Slatko sam se smejala!

10. novembra, 2009. godine nastao je prvi, nevešto sročen blog post na Džepnoj Veneri. U toku te dve godine, svakim napisanim tekstom osećala sam sve veće  zadovoljstvo i sve veći ponos. Komentari koje sam dobijala od vas su mi bili podstrek da nastavim.

Na početku svog pisanja sam sebi zacrtala cilj. Želja je bila jednostavna. Doći do cilja što brže i što lakše.

Danas, nakon dve godine moram i vama i sebi da priznam istinu koju sam tek sada shvatila!

Dok sam čitala stare postove slatko sam se smejala tim svojim prvim pokušajima pisanja. Prosto ne mogu drugačije to da nazovem. Jedina njihova vrednost se ogleda u iskrenosti koja ne može,  a da se ne primeti. Sve ostalo me nije odvelo dalje od  neveštih pokušaja.

Ove dve godine bila sam samo jedno veliko dete koje se neprekidno trudilo da poraste. U tome nisam uspela. Sav uložen trud nije dao željene rezultate.

Ipak, vraćanje unazad mi je otvorilo oči. Kao da sam  ponovo na početku, ali sam  spremna da se suočim sa svim svojim greškama koje sam pravila, a  odvele su  me daleko od onog što sam želela da postignem.

To priznanje je ujedno za mene jedan novi početak!

Komentari na tekst:

  1. deda каже:

    Samo ti budi ista. Iskrena i vredna.
    SRECNO!

    • Verkic каже:

      Da bih bila srećna moram da budem ispunjena. Da bih bila ispunjena moram da budem, između ostalog, zadovoljna svojim radom. Ovog trenutka ja to nisam! Jeste da je ovo lični blog, ali i kao takav on mora da ispuni moja očekivanja. Način na koji sam pisala mora pod hitno da se menja. Vredna sam uvek bila i verujem da ću na taj način i da nastavim, Iskrenost je vrlina koju kod drugih izuzetno cenim, te ni to ne želim i ne umem da menjam, ali sve drugo mora da ima svoju jačinu, vrednost, Ja to nemam i to je ono što moram da menjam.

  2. Dragana Amarilis каже:

    Možda si se ti smejala i sigurno si postala više kritički nastrojena prema svom pisanju, ali , draga, ima nas toliko koji volimo i tebe i tvoje pisanje 🙂

    Srećan rođendan!
    Poslednji objavljen tekst od Dragana Amarilis je Kako sam direktno sa Marsa dospela u #ustupamoprostor, ili kako pokrenuti blogersku akciju

    • Verkic каже:

      Prijateljice draga, svo to moje pisanje ima samo jednu vrednost. ISKRENOST. Zbog toga ste i svi vi dolazili redovno na blog. Ali pored nje, tekstovi moraju da imaju i svoju jačinu, poruku i nije svejedno na koji način ćemo to da uradimo.
      Hvala, idemo dalje 🙂

  3. zelena каже:

    Verkic srecan brzdejov!
    Iskrenost je nemreljiva!
    Poslednji objavljen tekst od zelena je Zeleno telefoniranje

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge