Džepna Venera blog

U zadnje vreme, mnogi od vas su primetili da me slabo „ima“ na twitteru i da mnogo redje pišem postove.

U svoj ovoj životnoj gunguli, u svoj trci, borbi, laktanju, pronalaženju načina i to od pukog preživljavanja do jednostavnog uživanja, da,  ja hoću i da uživam, teško je napraviti raspored, teško je odlućiti šta su prioriteti,  jer,  imam ih mnogo. Sve mi je bitno i važno. Život je jedan i ni jedan njegov segment ne želim da stavim u drugi plan.

I sad, ne želim  „nikakvo soljenje pameti“ u smislu: – prvo i osnovno je zarada. Ne želim da govorim o onome što  se  podrazumeva, o onome što jednostavno moramo,  a što mnogi od nas ustvari više ne znaju kako  i na koji način da urade, odrade, sprovedu u delo. I tako mi kao narod ulazimo u Ginisovu knjigu sa iznalaženjem mogućnosti preživljavanja.

Pored te,  čini mi se,  sad već pomalo i gladijatorske borbe za preživljavanje, moj život, mada se iskreno nadam i mnogih od vas, sastoji se  i od onog  kreativnog, jedinstvenog, ono što smo mi,  što činimo samo  za sebe, onog zadovoljstva, malog, velikog, što da ne?

Možda sam ja svoj život postavila naglavce previše ga komplikujući raznim nametnutim obavezama. Možda sam se i uplela u toj ličnoj borbi, ili  krenula putem koji ee u današnje vreme teško razume, ali, i ja kao i mnogi,  prvenstveno volim sebe. Zato pokušavam sebi da ulepšam svaki dan, pokušavam da pronađem zadovoljstvo u svemu što radim, ma jednostavno,  hoću na kraju svakog dana da nabrojim:

– Danas sam zadovoljna jer sam ……. i da nabrajam i najbrajam 🙂 Da bi to mogla  treba bome i da radim i radim,  a za to treba vremena i vremena.

Ne  znam  koliko će ovo  moje piskaranje, ova kratka  ispovest da bude jasna, ali ja sam odavno pronašla smisao života i grčevito se toga držim.  Da je lako, nije, to znate i sami. Porodica je,  naravno,  na prvom mestu, iako sam sad malo kontradiktorna 🙂 ,  aktivnost u društvenom životu, magija Interneta (ovo Torbica tako lepo kaže), pokušaji kako najbolje  iskoristiti Google (vidim ja da pomalo otkrivam i teme jednog predavanja za koje će uskoro i najava (tema profesora Varagića) , šta ću, žena sam, ne mogu dugo da ćutim 🙂 ).

Pored promocija knjiga, raznih izložbi, pozorišta (u petak konačno idem i u pozorište, itatatata 🙂 ), pored pripreme i organizacije seminara, dara  naših divnih blogera ženama, pored čitanja svih vaših blog postova koje zaista ne propuštam, komunikacije sa prijateljima i off i onn, ma i pored ovog  dragog mi bića kojeg čujem sada iza sebe kako slatko hrče,  nije ni čudo što se moji tekstovi provlače samo u tragovima 🙂

Mnogo toga rekoh,  mnogo toga sam vam na neki  svoj uvrnuti način pokušala i sugerisati. Svima  koji  zaista čitaju i koji  žele pročitano razumeti će da bude sve jasno.  Za  ostale neka ovaj tekst ostane puko naklapanje,  nejasna  igra reči ili uzaludno trošenje vremena.