Znanje, preduslov uspeha i oružje u borbi sa problemima (neuobičajeno motivaciono pismo)

Zadnjih desetak dana sam se potpuno posvetila sebi. Konačno! 🙂 Ali,  kako kod mene ništa ne ide lako i jednostavno, kako mora uvek da se uplate neko ili nešto, ni u ovom momentu nisam sigurna šta me sve čeka u narednom periodu i da li ću uopšte da uspem u svom naumu.

“ Nije sramota ne znati ništa, ali je sramota ne hteti štogod naučiti. „

                                                                                                Sokrat

Godinama pokušavam svoj život da učinim dostojan življenja. Nekako, ni pored najbolje volje, upornosti i ogromne ambicije,  jednostavno ne umem,  ili bolje reći,  nisam umela  svoj brod da mrdnem iz luke. I pored upornog veslanja i  najmanji povetarac me je prosto vraćao, nakon izvesnog vremena, na mesto sa kojeg sam i kretala. Ne treba da budem posebno pametna da bih shvatila razlog. Dovoljno je da siđem sa oblaka i da budem realna.

Iako danas mnogi govore da diploma ne znači mnogo, ja sam ubeđena da mi je znanje, ne diploma, jer se ne uči za školu već za život (tako bi bar trebalo da bude),  potrebno kako bi naučila da svoj brod vozim sigurno,  uprkos svim vetrovima i olujama.

Svuda oko nas su veliki problemi koji mogu da se reše samo znanjem. Kako ja imam samo ono osnovno koje godinama poboljšavam jedino iskustvom i po malo stalnom ličnom edukacijom (nedovoljnom),  imam želju da nastavim sa studijama.

Neko bi rekao da sam u ovim godinama formirana ličnost. Tvrdim da nisam. Samo znanje može da formira ličnost. Meni to znanje nedostaje.

Pročitala sam negde: “Jedinu pravu sigurnost u današnjem svetu čoveku mogu da pruže znanje, iskustvo i sposobnost”, a ja želim na najbolji (čitaj: najsigurniji)  način da investiram u svoju budućnost.

U zadnje vreme je postalo gotovo pomodarstvo da ljudi u srednjim godinama upisuju studije. Možda je ovo ružno rečeno, ali su činjenice. Poznajem mnoge zaposlene, koji, zbog radnih mesta jednostavno moraju da završe visoke škole. Nemam ništa protiv, osim činjenice da niko na silu nije ništa uradio. Jeste, dobiće diplomu, verovatno zadržati radno mesto, možda čak biti i zadovoljni sami sa sobom, ali ja ne razmišljam na taj način.

Uspeh jednog preduzeća  zavisi od njenih ljudi, a svoju karijeru i uspeh gradimo samo svojim rezultatima. Nema više skrivanja iza kolega, iza tima, iza preduzeća. Svako mora da bude odgovoran za ono što radi. A, da li rezultate, prave, merljive,  možemo da postignemo bez znanja?

U današnje vreme su nam dostrupne razne informacije i podaci. Problemi se menjaju iz dana u dan što navodi na zaključek da moramo da budemo brzi, fleksibini i oštri. Mi možemo uzeti knjigu i nešto na brzinu nabubati. Ali šta nam to donosi? Da bi rešavali probleme koji će da budu pred nama jednog dana, znanje moramo da usvojimo sa razumevanjem. Samo takvo znanje može da nas navede na akcije i samo takvim znanjem možemo da se suočimo na realnošću. Bez znanja ostajemo niko i ništa. Veslamo u mestu i na taj način nikad nećemo ostaviti lični pečat stvaraoca.

Potpuno mi je jasno da sticanje znanja znači ulaganje ogromnog rada i napora. Svesna sam da ću morati verovatno više napora i vremena da uložim od drugih studenata.  Ipak su to godine kada nije lako započeti sa učenjem.

Zadnjih dana sam se mnogo toga zapitala. Da li, kako, šta ako …. pitanja je bezbroj i na većinu nisam pronašla odgovor. U ovom trenutku znam jedino da želim ono što godinama potiskujem. Želim da učim. Na pravi način. Mogućnost mi se pružila, bar ove godine (besplatna prva godina). Da li ću uspeti da je dosegnem, to ću uskoro da saznam.

Sutra izlazim na prijemni test. Pored testa sklonosti moram da napišem i motivaciono pismo. I sve to nije neki veliki problem. Problem može da bude tek kasnije. Naime, svi oni koji su završili srednju školu pre više od 10 godina moraju dodatno da polažu ….. za sada ne znam šta,  tek ću da saznam  🙂 . Istina je da ako zastanemo, vraćamo se unazad, ali da li je ta stagnacija baš tolika da sad i pored toga što nas sve čeka ispred, moramo i unazad da se vraćamo?  Ali, otom potom.

Želja mi je bila da se upišem na ITAcademy, međutim kako nisam u mogućnosti da plaćam ove studije, odlučila sam se na druge. Ako položim prijemni i sve dodatno što moram da položim, ako me prime i uspem da se upišem, biće dosta tekstova na ovu temu.

Za sada mi samo ostaje da svojim motivacionim pismom ubedim profesore da je znanje nešto što za mene nema cenu. Ja znanjem ne kupujem radno mesto, jer ga u suštini i nemam. Za mene je znanje preduslov uspeha, oružje u borbi sa problemima, sigurnost u današnjem vremenu. Za mene je znanje nešto što nikad niko neće moći da mi oduzme, ali što će uveliko doprineti da budem jak pojedinac u pravom timu neke odlične kompanije, ili, ko zna …. hrabrost mi nikad nije nedostajala 🙂 .

Komentari na tekst:

  1. zubarica каже:

    Draga Vera,
    nema kakva čudesa nisam naučila u životu, prijavljujući se uprkos svim omalovažavanjima i potcenjivanju, uprkos tome što su mislili da nisam za to, da doktor to ne može, što su ostali polaznici bili upola mlađi i ko zna šta.

    Dakle, SAMO NAPRED, ja sam uverena da ti to možeš; mnoge moje drugarice i koleginice su se i školovale i itekako iškolovale i u poznijim godinama, uvek se može, nikad nije kasno :).

    #FTW 🙂
    Poslednji objavljen tekst od zubarica je Hyatt Regency Belgrade

    • Verkic каже:

      Hvala ti draga prijateljice. Podrška i vera prijatelja je veliki podsticaj. Nadam se samo da ću uspeti da se upišem, jer postoji kvota u Somboru 🙁

  2. Rada каже:

    Draga Verkić, bravo! Puna podrška i pohvala od mene. ITAkademiju sam završila u svojim pedesetim, mesečnu otplatu sam jedva izgurala. Odluka je bila samo zbog ,,papira,,tj. da se dokažem da znam ono što sam radila već 15 godina …
    I danas učimm svaki dan učim! Milioni free tutorijala na netu. Brainbench certifikati nisu skupi, samo kao ideja.
    http://www.brainbench.com/

    Moja drugarica u 43.-oj upisala trogodišnje studije…

    Učimo celog života i treba tako!
    Samo napred, nećeš se zaustaviti, kad se u te vode jedanput upustiš, nema kraja. A tu i jeste smisao.I lepota. I tada, sve gledaš drugačijim očima.
    Želim ti mnogo uspeha!

    • zubarica каже:

      Vau, čestitam! 🙂 Svaka čast.
      Poslednji objavljen tekst od zubarica je Hyatt Regency Belgrade

    • Verkic каже:

      Draga Rado hvala na ideji. Prave informacije su uvek veliko bogatstvo.
      Što se tiče učenja, celog života nešto učim, ipak su to sve bili kursevi koji su trajali od 3 do 6 meseca. Ja fakultet shvatam veoma ozbiljno i bilo bi me sramota da izađem na ispit, a da nisam učila ili da … razumeš. Zato se pomalo i pribojavam, ali ne odustajem, samo da me još prime 🙂

  3. Deda каже:

    Draga moja, imas veliku podrsku od mene.
    I sama znas da svakoga dana ucim i pored silnih dipoma i zvanja koja imam.
    Ucimo dok smo zivi. Razlozi su nebitni a svako ulaganje u obrazovanje nije bacena para i uvek se vrati. Potrebno je vreme i upornost. Uporni su zavrsili.

    Srecno!!!
    Poslednji objavljen tekst od Deda je Šta te danas inspiriše

    • Verkic каже:

      Znam Deko i skidam ti kapu zbog toga. Mnogima je teško da prihvate da nikad ne smemo da stanemo sa učenjem. Večito nešto čitam, slušam, prikupljam, ali sve to nije dovoljno. Upornosti imam, to znaš 🙂 i nadam se da će sve da bude OK. Hvala na podršci! Divni ste svi. :*

  4. kombi011 каже:

    Mozda je dobro sto nisi imala pare za IT akademiju jer bi ih verovatno bacila, dovoljno je bilo da pored nacickanog sajta pogledas sta imaju drugi da kazu o njima, recimo:

    http://www.nisamovca.com/PostDet.aspx?postID=190
    ili
    http://www.elitesecurity.org/t276669-IT-Akademija-learning

    U svakom slucaju ucimo se dok smo zivi tako da odluka o daljem usavrsavanju nikako ne moze biti pogresna, sve najbolje zelim,

    pozdrav

    • Verkic каже:

      Hvala ti mnogo na lepim željama, samo da nisam poranila sa ovim tekstom. Kako rekoh postoji kvota, nadam se samo da ću uspeti da se upišem.

  5. Zakomplikovana каже:

    Svaka čast! Verujem da će entuzijazam za daljim usavršavanjem biti primećen, kao i da želja neće nestati.
    U iščekivanju novih textova,
    samo napred!

    • Verkic каже:

      Veoma sam uporna u svemu što radim 🙂 , a želju imam već dugo, tako da se iskreno nadam da će novih tekstova biti uskoro. 🙂

  6. tijana каже:

    Ovo je za svaku pohvalu! Samo napred! Mozete li mi reci koju skolu upisujete? Zanima me zbog besplatne prve godine. Hvala unapred. I sve najbolje :*

    • Verkic каже:

      Jedini besplatni univerzitet (prva godina) kod nas, bar ja ne znam drugi a to je Megatrend.
      Mnogi su mi svašta govorili, od najpozitivnijeg do onog …. ali kako sam i u samom tekstu rekla ja želim da učim ne zbog diplome nego zbog znanja. Za to su mi potrebne knjige, dobri profesori i moj trud i rad, a to ću sigurno da imam.
      Ljubim te :*

      • tijana каже:

        Nisam znala da imaju i u Somboru odeljenje, pa me to zbunilo. U pravu ste, ne znam ni ja za neki drugi da je besplatna prva godina. Jos jednom svaka cast! Iz svake skole moze mnogo da se nauci, ako se hoce. Hvala na odgovoru. :*

  7. Branko Baćović каже:

    Ja nekako nisam voleo da učim, ali sam uvek cenio znanje… I hrabrost… 🙂
    Poslednji objavljen tekst od Branko Baćović je DUŠA U KANTI ZA ĐUBRE

  8. Miša каже:

    Ništa ne vredi znanje ako isto nije oplođeno u životnoj praksi.
    Poslednji primer su bili izbor predsednika Republike Srbije.
    Nacija koja ima tako veliki broj visokoobrazovanih ljudi nije položila ispit za promene. Mnogi su izgubili iz vida da promene mogu biti i na gore. A upravo to nam se desilo, jer oni koji su to trebali da znaju, nisu našli načina da to objasne širokom biračkom telu.

    • Verkic каже:

      Poštovani Mišo, veoma cenim Vaše mišljenje i potpuno se slažem sa Vama. Ipak, ne bih ovoga puta o izborima.
      Ne mogu da kažem da nemam prakse, pogotovo životne, ali i sama praksa za sebe ne može mnogo. Mora da se „udruži“ sa znanjem. Imam svega 10 godina radnog staža. Penziju čisto sumnjam da ću da dočekam, ali ću zato, umesto da sedim i čekam bar raditi na sebi. Da li ću to svoje znanje uspeti i da upotrebim, ostaje mi samo da se nadam.

      Veoma bih volela kad bih ove godine mogla da upišem i godinu dana studija na ITAcademy. Nakon te godine, lakše bi došla do posla (bar mislim), a na taj način bi mogla lakše i da nastavim drugu godinu studija koju moram da plaćam. E sad to su moje želje, cilj koji pokušavam da dostignem, koliko ću uspeti u svemu tome videćemo.

      • Miša каже:

        To je samo slučajni primer.
        Inače, duboko sam svestan da čovek stalno mora da se usavršava.
        Međutim, problem je što naša zemlja nema jasan plan školovanja i stručnog usavršavanja za potrebe zemlje. Kažem zemlje jer mi praktično nemamo razvijenu privredu, tako da nam ostaje neiscrpna poljoprivreda, kao ogroman neiskorišćeni resurs.
        Kada bi se ja pitao napravio bih plan oživljavanja poljoprivrede, koji bi sadržao stimulativni program povratka čoveka na selo.
        Svet je gladan, a nama stoje neiskorišćeni resursi za proizvodnju zdrave hrane.
        Posle II Svetskog rata Boris Kidrić bio je zadužen za program razvoja Jugoslavije. On je tada pozvao dva eminentna stručnjaka iz SAD koji su predložili program razvoja koji bi se bazirao na: lakoj privredi, turizmu i poljoprivredi, a što je podrazumevalo izgradnju putne privrede. Na žalost nismo ih poslušali i zato smo tu gde smo sada, jer smo nepovratno izgubilui ogromna sredstva ulažući ih u tešku industruiju, koja, kao što vidimo, je propala.
        Nadam se da će nova vlada krenuti upravo sa stimulativnim povratkom ljudi na selo.
        Zato je strašno važno odabrati pravo preusmerenje.

        • Verkic каже:

          Osam godina sam živela na selu. Počeli smo bukvalno od nule. Za nekoliko godina smo sakupili 4000 evra (ne pitaj kako, jer bilo je užasno mukotrpno i uz ogromna odricanja). Kupili smo malu kućicu. Međutim, do zemlje nismo mogli da dođemo, a na selu bez zemlje ne možeš da opstaneš. I to je jedan od velikih problema.
          Naša sela polako nestaju. U njima ostaju ljudi koji imaju nekoliko stotina hektara zemlje, a koji samo popodne ili vikendom odlaze na selo inače žive u gradu. Oko njih postaje pusto, ostale kuće se polako ruše, velika dvorišta zarastaju u travu, a toliko je ljudi koji nemaju krov nad glavom. Te kuće mogu da se kupe za mala sredstva. Ali šta dalje? Veliki „gradski zemljoradnici“ prosto ne dozvoljavaju da mali sitni posedi opstaju. Za jedno jutro zemlje daju i po nekoliko hiljada evra iznad realne cene. O ovome bih mnogo mogla da pišem 🙁

          • Miša каже:

            U Vojvodini je sigurno tako. Ja sam imao u vidu Timočku Krajinu da je više neobrađenog zemljišta od obrađenog. Broj stanovnika u Negotinu – opštini se prepolovio od posle II Svetskog rata do danas. Zvrje prazne kuće po selima i neobrađeno zemljište.

  9. Filip каже:

    Sve mi pada na pamet onaj satirični članak „Naučnici su dokazali da ko se nije rodio bogat, mora se obrazovati“.

    Lepo napisano!

    Pozdrav,

    • Verkic каже:

      Dragi Filipe, ne mogu da zamislim sebe bogatu (u onom materijalnom smisli 🙂 ). Ja bogatstvom smatram nešto drugo, a znam i da ti razmišljaš na isti način.
      Ipak, svako razuman ulaže u svoje znanje. Tako bar sada razmišljam, a opet ko zna 🙂 🙂 🙂

  10. Marina Majska каже:

    Draga Vera, oduševljavaš me svakim svojim tekstom. Ti si toliko pozitivna i puna dobre energije da je zaista zadovoljstvo biti, makar i virtuelno, u tvojoj blizini. Jedva čekam nastavak… 🙂

    • Verkic каже:

      Hvala ti draga Marina na veoma lepom mišljenju. Tačno je da imam ogromnu energiju, ali ima dana kad i sama posustanem, međutim, dignem glavu još više i pojurim napred još većom snagom. Svi to možemo, a u današnje vreme i moramo. Samo pozitivnim mislima možemo da pobedimo sve ono što nam život donosi.
      Ljubim te :*

    • Verkic каже:

      Nego, Marina već par puta sam pokušavala da ostavim komentar kod tebe na blogu i ne uspevam 🙁
      Nedavno sam napisala (i nisam mogla da objavim) da je maj, sada i moj mesec. Možda sam baš čitajući taj tvoj tekst shvatila da neispunjeni snove jedne devojčice ipak mogu da se ostvare.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge