„Bezimeni“!

Samo kratki staž pisanja na blogu mi dozvoljava da  tragajući za temom  jednostavno sednem i bez nekog velikog plana pustim mašti na volju i  dozvolim prstima da me vode umesto mislima,  sve dok  u jednom momentu usaglašeni ne krenu odredjenim smerom. Neko  početno „razmišljanje“ je tu, ali svaki put jednostavno jedna rečenica za drugom odvede me u nekom drugom pravcu od onog željenog i tek tada prava tema se nametne  sama izbijajući na površinu.

Ako na tom mom „putešestviju“ zvanom blogovanje   budem dosadna ili  neuspešna,  nemojte da mi  zamerate! Pišem dušom,  iskreno i od srca. Ovde olovka zaista piše srcem! Koliko će  to kome da se svidi,   zavisi od   subjektivnog mišljenja svakog ponaosob , na koje po meni bezrezevno  svako od nas ima pravo.

Živeti, ovaj dat nam život,  moramo   najbolje što umemo  i znamo. Pri tome, ja lično se borim radi ostvarivanja svojih ciljeva  koja delim na četiri različite celine. Svaki od njih mi je zaista bitan jer ni bez jednog ne mogu . Ostala bih zauvek siromašna u bilo kom smislu. Bila bih  osakaćena, neispunjena, nezadovoljna. Bila bih glupa i sama sebe bih svrstala u onu grupu ljudi za koje nemam adekvatno ime pa ću ih nazvati ovde „bezimeni“.  Ko nema potrebu za ispunjenjem celog sebe za mene ima samo jedno ime  „bezimeni“.

Pored nas, ako uspemo na kratko da se odvojimo od ove zarazne životinjice na našim stolovima i izadjemo malo u svet možemo između ostalog da vidimo  i uspešne poslovne ljude. Da li tešeći se samo,  ili je  iskreno,  ali mnogo puta sam se zapitala u čemu se ogleda ta njihova uspešnost?

U ekonomskoj egzistenciji – to da.  Ali kad sagne glavu ili misli da ga niko ne vidi,  u njegovim očima  bi često mogli da ugledamo prazninu, tugu, pa čak i razočarenje. Svestan je  on da nema vremena, mogućnost, da je borba nemilosrdna, konkurencije se javljaju u momentu, treba reagovati odmah ili, malo je vremena za sve uskladiti…..U toj bespoštednoj borbi zaboravimo na…..Ima li onda tu potpunog uspeha?????????????

Kad razmišljam o privatnom životu naravno mislim na emotivni. Tada mi na pamet prvo pada ona moja „mala ženica“.   Kako sam  već  pisala o njenom  načinu života ne bih se ponavljala i zato ovog puta  samo kratko. Većina  žena će da gundja na sve oko sebe, svi su joj krivi, muž pogotovo,  i obavezno će da ga dočeka rečima ma znaš li ti da imaš i decu, a odmah nakon toga će da  uhvati  pravi momenat i da  zavuče ruku u njegov džep (dobro pazeći pri tom da on to ne primeti) nebi li pronašla dokaz njegove ne…..vernosti.

Dok je muškarac pak ubedjen da mu je emotivni život ispunjen,  jer  ima ženu, decu, ljubavnicu i obično majku gundja: – kakav je to ručak, šta si radila celo vreme, samo sediš i pričaš, sve ti je važnije od mene. Ipak odmah nakon toga zamišlja da je ona obavezna i dužna ispuniti sve obaveze koje brak nosi sa sobom, pa i to da sva sretna ode sa njim u krevet. Ima li onda tu potpunog uspeha?????????????

Kako nam se u ovo sve uklapa društveni i duhovni život.

Da li pod ispunjenim društvenim životom smatramo  komunikaciju na internetu, ili ono ljutito drmanje glave kad nas neko nazove i kaže nam da će da dođe da nas vidi a mi naravno ljuti, pa Bože mili zar baš sad, a ja mislio-la da …. Da li  je za celovit  društveni život dovoljno naše druženje u kafani s poslovnim partnerima i onima za koje mislimo da će nam to biti? Ili je dovoljno jedno dobro ogovaranje sa najboljom prijateljicom kojoj u poverenju… dok ona u poverenju njenoj… a ona njenoj… Možda  se i to širenje mreže kao u nekom najboljem MLM-u smatra društven život. Ima li onda tu potpunog uspeha??????????????

Duhovni, najteža celina . Šta zamišljamo pod duhovnih životom? Imamo li ga? Ja prva priznajem da nemam.

Svaki put kad najveću potrebu i želju imam za nekim većim poslom u kući, ono baš kad mi se sve posloži i kad baš sad odlučim  sve redom spremiti i oprati, orna za posao …..nateram sebe da zastanem i  zapitam koji je  datum. Tada u 99% slučajeva mora da bude  neki svetac i to onaj crvenim slovima ispisan ( ne tamo neki ).  Zbog  ove sad izjave treba posebno da se zamislim!  Zar za  SVETAC kažem samo crveno slovo? Nemam ni jednu drugu reč? Ili duhovni život znači odlazak u crkvu za Božić, Uskrs, ali zato obavezno za svoju slavu pozovemo OCA kojeg samo tada tako zovemo inače  je  pop ili kako već.  Ima li onda tu potpunog ispunjenja duhovne strane našeg života????????????

Zato  stanimo na loptu ponekad. Preispitajmo sebe, osvežimo  malo glavu. Priznajmo sami sebima istinu. Mi sami,  naši najbliži, prijatelji, poznanici pa čak i oni ni tu ni tamo kako ja kažem usputni prolaznici u našim životima će nam verovatno s razlogom to nekad reći. Tada trezvene glave treba da razmislimo, da se preispitamo i nakon toga sve će da nam bude jasnije.

Potreba za ispunjenjem i  celovitosti u životu svih nas je velika pa i onda kad je nismo svesni. Kad nam se u očima i na licu pojavi seta,  tuga, nezadovoljstvo,  razmislimo,  zasigurno jedan deo našeg tela nije tu  jer  kao razumno biće moramo ispuniti svoj cilj kako u privatnom tako i poslovnom  delu našeg života , kako u duhovnom tako i društvenom.U tome se ogleda celovitost.

Nekad je  teško to da postignemo. Desiće nam se da se u našim životima pojavi neko ili nešto koji  će da nas koči, sputava, pokušava iz raznoraznih samo njemu znanih razloga gura  nazad, ali NIKAD NEODUSTAJTE i NEDAJTE se! Dogod je u vama iskrene želje,  niko ne može da vam stane na put.

Ako ste se makar i malo zamislili nakon ovog teksta postigla sam željeno!  Svi možemo da budemo još mnogo bolji, celovitiji, kompleksniji  ljudi nego što smo a ujedno  sa mnogo više smeška,  samopouzdanja i vere u sebe i svet oko nas.  Verujem da ste prepoznali  isrenost u mom  ličnom traganju potpune uspešnosti i celovitosti  kroz  svoje nekad nimalo lako doživljeno i proživljeno iskustvo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge