Da se mi razumemo!!! Šta reći na ovo…ništa, bolje da ćutim.

Da se mi razumemo ljudi, ako je potrebno raditi, tu sam. Ako je potreno pošteno zapeti tu sam. Ako je potrebno učiti, svesna sam da je vreme takvo i da se mora. Ako se nešto mora, pronadjem  način da mi to bude zanimljivo, pokušam maksimalno dauložim i vreme i trud  i ubedjena sam, ali zaista još uvek sam ubedjena  da mora i da se isplati.

Mogu ja i od totalnog amatera da postanem profesionalac samo ako neko hoće da mi pruži  priliku. Ma pevaću, igraću, ama sve ću da radim  samo mi dozvolite. I položiću 🙂

Ali, ali…. 100 puta ali, moram li u ovim godinama da pravim budalu od sebe. Moram li da popunjavam radnu svesku i to punih 19 stranica. Neka misli ko šta hoće, neka kaže ko šta hoće, ali da se mi razumemo ja ću ovo popunjavati i piskarati TU vašu radnu svesku, samo u slučaju da mi kažete:

– Popuni i …….

Cenim trud koji se ulaže u razne prekvalifikacije i dokvalifikacije, razne obuke i…. Cenim, ali da me zovu i da mi tutnu u ruke tamo neku radnu svesku na čijoj zadnjoj strani piše velikim slovima REZIME a u njemu  „Prepoznali ste sopstvene karakteristike, veštine i sposobnosti potrebne za traženje posla“. Zar sam ja toliko blesava da ne znam svoje kvalitete, zar ću pukim  ispisivanjem i nabrajanjem postati svesnija? Druge tri tačke ne želim ni spominjati, ali,  ali zadnju rečenicu moram,   samo što nisam sama sebe mlatnula toljagom po glavi pročitavši je.

„Stekli ste polaznu osnovu za samostalno traženje posla. Na vama je da zasučete rukave i krenete u potragu za poslom. Želimo vam puno uspeha u traženja posla.“

Ma dajte ljudi, pričali ste sat vremena sa mnom. Odnosno ja sam pričala ko sam, šta sam radila, govorila kako se borim za …..i sad nakon toga ja treba kući da popunim 20 stranica kojekakvih pitanja da bih postala svesna da sam prilagodljiva, oprezna, kooperativna, štedljiva, marljiva, iskrena, kreativna, predusretljiva, spremna da pomognem, otvorena prema ljudima, duhovita, informisana, istrajna,  nakon čega ćete vi meni da poželite  sreću u pronalaženju posla.

Pa šta da kažem na sve ovo? Ništa,  bolje da ćutim.

Komentari na tekst:

  1. zelenavrata каже:

    i ja mislim da je bolje cutati, pametni je 👿

  2. AnaM каже:

    Nisam imala “ sreću“ da se sa tim sretnem, zanimanje mi je još uvek deficitarno, kakva sam, mislim da bi napravila šou onoj šmizli koja me zafrkava i pitala bih je da li je i ona tako našla posao.Što bi rekli, daj čoveku vlast pa ćeš videti kakv je…
    U ovom slučaju službenica možda i nije kriva, samo neko ko ne mora da traži posao… E da mi je tog staviti na pitanja iz te tvoje sveske:))

    • verkic каже:

      Jasno je meni da službenici nisu krivi samo zaista sve ovo pisati, ne vidim svrhu. Po meni bi mnogo više pomogli na neki drugi način. Pričom, ukazivanjem možda na greške koje se prave pri traženju posla….. ma ima hiljadu načina.

  3. Miodrag Ristić каже:

    Bio sam na nekom sastanku gde su bile i neke „glavonje“ iz tzv. „tržišta rada“ Jedan od njih je pola sata držao samo-hvalospeve, dok su svi ostali učenici sastanka (mahom privrednici) prevrtali očima. Onda je rekao nešto kao: „Naša ustanova će ući u SVETSKE ANALE kao jedina te vrste u svetu koja je u vreme krize uspela da smanji broj nezaposlenih… “

    Iako su većinom bili prisutni mirni i civilizovani ljudi, posle takve idiotarije bukvalno smo ga „ućutkali“, a onda smo njega i njegove kolege „napušili“ kako i zaslužuju. Samo da ti kažem (a ti kao ne znaš) kakav je to psiho-patološki profil – Cela ta ideja o „aktivnom traženju posla“ je jedan kardinalan „spin“ i svaka čast onome ko se dosetio. Kako se ono kaže: „Vuk sit i ovce na broju…“ Šta više – broj ovaca kao da je u blagom porastu…

    • verkic каже:

      Celo vreme „grdim“ (da ne kažem psujem) sebe što sam uopšte pristala biti deo toga, ali dobro ti kažeš „svaka čast onome ko se dosetio te ideje“

  4. dudaelixir каже:

    Ma, strahota jedna šta sve neće tražiti od nas! Bolje da ćutim! 🙂

  5. WrathOfDevil каже:

    Šta god da uradiš isto ti se hvata u ovoj zemlji… 🙁

    • verkic каже:

      Ja bih tako volela da se to promeni. Volim ovu našu zemlju i sve ljude u njoj i …… ako bih nastavila pisati mislio bi da sam luda, zato bolje da ćutim. 🙁

      • WrathOfDevil каже:

        Nisi ti luda nego se osećaš kao i većina ljudi u ovoj zemlji samo što smo na žalost na onoj strani tih ljudi koji i da hoće ne mogu to da promene. Bio sam po inostranstvu i znam da sam svaki put kad se vratim od negde, da sam ljubio onaj dovratak na aerodromu Nikola Tesla kad sam se vraćao sa nekog posla iz pečalbe. Tako da, savršeno te razumem…

        • verkic каже:

          Znam, osećam da me razumeš i hvala ti na tome.
          Pored svega odnosno svog tog osećanja, danas su se dešavale mnoge grozne stvari. Šetajući noćas po blogovima kao i uvek, pročitam prvo kod Kokice post gde se prepadoh, uplaših, zatim kod Charolije gde ne znam šta reći …….
          Sve je to strašno i onda se zapitam zašto život ne može biti jednostavniji, lepši…. i tad imam želju da zagrlim sve koje znam, da svi osete isto što i ja, da budu sretni ako imaju koga pored sebe, da se ne prepiru, ne svadjaju, da ovaj život jedan jedini dat nam iskoriste na najbolji način.Volela bih da mogu dati parče srca svima, da…….uh kako bih volela

  6. dudaelixir каже:

    Ako će ti biti lakše ti „pljuni“, pa kud puklo! Ako će te to razjariti i nećeš se dobro osećati, onda prećuti i opsuj sve po spisku, u sebi, naravno, a mož’ i naglas, briga te! 😉

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge