Drama u četiri čina

maja marijana

Lica: PRIPOVEDAČ, MARKO, MILOŠ, MALI CIGO

Mesto radnje: negde na magistrali izmedju Zubin potoka i Mitrovice, tačnije mesto zvano Varage.

Vreme radnje: noć, tu negde oko 03 ujutro, taman pre prvih petlova, decembar mesec.

ČIN PRVI

PRIPOVEDAČ: Dva rodjena brata likom slični, al’ samo likom,   MILOŠ  visok, mršav, dugačkih nogu, posle par čaša žestokog,  prgav ko’  sam djavo, ne ume da pliva.

Marko tu negde 180 i koji santimetar, krupnije gradje, dobar plivač, razvijen, alkohol dobro podnosi.

Mali Cigo …….i ime mu već samo govori, mali rastom, malo može popiti, tada ne zna za sebe, ne ume da pliva, al’ ni malo.

Svi naši junaci dan pre dobili platu, obukoše se lepo,  te u Zubin potok na muziku. Davno to beše tamo godine one…..kad je Maja Marijana počela da peva. Dogovoriše se oni otići će  na jedno piće, eto samo da je vide i taman će da im ostane dovoljno para da kupe zajedno jednog polovnog stojadina, ma ima i  za cigarete još da im ostane.

No Maja ko Maja,  peva li ti peva ona, menja one kožne suknjice, te crnu te…. ne znaš koja je tešnja a koja kraća. Svakim njenim presvlačenjem, svakom novom pesmom od stojadina, ne ostade ni za točak. Cigarete da i ne spominjem.

Nema više para, zora će uskoro i šta će ti oni  put pod noge pa na magistralu, nema drugog puta do kuće gde su stanovali.

Napred Miloš, onako dugačak, štrkljav, nogu od metar i po u tri koraka predje tri metra. Mali Cigo na začelju, što od alkohola što zbog malih nogu al’ klacka li klacka nekako.  Zastate on ponekad te se seti koje pesme, mora da je ponovi, ma to Maja njima pevala. Marko, balansira. Trči do Miloša, zaustavlja ga, vraća se do Malog Cige vuče ga, sve nekako pokušavajući ih držati na okupu.

MARKO: Miloše, stani ludjače jedan,  izgubismo Cigu. (Miloš zastade al’  ni sam ne shvatajući zbog čega)

MILOŠ:  Ma šta hoćeš ti sad,  moram  se ja vratiti, ma ona Maja duguje bar još dve pesme. Dao ja njoj para a ona ne otpeva…..

MARKO: Mani se Maje sad,  nema nam Cige (vrati se Marko kojih pola kilometara natrag i pronadje Cigu kako sedi pored puta)

MARKO: I ti si vala lud čovek. Ajd’ diž’ se. Miša će nam otići. Vrag će i njega više naći . (Samo da sidjemo sa ove jebene magistrale, ma baš me briga onda gde  će  ko od vas  posle.

 

ČIN DRUGI:

MARKO:  Dodje kraj i ovome. Sad smo na bezbednom, ja sad hoću cigaretu da popušim a vi napred,  stići ću ja vas.  (Marko sad već potpuno  trezan od onog silnog trčanja napred nazad, zastade i pripali cigaretu, sretan,  još nekih sto metara do kuće, nema asfalta, nema kola, može da odahne).

MILOŠ: Marko!!!!!!!!!!!

PRIPOVEDAČ:  Tri putnika, sad bezbedna. Reka Ibar teče svojim tokom, brz, hladan  uz sam put. Jeste da je put širok nešto više od dva metra ali na nekih tridesetak metara do kuća naglo skreće i to ni manje ni više nego za 40 %. Jeste da tu postoji i lep drveni mostić, ali……

MILOŠ: Marko!!! Udavi se ja. I to,  ni u Korani, ni u Mrežnici, ni u Dobri, jebem li ga kako nam se ona četvrta zove, ma ni u Dunavu kod Vere, nego u ovom, ovom Ibru jebenom (Seti se svih reka na kojima je ikad bio, odakle,   sam Bog zna)

PRIPOVEDAČ: U tom momentu dotrčao nekako već i Mali Cigo.

MALI CIGO:  Marko pa Miša ne zna da pliva ( i ni pet ni šest nego skoči i on u onu ledenu vodu, ode da spašava druga)

PRIPOVEDAČ: Marko stao pored Ibra, umire od smeha, vidi Miša stoji onako visok, glava mu nešto malo  iznad vode, viče, kuka, al’ dohvatio nekako Malog Cigu  kome se u jednom momentu ni glava nije videla,  drži ga za kaput, srećom zakopčan je bio, izdigao  ga, ali brza reka čini svoje polako počela da ih nosi.

MIŠA: Marko vadi nas, udavismo se ko pilići.

MARKO:  (Skida kaiš i pruža Miši ne bi li ga ovaj nekako dohvatio. Nikakve vajde od toga. Kaiš kratak, do reke ima ihaaaa, pa ni Miša onako visok nema šanse da ga uhvati.) Čekajte, idem negde nešto naći. Samo ćutite sve komšije ćete da probudite, jeste li vi ludi.

MIŠA: Ma šta ludi, znaš da ne znamo da plivamo.

MARKO: A ko Vam kaže da private? Ti stojiš, Cigu drž,  ne daj mu nigde a ja idem da vidim šta ću.

 

ČIN TREĆI

PRIPOVEDAČ: Udje Marko u neku kuću, polako, pojma nema šta ga tamo čeka. Ipak je to Kosovo. Svaka kuća garant po par tandžara ima, al’ šta će,  mora brata i prijatelja da spasi. Ode ti on u neku šupu i pronadje crevo za vodu. Lepo uredno smotano, kotur poveliki, biće dosta, al’ oš vraga jedva ga  digne. Kad on vide,  brat bratu pa bar 50 metara ima.

MARKO:  Kako li ću crni ja ovo čudo vući za sobom ima da me čuju i upucaju ko glinenog goluba. (Govori sam sebi okrećući  se onako u mraku, pipa i uhvati za ašov. )

PRIPOVEDAČ : Razmišlja sad Marko kako bi ga presekao, al’ kako već odavno došao sebi, i od pića i od Maje Marijane  seti se da je decembar, ono crevo smrzlo, pa ako potrefi kako treba,  možda i uspe, ako ne,  šta Bog da. Zamanu on, sreća posluži. Puče crevo, al’ on istog momenta čučnu. Sad ako je neko nešto čuo…… čuči, ćuti, čeka. Ništa se ne čuje.

 

ČIN ČETVRTI

PRIPOVEDAČ:  Smota Marko ono presečeno creno, okači na rame i krenu nazad. Ni iz dvorišta nije izašao kad…

MIŠA: (Iz sveg glasa) Marko ako se ti ne vratiš mi se udavismo!!!!! MARKO!!!!!

MARKO: (Počeo sad već da trči, što zbog davljenja što zbog vike, jer uskoro bi sva trojica mogla završiti u Ibru. Šapatom) Ćuti čoveče, jesi lud, čuješ se do Zvečana. Ajde uzmi crevo.

PRIPOVEDAČ: Nastade prava bitka, ne znaš ko grabi ono crevo, da li  Miša ili Mali Cigo, drže se za njega, jedan preko drugog, opustili noge, okačeni vise….. (Vuče Marko, al’ ….. jedan, drugi, odela, kaputi, čizme, sve mokro, ne bi ih izvukao ni dobar traktor.)

MARKO: E sad dosta glupiranja. Jedan upao, ne zna da pliva, drugi skočio da ga vadi, ne zna da pliva, decembar mesec i sad mi tu još visite ko dve zakačene ribe kapitalci. Ajd, sad jedan po jedan.

PRIPOVEDAČ: Obično kod svih takvih reka gde je korito duboko a do reke ljudi lepo stavili  beton  postoje i  stepenice, useci,  uz kojih se  bez po muke može čovek popeti kao uz leste. Nekad se nalaze tik pored tebe.

Slika preuzeta sa sajta: http://www.folkoteka.com

Komentari na tekst:

  1. zelenavrata каже:

    Sve mi je jasno, sem Maje Marijane 😀

    • verkic каже:

      Ma ona svemu kriva. Viš ti šta jedna žena može učiniti 🙂
      Turila ti ona u svoja nedra celog stojadina, dever i prijatelj mu završiše u Ibru, a na supruga i tandžare mogle pripucati.

  2. sopran87 каже:

    A sve bi bilo lakse da mali cigo nije skocio da spasava druga, a obojica ne znaju da plivaju! Svasta pijana glava uradi 🙂

  3. Charolija каже:

    Meni je sve jasno sem Ibra…odrasla sam pored te reke. U Ibru se ni neplivač ne može udaviti, sem ako nije decembar. 😀 😀 😀 Ja sam jednom upala u Moravu, Zapadnu…u novembu u vir, sjebala sam se načisto, ali imala sam pored sebe iskusnog ribolovca, pa sam preživela. 😀

    • verkic каже:

      Da jeste plitak ali brz. I strah čini svoje. Miša je stajao ali jadanog malog Cigu (najhumanijeg) voda počela nositi i dobrano se nagutao vode.

    • verkic каже:

      Ma čekaj malo, mene glava rastura i ne znam ni šta sam napisala.
      Ti si padobranac pa gde god da upadneš ima da izletiš ko praćkom izbačena.
      A zamisli, mrtve pijane ljude koji nemaju pojma ni šta ih je snašlo, a ne znaju plivati, ma u lavoru bi se od straha udavili. 🙂

  4. Charolija каже:

    Hahahha….Ciga je car. 😀

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge