E to nikako ne bih preživela !!!!!!
Švrljajući po ovom našem netu i čitajući sve na šta naidjoh, počeli oni klikeri, one što ih svi imamo samo ponekad zaboravimo na njih, po glavi da se kotrljaju, zveče, ciče.
Bila sam nekad neko ko se sem zmija, miševa i svih vrsta buba ničeg drugog nije bojao, al’ vala, čekaj malo Vera, rekoh sama sebi. Ostade li to tako? Ajd’ da se ja malo to preispitam!!!!!
Da krenem od „svežeg primera“. Zadnjeg teksta koji večeras pročitah kod naše Mahlat – Ne ulazim u liftove. Bila ja junak ranije, ulazila ko prava i u ono što škripi i stenje i u ona nečujna čuda, al’ kad bolje razmislih, dodjoh do saznanja:
– Stari naši liftove, pa kol’ko tamo još onih sajli ima ko to zna, a ovi novi, sačuvaj Bože, gradjevinari sve nešto štede, pa šta znadem da koji po njima ne bude višak. Mogu oni reći ne treba toliko brate mož to i na jednoj. Tako ja, što je sigurno sigurno dodah na moj spisak pored zmija, miševa, buba i liftove.
Malo pre ovog teksta pročitah i članak u Zatvor zbog reklame. Sad, kad razmislim, u zatvor baš i ne bih. Jest vala da sam prošla sve i svašta ali ipak, zatvor ……. te se zapitah brže bolje:
-Pored tolikog pisanja o brugim blogerima i njihovim tekstovima, da nekom ne padne možda na pamet da i mene optuži i malo preispita zbog reklamiranja. E Vera, rekoh, odmah dopuni ti svoj spisak!
Znači: zmije, miševi, bube, liftovi i zatvor (reklame).
Mislite tu je kraj? E prevarili ste se, nije još. Još jedan tekst me zaplaši i uplaši i to ponajviše – buzz4web – Kakva je budućnost blogova? Čim sam pročitala početak sledih se. Svo dalje objašnjenje pa i zaključak ……… :
CITAT: ….Blog je bio i biti će sve dok je interneta u ovom obliku. Ono što će se mijenjati su blogeri, servisi i alati, a na kraju krajeva i modeli publiciranja….
Džaba meni više i zaključak i objašnjenja i sve. Taman ti ja pronašla nešto što u ovim godinama još mogu da radim, a da mi ne kažu da sam prolupala, kad eto ti sad, ili uči i dalje ili ko zna šta će da bude. Hoću li morati da se vratim ja na svoje male svešćice?
I eto za kraj da ja vama kažem :
– Nekako ću ja i sa zmijama, miševima, bubama, liftovima makar i na jednoj sajli bili samo, ma i zatvor bih nekako pregurala, al’ ako blogere i blogove istrebe e to nikako ne bih preživela.
Slika preuzeta sa sledeće adrese: zdravljeonline.blogspot.com
5 
0 
37
Na svu srecu nece ih istrebiti, tako da se cuvaj starih liftova, za blogove cemo lako 🙂 Pozdrav!
Uteši me malo 🙂 Pozdrav i tebi, mogu sada mirnije zaspati. 🙂
Znači, nikako ne bi valjalo biti u starom liftu punom buba 🙂 Čovek sam može sebi da stvori fobije, a isto tako i da ih se reši.
Što se tiće blogova i blogera, takođe verujem da će ih biti dok je interneta, čak da će biti još moćniji, ali da će svakako menjati svoje oblike razojem tehnologije. 🙂
Zaplaši ti mene još više sada. 🙂 Do sada sam mislila na pojedinačne strahove, al’ ti spoji meni i lift i bube. Mislim da bi u hipu postala spajdermen 🙂
E Saša moj, a mi matori??? Šta sa nama, taman smo se uštosili 🙂 🙂 🙂
Pu, pu, pu, aj sad ti pljuni tri puta 😀
Zelena jesam odmah, čim sam shvatila čitajući 🙂
Što se tiče liftova, najzanimljiviji mi je u zgradi Železnice Srbije, to je onaj na uskakanje/iskakanje koji je neprekidno u pokretu i ima mesta za dve osobe. Inače najstariji u Beogradu, koliko znam. Vozio sam se njim svakodnevno 🙂
U takve na svu sreću nisam ulazila, ali jednom sam se zaglavila u Novom Pazaru u jednoj zgradi u lifu i to u podrumu. Kako sam tamo dospela nemam pojma, valda pogrešno dugme, ali bome sam izludela iako je podrum.
Na svu sreću ču me posle pola sata neki prolaznik da lupam te su došli po mene 🙂
Da je bilo negde gore, a zgrada je imala, čekaj, ne sećam se, znam da mi je brat živeo na devetom a bilo je stanova iznad njega, ja bih umrla valda.
Verkić, nemo’ se brineš! Nisam dugo ovde, al sve mi se čini da se blogeri ne daju tako lako. 🙂
Naravno, posebna smo mi sorta ljudi 🙂
ne brini 🙂
🙂
😀
sve mi se čini da će se blog pretvoriti u mesto za celebrity okupljanja… kako ljudi sve manje znaju da pišu, biće interesantno gledati „staromodno“ pisane tekstove sa sve tačkama, zarezima, velikim slovima a sve to odoleva trendu kucanja bez reda (i gramatike) …
Možda bi se ipak trebali onda i zapitati jer istina je sve manje ljudi zna pisati i sve ih manje ima volju za pisanje, ali će bojim se u tom slučaju i sve manje biti i onih koji žele čitati.
Pretpostavljam da äe imati virtuelne karaktere koji im citaju sa sajtova dok oni gledaju slike… 🙂
Mene u životu samo plaši odustajanje. Don’t give up! 😀
Charolija što se meni tiče ja ne odustajem dogod jedno slovce mogu ukucati. 🙂