I ja se osećam prozvanom!

basaid1

Čitam danas  tekst Zašto ćutite? i bi me sram! I osećam se prozvanom!

Živim u Vojvodini, stan, kuću nemam te sam prisiljena da živim po tuđim kućama. Zato dobro znam šta znači kad nemaš svoj dom,  šta znači kad udišeš miris memle, znam kako je kad digneš tepih s jednostavnom željom da ga opereš,  kad u ruci  od njega ostanu samo trake a tebi preostaje jedino nemoćno da gledaš u te smrdljive ostatke dok suze  ne možeš  da zaustaviš. Znam kako je kad odeš u Zavod za tržište rada a „fina gospođa“  sa gadljivim izrazom na licu ti se obrati rečima:

-Bože, ovo se tako oseća na vlagu, i sa samo dva prsta uzima radnu knjižicu koju joj pognute glave pružaš.

Sve to znam, sve sam to preživela, krila glavu od stida, uporno prala svaki deo odeće 5 puta pre nego bih ga obukla, znam šta je bronhitis,  pokušavala sam bezuspešno  i sama da krpim rupe u zidu, znam…… i pored svega,  i pored toga što sam slušala i gledala  emisiju Eksploziv: Poplavljeni i ostavljeni, 15.04.2011, Prva srpska televizija i sama sam kao i mnogi nemo prešla preko saznanja da neko,  tamo negde,  nema gde da spava, da umesto zidova zjapi rupa koja preti da odvuče u svoj crni bezdan celu kuću odnoseći za sobom  sve što imaš.

Da li sam kao pojedinac mogla nešto učiniti?

Naravno da jesam!

Kao prvo: želim da zamolim sve  posetioce ovog bloga, sve svoje  followere da pišemo, da saznamo što više o situaciji u Bašaidu, da te informacije prenosimo dalje, da pokušamo da dopremo do svih ljudi koji mogu na bilo koji način da pomognu.

Stanje tih kuća, situacija u kojoj žive ljudi je nepodnošljiva. Vremena se nema. Šta učiniti sa 60 000 blokova koje im je za sanaciju štete odobrila Pokrajinska Vlada?  Da li je to dovoljno da ovim ljudima vrate osmeh na lice, da li je to dovoljno bezbrižno da zaspu ne osećajući strah, teskobu, nemoć. Da li je dovoljno tim ljudima postaviti „samo“  montažne kuće? Šta sa podzemnim vodama?  Šta treba i šta  može da se učini da se ovaj problem (ovo je ipak jedna elementarna nepogoda)  trajno reši? I o tome treba da se  razmišlja. Kako da  im se obezbedi da ponovo uđu na svoje njive od kojih žive?

Drugo: odmah ujutro ću da zovem opštinu Kikinda i da saznam broj računa koji je otvoren radi pomoći ovim ljudima. Broj računa mora da se sazna!

Dalje moramo zajedno. Svaki predlog je dobro došao!

Okrenimo se jedni drugima i pomozimo ljudima oko sebe!  Niko nije zaslužio biti zaboravljen!


Komentari na tekst:

  1. djurovski83 каже:

    Podržavam samo napred!
    Poslednji objavljen tekst od djurovski83 je Crna ekonomija

  2. ТоМЦаа каже:

    Хвала на ангажовању и овако брзој реакцији! Заједно сигурно можемо много да учинимо, зато сам и покренуо ову причу. Ако свако од нас учини оно што је у његовој моћи, можда људима некако обезбедимо иоле нормалне услове за живот и вратимо им осмех на лице.
    Poslednji objavljen tekst od ТоМЦаа je Зашто ћутите

    • Verkic каже:

      ToMCaa hvala ti mnogo što si nam ukazao na ovaj veliki problem ljudi iz Kikinde. Sigurna sam da ćemo zajedno ubrzo nešto postići!

  3. Dragana Amarilis каже:

    Hvala Verkić, šta drugo da kažem. Ne znam ko ima veće srce od tvog!
    Poslednji objavljen tekst od Dragana Amarilis je Za sve one napredne- zagledane napred-u budućnost

    • Verkic каже:

      Dragana, hvala tebi na poruci! Da nije bilo tebe ja se zaista ne bih setila tih ljudi a to je strašno 🙁 .
      Idemo zajedno dalje, niko ne sme biti zaboravljen!

  4. zelena каже:

    Strasno!
    Poslednji objavljen tekst od zelena je Mama- tata- pas i kravata!

  5. Ја бих, ево, да Вам се захвалим на великој и крајње несебичној подршци. Изненађен сам и веома дирнут, морам да признам. Лепо од Вас што сте раширили ово, не знам како да Вам се одужим. Шта да кажем, осим – хвала Вам, хвала… 🙂 Надам се да ће из овога израсти нешто што би могло да отпочне решење проблема који већ месецима мучи нашу општину.
    Poslednji objavljen tekst od Дарко Јованов je Growing a pair или- Повратак онлајн клепету по тастатури

  6. Miloš каже:

    Šta reći. Grozno, eto ja mogu da napišem post da makar pomognem da što više ljudi sazna.

  7. […] nešto, da pitamo – dragi naši zemljaci, kako konkretno moja malenkost može da pomogne? Verkić, naša Verkić, žena zmaj, najvećeg srca u cyber space-u je već reagovala. Za sada, ja, […]

  8. Dudaelixir каже:

    Jao, Bože, ima li te da vidiš koliko „Bašaida“ ima na ovoj planeti? Kako ljudi mogu biti zaboravljeni? Zar samo mi, obični smrtnici, možemo nešto učiniti? Šta rade one debelguze koje se samo svadjaju i slažu paru na paru? Koliko je ljudi iz parlamenta izdvojilo „koji dinar“ da pomogne Bašaidu i njima sličnima?
    Smišljam kako da pomognem! Hvala što si nam skrenula pažnju! 🙂
    Svi smo u svojim mukama, pa ni ne vidimo uvek tudje!

    • Verkic каже:

      Ne znam za njih Dudice, ali mi moramo da gledamo šta mi možemo uraditi, jer oni tamo…. imaju svoj obraz, a svako od nas ima svoje srce.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge