Ja, medjutim, od danas sve naplaćujem!!!

Noćašnje pomeranje sata me navelo da se malo i sama osvrnem unazad. Zapitah se šta sam to radila i uradila u zadnje vreme? Koliko sam energije utrošila, vremena, da li je to vreme uzalud izgubljeno, imam li koristi sada ili u budućnosti od toga, koliko je sve to skupa uticalo na moje zdravlje, porodicu, da li sam bila zadovoljna za svo to vreme, da li sam i dalje ja JA, koliko sam propustila…… Jedno za drugim pitanja su se nizala do besvesti.

Odgovori……… ni sa jednim nisam bila zadovoljna!

Užasno mrzim patetiku i ne znam kako bih uopšte pisala o svemu što mi se vrzma u glavi. Moje postupke, kojih sam ja,  potpuno, u svakom momentu svesna  je teško objasniti. Ne, teško je razumeti!

Prijatelji mi često govore:

– Ti si bre Verkić luda! Zar ne vidiš da  ………..

E,  pa želim konačno nešto reći!

Nikad me niko nije mogao prevariti, obmaniti! Nikad nisam nasedala lepim rečima, pričama, obećanjima mada vi to ne verujete. U samo startu sam uvek, ali baš uvek znala šta od koga i čega mogu očekivati. Znala sam kakav je ko, znala sam šta se krije iza osmeha, pogleda, ma koliko ga skrivali ili mislili da se u njima nije mogla pročitati istina.

Za razliku od tih, malih kreatura punih raznoraznih kompleksa, od tih samozvanih velikih, bitnih, uspešnih, ljudi sa vezama i vezicama, ljudi koji misle da iza sebe uvek, ali uvek imaju nekoga ko će ih gurati, ko će stati iza njih, koji misle da su popili svu pamet ovog sveta a da su svi ostali oko njih glupi, za razliku od tih nepismenih individua koji u godini dana ne mogu smisliti a kamoli izgovoriti dve prostoproširene rečenice bez ubacivanja – OVAJ……OVAJ……, za razliku od svih vas takvih, ja sam u svakom momentu bila svesna ko ste vi u stvari. Nikad me niste mogli prevariti!

Svesno sam ulazila u vašu igru, otvarajući vam srce, dajući celu sebe pokušavajući vas navesti da shvatite da nisu svi ljudi kao vi. Pokušavajući vam pokazati ko je ova Verkić.

Ne bih bila iskrena kada ne bih rekla da sam za svo ovo vreme mnogo puta pomislila:

– Ma, dosta više, neću, ne želim, ne vredi!

Medjutim, tada, u tim trenucima,  niste više biti važni vi, važe razmišljanje, namera ili ponašanje. Ne!!!  Važno je bilo završiti, odraditi započeto. Važno je bilo ono nešto veće u čemu ja vidim vrednost a vi samo korist. Znam da nikad nećete shvatiti da neko može nešto raditi bez koristi. Znam da je vama bitan jedino uspeh i novac. Znam da vi jedino znate i umete tudj rad prisvajati i na taj način se penjati stepenicama koje ste sebi zacrtali gazeći preko svih koji vam se nadju pod nogama, ne birajući sredstva ni načine da to uradite. Znam da se nećete ni zamisliti a kamoli osvrnuti. Znam da vi nikad nećete razumeti!

Meni to nikad nije bilo bitno. Bitno je da sam ja, Verkić, uvek bila ono što jesam. Bitno je da se završi započetoEl ingenioso hidalgo Don Quijote de la Mancha XXI veka i  borba s vetrenjačama biće tada iza mene.  Svako vreme, pa i ovo naše ima svog Don Kihota. Nekog ko se bori protiv zla, mada na pogrešan način i u pogrešnom vremenu, ali su njegove namere  čiste. Znam da verujem  samo u ono u šta želim da verujem i da svet vidim  drugačije od mnogih  ljudi, ali to je ova Verkić.

Koliko sam samo  puta čula:

– Ne talasaj!

Ama slušajte vi tamo, da Vi,  bez obzira na vaše ponašanje, niko, niko nije toliko lud, glup niti slep. Ljudi se lako pročitaju.

………………….

Mlada sam ja, ima vremena, naučiću ………….. ali………. nikad se neću promeniti! Ponosim se time,  život je…….u njemu se sve plaća i sve vraća.

Ja, medjutim, od danas, sve naplaćujem!

Ukoliko se neko prepoznao u ovom tekstu i našao se pogođenim,  znači da za to ima razloga. Debelih. Svima ostalima ovaj tekst je samo pokazatelj da sam duboko svesna da nisam naivna, da sam borac, da sam Ja – Verkić………ili možda vi, dragi moji, već to znate.

Voli vas vaša Verkić!

Komentari na tekst:

  1. zelena каже:

    Ne znam sta je spopalo Charoliju i tebe da se pravdate svetu, majke mi.
    Ko vam je nebitan sto ga turate na bitna mesta? 🙄

    • Verkic каже:

      Eto ja uvek sve fino, hoću sve da bude kako treba a uvek na uštrb sebe, uvek su mi drugi bitni. E pa vreme je pokazati malo i zube. 🙂
      Obrisah ja ogledalo i pogledah se, kad ono, nema više miša, u mene gleda lav! 🙂
      Viš Zelenko moj, jednom se mora reći i DOSTA VIŠE!
      Ako sam pri tome nekog nebitnog uzdigla, ništa novo, navikoše oni na to, jer samo tako to i uspevaju. 😉

  2. ivancosic каже:

    Samo naslucujem tematiku ali evo mojih misljenja o slicnom principu

    Postoji nesto lepo u tome kada se radi nesto sto ce „se jednog dana naplatiti“ na ovaj ili onaj nacin…

    Medjutim postoji dva tipa ljudi koji to organizuju:

    Oni koji kazu „Jebiga ispusili smo… nije bilo para“
    i oni koji kazu „Bice para samo izdzi jos malo“ i kad ih napustis posle par godina pricaju o tome „da je taj izdrzao jos malo super bi bilo para za sve“

    I dalje volim srcem da radim za prve, pa kad ispusimo, ispusimo svi ali bar znamo da nismo nista ni izgubili… Druge prezirem…

    • Verkic каже:

      U pravu si, medjutim ja nisam ovde govorila o naplati i poslu 🙂 Govorim o ljudima, o poštovanju, o svakoj vrsti iskorištavanja, o ponižavanju, ismevanju……
      Naplaćivanje ne mora uvek biti u novcu. Postoje i neke druge satisfakcije…….razumeš ti sigurna sam o čemu govorim 🙂

  3. […] This post was mentioned on Twitter by Nebojša Stanković, Vera Mladjan. Vera Mladjan said: Novi blog post "Ja, medjutim, od danas sve naplaćujem!!!" http://bit.ly/beZNAv #verkic […]

  4. Deda каже:

    Draga Verkic, ljudima nikad uygoditi. Nikada nece svi biti zadovoljni.
    Zato uzivaj u onome sto radis i naplati sve sto stignes. Onog trenutka kada javno i to kazes, opet nekome nece biti po volji…Zato..ma pisi za sebe i svoje uzivanje. Ne opterecuj se ljudima koji ne zasluzuju tvoju paznju! Guraj napred i budi jaka.
    Lepo ti rekla Zelena, dajes vaznost nekome ko to ne zasluzuje…
    Srecno na dalje!!! 😛

  5. Borsky каже:

    Kako god, i posle ove trenutne krize ostaćeš velika Verkić, koja je imala toliko volje, ljubavi i razumevanja za sve ravnopravno. Kreativnost drugih koju su nam pakovala, prezentovala i u ime njih prezentovala je svakako potez vredan pažnje i to će teško biti zaboravljeno ali sad moraš malo da misliš i na sebe.

    Nažalost, kao što i vidiš mnogi neće obratiti previše pažnje a to ne treba da te demorališe. Snažnim i kompletnim tekstovima neretko je sasvim teško napisati komentar.

    Mi smo narod koji ume „da ti se nađe“ u svakoj situaciji osim kad ti je zaista potrebno malo pomoći i podrške. Proći će.

    Čestitke za hrabar i iskren post…. Glavu gore, jer kad se nešto radi istrajno i uz puno ljubavi, uspeh a samim tim i korist u bilo kom agregatnom stanju ne izostaju.

    Biću iskren i reći ću ti iz nekog svog iskustva da se rezultati rada mogu postati vidljivi tek posle dve godine konstantnog i upornog rada punom koncentracijom i bez imalo skretanja sa zamišljene putanje.

    S poštovanjem B.

    • Verkic каже:

      Hvala ti mnogo na ovako iscrpnom komentaru. Znam da ti nije sigurno lako se skoncentrisati na blogove sada nedugo nakon…….. i zato izuzetno cenim tvoje uloženo vreme, čitanje i komentarisanje.
      Rad o kojem sam ja na neki način pisala, traje skoro pet godina, no to i nije toliko bitno više. Želela sam jednostavno reći ono što sam morala. To nije bila samo želja već potreba. Svaki čovek ima svoje granice tolerancije. S mojom su se mnogo i dugo poigravali.
      U zadnje vreme sam, nakon što sam mnogo toga dobila i što mi je mnogo toga pruženo od vas mojih onlline prijatelja, malo skrenula sa zamišljene putanje. Odnosno ne toliko skrenula, koliko zastala. I zbog toga mi je zaista žao. Neće biti lako nadoknaditi propušteno, ali sam sigurna da ću biti uporna i da ću uspeti nastaviti punom snagom gde sam stala.
      Vaša podrška, vaše verovanje u mene, sve vaše lepe reči, svaki komentar, sugestija će mi u tome mnogo pomoći.
      Hvala još jednom dragi Borsky!

  6. Dudaelixir каже:

    Isto kao i Charoliji, reći ću ti da se ne sekiraš i što rekla Zelena, KOME SE TI TO PRAVDAŠ? Onima koji to nisu zaslužili!
    Daj Verkić otkači ih! 😉

  7. Sarah каже:

    Tekst sam procitala dva puta. Iskrenost izlazi iz svake reci. I nekad je potrebno stvarno ovako nesto napisati ili staviti na papir. To ne razumevanje je meni takodje strano, ali ako sve to sto ti radis tebe cini sretnom nema osvrtanja i posustajanja, jer svima njima koji te ne razumeju neces moci nikada ni obajsniti… to su neke druge vrste 😀
    Vredno radis i pises, hvala ti na tome…zelim ti punu zdravlja i uspeha i samo napred.
    I cetitam na ovom novom domenu !
    Ziveli 😀

  8. Charolija каже:

    Jebo život, meni nije jasno zašto su ljudi ovo tvoje i ono tamo moje videli kao neko pravdanje. Ja sam ih lepo oterala u kurac, a kroz ovaj tvoj tekst sam videla da si i ti nešto slično uradila.

    Nije to pravdanje, nego neka kerovi znaju. Zaista sam ponosna na tebe što si ovo napisala. Nemaš se kome za šta pravdati, ali ako si im rekla i da znaš da očekujem još žešćih tekstova. 🙂

    Ovaj tvoj novi domen, treba da dobije novu Verkić, 😉 istu, ali oštriju. Pa dokle se misliš svima za sve zahvaljivati, ma za šta bre. Nije malo onih koji su te i prozivali i ponižavali, ma jebi im mater redom.

    Da Ivana psuje i psovaće uvek kada oseti potrebu, a na tebi je da obrišeš komentar ako ti smeta moj rečnik. 😀

    • Verkic каже:

      Ivana rekoh već, uvek sam gledala druge prvo, pa tek onda sebe. To sam radila svesno! Bilo mi je bitno da su svi zadovoljni pa meni ako pretekne 🙂
      Medjutim, shvatih da sam više godina svog rada i života propustila bez veze. Shvatih da pojedinci nikad neće shvatiti! Shvatih da ćutanjem samo gore radim! Shvatih da nemam zbog čega se stideti ako kažem ono što je istina, shvatih da ponekad moraš pokazati i zube jer su takvi ljudi sposobni gurnuti te, dotući. Ne libe se ničega, pa zašto onda ja da imam obzira, zašto ne nazvati pravim imenom…..uh mogla bih sad još jedan post ovako 🙂
      Što se tiče domena i nove Verkić, pa …… to ćemo videti 🙂 Znam samo da neću moći biti ono što nisam. Pretvarati se ne znam, a znam da i ti to ne voliš! Kad imam šta reći reći ću, kad nemam ne mogu ……..mada mi blogeri uvek imamo šta za reći 🙂
      I znaš šta, ti moja draga Charolijice, tvoj komentar meni nikad nije niti će mi ikad smetati. Eto rekoh! Sam dovoljno oštra bila 🙂 Jedna rečenica je eto dovoljna za reći kad se ima šta 🙂

      • šapke каже:

        Draga, istinu sasipaj u lice. Možda ti neće pomoći na kratke staze, ali se od toga čovek bolje oseća, podseti se koliko vredi i ko je.
        Svesno se žrtvovati za decu, bliske prijatelje, porodicu je jedno. Podmeštati leđa za sve je sasvim druga priča. Ako iz nje ne izađeš, nestaćeš. Poješće te jer će tražiti još, još, još…
        Ne daj na sebe.

  9. Amarilis каже:

    Jao, Vera, ja sam totalno previdela da si se ti preselila, sad idem da čitam unazad, sorry! Vidim na brzaka i da se engleski uči.

    Komentar mi je kao pao sa neba. Nema veze sa tvojim današnjim postom.

    Samo ti moj dragi Don Kihote, nastavi da se boriš sa vetrenjačama, ako ti zatreba Sančo tu sam, jašem uz tebe, kud god da se uputuš 🙂

  10. […] Čarobna i Verkić me nisu inspirisale ali su mi pomogle da nešto što odavno želim napišem javno, iskreno i bez […]

  11. Miodrag Ristić каже:

    Vidim da smo se „selili“ u isto vreme, pa me još zakači i neki virus (pravi, ne kompjuterski) tako da sam tek sad stigao… Mogu samo da naslutim pozadinu priče, ali ipak se nadam da je zauvek ostala IZA TEBE. Tamo gde sve ružne priče i treba da budu.

    • Verkic каже:

      Miodraže, žao mi je 🙁 , no druže šta nama može jedan virus? 🙂 Šalim se malo. Nadam se da ti je mnogo bolje sada, a što se tiče ružnih priča, ma one će pobeći pre nego virus od penicilina 🙂

  12. […] By: Verkic on November 28, 2010 No Comment Tweet this!Pre izvesnog vremena rekoh: Ja, medjutim, od danas sve naplaćujem! Danas, posle skoro mesec kažem: Došlo je vreme za jednu brzopoteznu………   […]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge