Kad tad, šminka mora da se skine!

mesaj-mesaj

Mnogo mi je žao što ne umem da pišem ubojito kao  Charolija i Mahlat, silovito kao Iva i VečniDečak, dobrodušno kao Amarilis, sa izuzetnim slikovitim opisima i po kojom psovkom kao Grineta i Shaputalica. Samo na taj način bih uspela da iskažem sve ono što me ljuti i razdražuje a kad su žene u pitanju.

Gledam, slušam, čudim se,  po ko zna koji put u svom životu. Da ne bude dileme, odmah na početku   da rasčistimo. Postoje žene i ŽENE. Delim ih prema određenim kvalitetima,  osobinama koje poseduju, prema inteligenciji. Ono po lepoti …… zadnja rupa na svirali mi je.

Ženska lepota, po meni,  nalazi se  u duši, a da li ona izgleda kao Angelina Jolie ili uspeva vešto šminkom da prikrije sve svoje nedostatke,  ni najmanje me ne zanima! Kad tad,  šminka mora da se skine!

O ŽENAMA,  ovoga puta ne želim da pišem. Njima sa divim, poštujem ih, dižem u nebesa ako treba. Ovog puta ću da pišem o ženama. Onim „našminkanim“ ženama.

Neke žene, jelte, godinama ostavljam po strani,  ne želeći, namerno,  da ih svrstam ni u jednu od tih svojih kategorija. Istražujem, pokušavajući da pronađem bar delić nečega što bi im dalo i svrstalo ih u  „viši rang“,  ali,  ne ide. Na silu zaista ništa ne ide. Trudim se ja,  nije da nije, žena sam i sama, ali džabe.

Te, večito „nesvrstane“ bude u meni sve moguće emocije. Od  sažaljenja do ljutnje. Sve odreda.

Pokušavam da pričam s njima, ne mogu. Pokušavam da ih ignorišem, ali ne daju se one. Tu su, oko nas, svojim nameštenim osmehom, hinjenom dobrotom, „velikim znanjem“, izuzetnom „lepotom“ upletu se one svuda. Izbiju očas posla na površinu.

Kao po nekom nepisanom pravilu,  takve osobe imaju uvek i dobru  „zaleđinu“, i to im daje „krila“. O njima se uvek neko „dobro“ brine i dobro ih „gura“.  Da nije tako, bile bi one negde zaboravljene,  šćućurene u zadnjem redu ove naše životne predstave. I znaju one to. Dobro znaju, zašto se „vataju“ za svaki vagon (čak ih i ne biraju)  koji će ih vući kroz život.

Kako možemo lako da ih prepoznamo?

Njihov posao je uvek najteži, one uvek izdržavaju najviše,  najmarljivije su, najinteligentnije, najlepše,  kod njih je sve u superlativu. Pričaju samo o sebi,  mada dobro naćulje uši ne bi li saznale nešto što  može kasnije da im koristi, što mogu po potrebi  da upotrebe, da izvuku iz svog šešira,  i to, verujte mi na reč, rade mnogo brže i spretnije od bilo kojeg mađioničara.

Kako im sve to godinama polazi za rukom,  ne znam i ne želim da znam. Najtužnije je što su one  svesne svojih „vrednosti“ koje se veoma lako mogu nabrojati.  Znaju one da se našminkaju, da nabace potreban izraz lica,  sve u skladu sa datom situacijom, znaju da se uvuku pod kožu baš onima kome treba, često im ne možeš ništa ni spočitnuti.

Veoma su  sujetne, padaju na komplimente, obožavaju da ih dobijaju,  da ih neko hvali,  tapše po ramenima i ne razmišljajući da li su ti komplimenti zasluženi, da li su stvarni ili …… I da, ne smem da zaboravim, mnogo su osetljive na svoju umišljenu lepotu. Dovoljno je da im neko da kompliment  i kupio ih je za sva vremena.

Pitaćete se a zašto sve ovo mene pogađa. Davno nisam u cvetu mladosti te se s takvim ženama nosim na poseban način!  Ali ne mogu da ne reagujem,  jer nažalost,  vidim da se  još uvek kod nas ne cene prave vrednosti.

Marljivost, upornost, znanje, veštine, zalaganje,  ostaju u drugom planu. Potrebni su to kvaliteti, bez njih nema ozbiljnog rada, medjutim još uvek  osobe koje krase ovakve osobine ostaju „iza zatvorenih vrata“. One su male vredne Pepeljuge koje će svaki zadat posao izuzetno pažljivo i kvalitetno   da odrade bez imalo buke i pompe i to je sve. Na bal, ove naše Pepeljuge,  nikad neće otići.

Ovo je još jedan razlog zašto cenim svoje  online poznanike i prijatelje. Naš izlog su naši blogovi. Možemo mi njega brisati i ulepšavati koliko god hoćemo, ako naše znanje i vrednost  ne zablista ništa se kroz njega neće videti. Na njega se niko ni osvrnuti neće.

Mi smo mašinovođe, sa ili bez šminke,  ali  koje,  ili znaju kako se vozi voz  u koji smo ušli,   ili ostajemo zauvek na sporednom koloseku.

Komentari na tekst:

  1. zelena каже:

    E, odliiiiicna guza bre ala mesaaaa 😀
    Razumem sta govoris, tako je Verkic vazda bilo i bice, ja im uputim jedan onaj moj pogled a kao smejem se i mislim se pusite ga!
    PCovala sam opet 😀

    • Verkic каже:

      Celog života pokušavam da ih ignorišem, al’ nikako ne uspevam. Kao za inta, svuda se guraju, turaju, uvek su tu, pored vas …..

  2. Iva каже:

    Hvala na komplimentu tamo gore. 🙂

    I, nažalost, ima ljudi koji se predstavljaju kao jedno, a drugo su, ali slažem se da je većina nas ovde i te kako spontana. Bar na prvu loptu.

    • Verkic каже:

      Mi smo divniiiiii za razliku od mnogih koje znam 🙁
      Dok sam pisala tekst zamišljala sam kako biste ga vi napisali i zaista mi bi krivo što ne umem bar malo da koristim reči kao što vi umete

      • Iva каже:

        Od kad sam ja vi? Ili se to odnosilo na sve nas?

        I, ako treba nešto oštro i satirično, uvek sam tu; kao što sam tu i da proletim kroz tekst kad su stil i gramatika/pravopis u pitanju. Samo vičite. 🙂

        • Verkic каже:

          Na sve Ivice!
          Nego što se tiče oštrog, pokušavam ja, al, brate što jeste jeste, ne mogu ja oštro da pišem. Oštra mogu da budem samo lice u lice sa sagovornikom. Tad mogu i da viknem i skočim i svašta nešto, ovako ……. slabo to ide 🙂

  3. DobrilaM каже:

    Pa baš dobar izbor riječi, u @Verkic stilu. Shvatili!
    Ima toga svugdje, nekad se lakše boriti s tim nekad nikako ne godi ali definitivno pojava koja spada u neizbježne i stalne.
    Ma svakako nam se boriti pa sad… 😉 idemo dalje.
    Odličan 🙂

    • Verkic каже:

      Ja se borim na svoj, poseban 🙂 način, medjutim mnogo mi je žao onim mlađih vrednica koje ne mogu da dođu do izražaja zbog takvih osoba. Shvatam ja da se svako bori na svoj način ali nikako ne mogu da shvatim ljude koji guraju takve osobe, to zaista ne umem 🙁

    • Verkic каже:

      Dobrila moja draga smeta mi baš to što spada u neizbežne i stalne pojave. Dokle više? Kada će početi stvarno da se ceni znanje, trud, efikasnost, rad ….. 🙁

  4. Sandra Zmua каже:

    verkić, ništa ti ne menjaj, volimo mi tebe baš takvu, ne tako ubojitu i ne tako silovitu 😉

    a o pomenutim ženama… ih.
    sve si rekla u poslednja dva pasusa.

    • Verkic каже:

      Hvala ti draga moja prijateljice. U zadnje vreme sam postala mnogo blaga i umesto da vrisnem, da se pobunim ja ćutim, sklonim se …… to nije rešenje.

  5. NatasaKilibarda каже:

    Kako to uglavnom biva, dobre price se uvek izsunjaju iz svakodnevice, stvari koje nas uglavnom okruzuju. Verkic, priznajem, ovo je vas prvi tekst koji sam procitala. A nasi dragi koji su gore navedeni, ZAJEDNO sa vama, imaju „ono“ nesto sto ih izdvaja iz mase uniformisanih blogova i ispraznih, sazvakanih prica.

    Tako su i ove devojke nesto sto je mix mnogo cega. Mnogih osobina koje se skupljaju losom genetikom vremena u kojem zivimo. Iako, ne krivim vreme za njihovo postojanje :)Same su „krive“ za svoj odraz u ogledalu.
    A njihova infiltracija tece i dalje.
    You – just go with the flow.

    Bitno je samo uspostaviti sopstveni sistem vrednosti, balans u digestivnom sistemu i paljbu osmehom. A ponekad i ignorisanjem 😉

    Do skorog citanja! *

    • Verkic каже:

      Dobro mi došla NatasaKilibarda!
      Da nije izgrađenog sistema vrednosti ovakve stvari ne bih ni primećivala. Teško ih je ignorisati, nemoguće je ne videti stvari onakvima kakvi su. Vređa inteligenciju!
      Drugo, gledam te mlade ljude. Sve više je onih koji govore: „zašto da radimo, neću da mrdnem, vidiš da „one“ mnogo bolje ……“ Zar to želimo da postignemo, umesto da ih učimo da će biti nagrađeni za svoj rad?
      Hvala na poseti, čitanju i izuzetnom komentaru!

  6. Nena каже:

    Toga je uvek bilo i biće. Ne vidim razlog zašto bi se nervirala i dopustila sebi da te to opterećuje… jedino ako takve osobe ne utiču na tvoj lični život ili posao.
    Gledaj sebe i drži se svojih ideja i stavova, a njih pusti… dok mi ne padnu šminke

    • Verkic каже:

      Na moj posao ne mogu da utiču. Nalazim se u divnoj maloj zajednici koja funkcioniše na pravi način, medjutim gledam svoje poznanike prijatelje, vidim njihovu borbu, tugu, razočarenje, …… ono što se dešava mojim prijateljima kao da se dešava i meni 🙁

  7. Dudaelixir каже:

    Ih bre, ova bi umutila šlag brže nego mikser!

    Verkićko draga, za*ebi takve mešaljke. Maske će pasti, šminka će se otopiti, kad tad, a onda, biće kako mora.

  8. Branko Baćović каже:

    Dole sa šminkom… Živele prirodne lepote tela i duše… 🙂

  9. Charolija каже:

    Šta tu pričaš? Kao da bi bilo koja od nas gore navedenih, umela da napiše post ovako kao ti? 🙂 Meni je samo žao onih muškaraca koji se neminovno moraju probuditi pored jedne takve žene, pre nego da se našminka. 😀 Imaju ljudi trajne posledice, noćne more, psihičke traume… jadničci. 😀

  10. AnaM каже:

    Dala bih moju diplomu, bar na kratko za jedno tako vrtenje ovog dela tela gde ledja gube svoje pristojno ime:))
    Hm… nije loše ni biti mažena, pažena, nespretnica koja sama ne može da podigne ni 2kg… uvek se nadje neki muškarčina da joj sve uradi….Uf… baš bih volela da ne mogu sve ja:))

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge