Kockice se sklapaju!

Danas čitajući jedan komentar na tekst  Raditi zato što se mora i/ili ono što se voli sam zaista zaplakala i to ne zbog tuge nego sreće. Komentar je  napisao Dragoslav Infozarada ,  samo jednu  rečenicu meni lično, a ona glasi: –  Vera ne daj se sve imaš samo da sklopiš kockice Iako je samo jedna,   za mene je  neprocenjiva.

Kada sam počela pisati na ovom svom blogu, želja mi je bila prvenstveno reći sve ono što osećam, mislim i reći to u onom momentu kad to osećam i kad mislim.

Svi koji su me redovno pratili imali su prilike videti da kad pišem o svojim željama, ciljevima ( o kojim na početku nisam htela konkretno pisati),  svaki post  odiše optimizmom i mojom iskrenom verom da mogu sve i da ću postići sve ono što naumim i sebi zacrtam. I to sam zaista ja. To je Vera. Ja tako razmišljam i na taj način funkcionišem.

Medjutim, imam pravo, naravno,  pokazati da je i Vera  sazdana od krvi i mesa, da i nju pogadjaju iste stvari kao i mnoge, da delim život svih ljudi na ovim našim prostorima.  Naučila sam kroz život sva „stanja“ nazivati pravim imenom. Za mene je tuga zaista tuga, sreća je zaista sreća, ali niti će me ta tuga pokopati, niti sreća vinuti u nebesa.

Očajna nikad nisam bila niti ću biti. Život mi je stvarno svašta znao prirediti  i to je dobro nekad  podeliti s’ ljudima, tako znaju  da nisu sami, niti jedini. Možda shvate  da ima i većih muka nego ih oni prolaze, možda shvate da se moraju boriti, možda shvate da moraju ići napred kao što idem ja. To pokazujem  iz dana u dan.

Zar bi   očajan čovek bio   spreman ovoliko vremena uložiti u sebe? Da li  bi imao volju, želju,  elan,  svaki al’ baš svaki dan sedeti, čitati, učiti u tamo nekom očajanju? Što se kaže:  – idi begaj bre. Ne bi,  naravno da ne bi.

Ja zaista nisam ni očajna niti sam se zatvorila. Naprotiv idem mnogo više nego većina ljudi koje znam. I pre dva dana sam obišla pola Sombora, ušla u svaku drugu kuću, popričala sa bezbroj ljudi. I niko, ama baš niko u ovoj Vašoj džepnoj veneri nije video očajnu ženu.

Samo ljudi koji imaju pozitivnu energiju, veru u sebe  mogu sve. Ja sam vaga, venera je njen vladalac, zato je ime ovom blogu  džepna venera,  a ja jedna dinamična i energična žena.  Sve počinje iz uma i sve se pokreće iz uma. Moj um kaže da mogu i da ću se izboriti za svoje mesto. Ali ne u budućnosti, moje mesto je tu.  Sada.

[youtube=http://www.youtube.com/watch?v=8MEgbE6Y-o0]

Ja tako mislim jer svesna sam da ako govorim o nekoj budućnosti (za koju iskreno i nemam baš previše vremena 🙂 ) sve moje želje će i ostati u budućnosti,  nikad neću složiti kockice. (Hvala Dragoslave na razumevanju).  Kad imam nešto konkretno ne čekam,  krećem u  akciju,  nema  sutra.

[youtube=http://www.youtube.com/watch?v=O7ASvr7bF-I]

Da se vratim na početak ovog teksta. Prve moje korake na netu napravila sam uz pomoć Dragoslava.  Mnogo toga mi je otkrio, pokazao, naučio, uputio i zato poznavajući ga shvatiće i biće mu drago kad kažem: Kockice su složene. Vera zna da može mnogo i zna šta hoće. To sam otvoreno  rekla u prošlom blog unosu.

Svoje mane, slabosti ili pak pretnje   kako god hoćete  (mada ih ja ni  na tren ne shvatam kao mane čak naprotiv) pretvoriću ih  u snagu, šanse. Neću  postaviti i to nikad ne radim,  nikakve granice ispred sebe jer one sputavaju, onemogućavaju i tu nema uspeha onda. S’ mnogo strasti, žara i vere, okupljaću  oko sebe sve koji su u sličnoj ili istoj situaciji kao i ja.  Zajedno napravićemo mnogo.  Samo udruženi  uspevaju, i to uspevaju  ne čakajući. Vreme je kad se ne staje, ne okreće, ne plaši jer nema uspeha. Energični opstaju, a ja sam energična. Vreme je SAD, ne sutra, ne za godinu dve.

Za kraj obaveštenje svima  (ima Vas mnogo i hvala Vam na tome)  koji su podržali moj predlog osnivanja udruženja koje još nema odabrano ime a odnosi se na sve nezaposlene koji sebe pronadju u ovakvom  jednom udruženju, u toku je sastavljanje predloga osnivačkog akta, statuta i drugih opštih akata. Kada završim javljam se. 🙂

Novine u Zakonu nam idu na ruku i evo nekih od njih :   – Mogućnost da se bude osnivač udruženja više nije uslovljena državljanstvom, ali najmanje jedan od osnivača mora imati prebivalište (fizičko lice), odnosno sedište (ako se radi o pravnom licu) na teritoriji Republike Srbije.

Ovo sam navela kako bi znali da nas granice više ne  sprečavaju i ne sputavaju. I znam ovo Udruženje biće veliko i moćno i jako.

Takodje po novom zakonu moguće je da udruženje deluje duže vreme nakon osnivanja i da naknadno odluči da podnese prijavu za upis u registar. Takvo udruženje, sve do upisa u registar, neće imati svojstvo pravnog lica i na njega će se primenjivati pravila o  građanskom ortakluku.

Komentari na tekst:

  1. als011 каже:

    Odličan tekst – bravo – samo napred!

  2. sopran87 каже:

    Eeeeej, obavezno da mi javis kad zavrsis to sa udruzenjem nezaposlenih, ako je to ok? 🙂 Meni dragim ljudima bi to mnogo znacilo… I jos jedno pitanje, jel treba da ti persiram, s’ obzirom da sam dosta mladji? 🙂 Hehehehehehe, srecno sa planovima, od srca!

    • verkic каже:

      Javljam naravno, a što se tiče persiranja, ako ćemo se vijati onda ćemo se i persirati. 🙂 Prvi dan su me naučili da ovde i na twitteru svi se jedno drugom obraćamo sa ti, pa sad ti kako hoćeš 🙂

  3. electrasdreams каже:

    Primila poruku i naravno da se ne ljutim. zelim ti mnogo uspeha. Pozdrav

  4. zelenavrata каже:

    Ti si cudo, svaka cast!

  5. MIRJANA каже:

    VEKI, JESAM LI REKLA DA SI ZMAJ?!?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge