Kratak spoj …….Vlada zvana „elektrodistribucija“

Mnogi od vas znaju da sam nedavno bila na Kosovu. Vrativši se donela sam i par upečatljivih slika.  Vreme je i njih da objavim.

Naselje Varage  nalazi se negde na pola puta od Zubin Potoka do Mitrovice. Tačnije 7 kilometara od Zubin Potoka. Iako im je internet nedostupan, obećah im da ću slike postaviti kod mene na blog. Sad,  da li oni imaju predstavu uopšte  šta je blog nisam baš ubedjena da sam uspela  da im objasnim, ali obećanje moram ispuniti.

Ovim putićem se ide do komšija. Kad su mi rekli da je zmija ovde domaća životinja,  pobeže ja glavom bez obzira.

Usput nisam mogla a da ne slikam  čudo od WC-a. Na ljude koji ga koriste  srećom nisam naišla. 🙂 Inače to što vidite je običan najlon.

Ko kaže da  u brdima ne mogu da se naprave i lejice sa povrćem. Ovo prvo beše mladi luk, dalje se ne sećam.

Jedan plastenik s jagodama. Jeste da  malo nakoso stoji, al’ šta znaju  jagode, ima da ih bude, ihaaaaa.

Sve ove vikend kućice imaju  i vodu u kuhinji, a dolazi odavde. Ono dole u vodi što vidite su cevi.

Kao i svuda i ovde se slave  obeležavaju.  Durdjevdan se ne propušta. Čak je  i torta na stolu.

Jedna od najbližih prodavnica.

Ibar

Ovuda moja svekrva ide po vodu

Repetitor

Jedan mali bazen. Ubedjivala sam ih da ga probaju sami malo srediti i popraviti. Toliko dece ovde ima da bi im i poneka beogradska opština pozavidela,  pa bi bilo lepo da imaju svoj bazenčić. Čak su u njemu nacrtane i ribice. 🙂

Malo smeća uredno sklonjenog u stranu kako bi se napravilo mesto gde se inače leti ljudi kupaju.

Ovako se obezbedjuje da vetar ne  spaja žice.

Ako pak ipak ostanu bez struje komšinica Vlada (ovo joj je pravo ime)  zvana „elektrodistribucija“ kreće u popravak. Lestve i  dugačak štap su sasvim dovoljni. Njen sin na pristojnoj udaljenosti, dok  suprug sa još pristojnije daljine iz  kuće  javlja da li je popravak uspeo.  Nakon par udaraca o čaše na banderi  struja se vraća. Jednostavno, brzo i efikasno. Zamalo nisam umrla gledajući ovo :doh:.

Za kraj šta reći nego laka vam noć dobri ljudi, još jedan dan je iza vas.

Komentari na tekst:

  1. Deda каже:

    …laka noc a jos lepsi dani !!!
    Predivno, a znam koliko je tesko! Slike su odlicne, kao i post.

    • verkic каже:

      Deda nije im zaista lako. Tu se nalazi 11 kuća opkoljene sa svih strana brdima, Bogu iza ledja. Nemaju ništa, ali zato im je duh ogroman.

  2. AnaM каже:

    Odlično si prikazala taj kraj.
    Nekad sam radila tridesetak kilometra od Z Potoka

    • verkic каже:

      Bila sam za nekih 12 godina svega 2 puta tamo ali mi je zaista uvek teško kada odem. Bila si tamo i tada poznaješ taj kraj. Ti ljudi kao što sam rekla Dedi zaista imaju duha, ali kako sve to izdržavaju pojma nemam. Divim im se!

  3. AnaM каже:

    Znaš kako?
    Ne misle o tome, pokušavaju da žive…

    • verkic каже:

      Pokušavaju, ali ne znam….ne mogu svojim životima upravljati ni na koji način. Sve im je odredjeno. Ne bih dugo izdržala tako živeti. Nije problem mesto, ni nemaština, nego ono ustani. sedi, pi kafu, ručak, lezi, sedi s jedne stolice na krevet, pa nazad i to je sve.

  4. walter каже:

    Vojska Jugoslavije 98/99 Kosovska Mitrovica
    Kroz to mesto sam gotovo svakodnevno prolazio a u Zubino potoku sam dva puta prespavao kod neke porodice kad sam dobijao vikend (dok je moglo da se izlazi). Na žalost ne secam se imena tih ljudi ali ih pozdravljam puno.
    Prelepe slike.

    • verkic каже:

      Ne poznam ljude tamo sem jedne porodice koja ima svoj restoran. To su divni ljudi. Pre 10-tak godina kad sam bila prvi put umro im je sin. 🙁 Tačnije poginuo od struje baš. Zato mi je i ova „popravka“ bila toliko upečatljiva.

  5. Miško каже:

    Eh jadnici kako se dole muče, sjajan tekst sta da kazem, ali ono što mi je zapalo za oko pored svih divnih slika je slika repetitora naravno 😉

  6. Slavko Ilić каже:

    Živi se…
    Mada, ‘ajde da otvorimo diskusiju o tome: Šta je život?
    Super su slike, trebalo je da se javiš da si dolazila, mogli smo da se vidimo 😉

    • verkic каже:

      Slavko, žao mi je ali zaista nisam znala da si iz tog kraja, ali povod zbog kojeg sam otišla dole nije nimalo lep. Sigurno bih ti se javila.
      Ne znam šta na prvi deo tvog komentara da odgovorim. Ja ne bi mogla tako živeti kao oni. Ovih ne znam tačno koliko ljudi, koji tamo žive nisu starosedeoci. To su izbeglice iz svih krajeva. Njima se dan svede na odlaženje od jednih do drugih, na čekanje pomoći…. na ne znam na šta. Čak eto i moj svekar je sahranjen na posebnom delu groblja. Levo su meštani a desno ljudi koji su sticajem okolnosti došli u taj kraj. Osećanja su mi zbrkana kada o svemu tome razmišljam.

  7. Mahlat каже:

    Gospode…. a opet lepo…

    • verkic каже:

      Priroda je fenomenalna, budi izuzetno jak osećaj koji je teško definisati. Ljudi još više. Koliko god se ne slagala i ne prihvatala njihov način života opet mi je teško otići od njih.

  8. maic444 каже:

    prelepo je!
    a s druge strane..navlachi neku tugu u ochi.. :/

  9. […] Verkic – Praktično je postala nezaobilazan deo mog pregleda definitivno. Tekst na svom mestu uvek, ubaci po neku dozu humora tako da mi je stvarno zanimljivo čitati njene radove. Naročito mi se svideo ovaj blog o Kratkom spoju. CITAT: …Ako pak ipak ostanu bez struje komšinica Vlada (ovo joj je pravo ime)  zvana „elektrodistribucija“ kreće u popravak. Lestve i  dugačak štap su sasvim dovoljni. Njen sin na pristojnoj udaljenosti, dok  suprug sa još pristojnije daljine iz  kuće  javlja da li je popravak uspeo.  Nakon par udaraca o čaše na banderi  struja se vraća. Jednostavno, brzo i efikasno. Zamalo nisam umrla gledajući ovo … […]

  10. Alexandar каже:

    Ja zivim na sto metara od ovih kuca, pa bih mogao po nesto da ti kazem o ovom selu i kraju uopste. Mislim da si celu stvar previse ,, zamracila“, posebno sa onom prodavnicom i onim prolazom za vodu. I prodavnica i prolaz se odavno ne koriste…Doduse, tim ljudima o kojima ti pises jeste tesko, jer u kucama koje si prikazala zive izbeglice iz Hrvatske i Bosne, a ne starosedeoci ovg mesta, koje se tacno zove Donje Varage.Ali drago mi je sto si odrzala obecanje tim ljudima. Pozdravljam te!

    • Verkic каже:

      Moram da ti odgovorim da su ovo na slikama vikendice u kojima su smeštene izbeglice što je i moja svekrva. Prolaz se i te kako koristi jer moja svekrva svakodnevno ide tim putem. A da ima i starosedelaca ima, jer ih poznajem nekoliko, jednom je sin tragičnim slučajem poginuo neki dan 🙁
      Pozdrav i tebi i žao mi je što tvoj komentar nisam videla ranije

  11. nastasja каже:

    Jako mi je tesko da komentarisem ovako nesto 🙁

    Pridoda jeste divna…

    A divim se ljudima koji mogu tako da zive. Prezivljavaju.
    Ja znam da ne bih mogla.

    🙁 Tuga.

    Ljubim Verkic :***

    • Verkic каже:

      Teško jeste, ali ljudi se verovatno priviknu. Ja sam bila šest meseci i …… pa ne znam. Mogla bih još jedno vreme, ali posle, ne znam, ne verujem
      Ljubim i ja tebe mila mnogo!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge