Ne oduzimajte im!!! To je njihova zemlja!

Mi Somborci smo veoma tolerantan i gostoljubiv narod. Primamo mi sve goste. Neko dolazi autobusom, neko kolima,  ali ima bogami i onih koji za pohod na moj Sombor koriste traktore. I to ne jedan, ni dva, odmah se tu stvori cela kolona.

Sve se to bre osililo, misle mogu sve što im pada na pamet, imaju oni zaledjinu tamo negde gore, Bog sveti zna gde je to „gore“,  ne može  njima ništa da se desi, imaju oni para……… a para vrti gde burgija neće, ne može  njima  niko ništa da oduzme, ali zato ONI MOGU. Oni na to imaju pravo. Otkud im to pravo? Ko im ga dade? Pa …….

velike su to i ugledne  „gazde“.

I sad, takav jedan „gazda“ nakon privatizacije, zemlju koja je bila u vlasništvu  poljoprivrednog kombinata u jednom od  sela  naše opštine uzeo na licitaciji .  Žitelji toga  sela  su isključivo živeli od svog preduzeća. Medjutim, ljudi skromnih primanja su  mogli jedino gledati kako im zemlju pred nosom oduzima čovek  iz susednog im sela.

Uzeo on ni manje ni više nego odmah  nekoliko stotina hektara te njihove zemlje.  Posejane zemlje! Što bi se on mučio, što bi ulagao, uzeo čovek sve na gotovo. Proživeo  grejući  se u svojoj „skromnoj“  kućici jednu „dugu“ zimu, a na proleće……. Super!  Prve pare legle!

Bravo ja – govorio on sam sebi. Bravo ti – govorili mu mnogi. Ko ume njemu dve (sve).

Zemlju je taj „jadni“  čovek  koristio  pune  tri godine.  Za to vreme  na osnovu nje pokupovao nove traktore, priključke i ko zna šta sve ne ( hangari su čudo ovog sveta, ne mož’ vala svako da zaviri u njih) i počeo uredno da otplaćuje kredite.

Šepurio se „on“, „on“   jedan od najmoćnijih gazda u selu i  šetao tim svojim selom.

Vredan je to čovek što jest’  jest’. Sejalo se, prskalo, špartalo, bralo, traktor za traktorom izlazio skoro svakog dana. Nema se tu šta prigovoriti.

– Mi imamo stotine i stotine hektara zemlje, govorio bi on zaboravljajući da tri godine nisu duge, da će brzo proći……..da će se morati ponovo…..da će nova licitacija biti neminovna.

Posejao on pšenicu i ove godine i to naravno medju prvima. Pametan čovek, unapred planira. Tako prave gazde i rade!

Posejao,  žmureći pred činjenicom,  da su tri godine prošle da zemlja mora da se vrati ili ponovo uzme na licitaciji. Zakazana ona beše pre par dana, ali kako zakazana tako i odkazana. Šta se sve tu dešavalo, nemam nameru da pišem,  ostavljam vašoj mašti na volji.

Ali povod ovog današnjeg teksta, ove dotične persone,  je današnja vožnja traktora po Somboru. Mom Somboru! Traktora koji su trebali u punom sjaju ozvaničiti pred očima svih nas bunt tog jednog jedinog gore pomenutog „gazde“. Kolona  traktora, koja  tandrče po mom Sombora. Nije u pitanju ovde  cena mleka, ni cena otkupa stočne repe. Ne ovaj čovek je digao svoj glas protiv ni manje ni više nego pravde i ugovora koji  je potpisao. I to koji glas? Glas traktorskih motora!

Aman ljudi, dokle više? Dokle ćemo ovakvo ponašanje da tolerišemo?

Pravo na okupljanje ima svako u našoj zemlji. Slažem se. Ali ti, ti čoveče što se boriš  bez imalo skrupula, ti što tražiš i zahtevaš, a pri tome koristiš sva moguća sredstva u toj samo svojoj borbi, bori se na neki drugi način.  Nemoj praviti spektakularne parade traktora po mom gradu.

Moj grad je i tvoj grad.   Čak,  živiš u njemu. U tvom selu su samo tvoji stari roditelji. Za njih je i selo dobro,  a ti, za tebe je grad, iako pare stičeš tamo gde blato zna nemoguće da bude, gde sunce mnogo jače zna da peče, gde vetar  jezovite priče  zna da priča?

Da pitam ja tebe nešto.

Zar tebi nije žao našeg lepog Sombora?

Zar ti nije žao radnika Čistoće koji će sutra satima i satima da  čiste svo ono blato koje ste navukli, dovukli?

Zar ti nije žao ljudi koji žive u Somboru, koji su danas možda pojeli samo tanjir obične supe, jer nemaju ni jebeni biciklo a kamoli traktore i hektare i hektare svoje lične zemlje, pa babine, pa dečije, pa …….i  na kraju i one uzete na licitaciji  na ko zna koje sve načine? Zar te nije sram od tih i takvih ljudi, pred kojima ti demonstriraš svoju silu i uporno  tražiš i zahtevaš, ma postavljaš neka samo sebi  znana pravila čoveče?

Zar ti nije žao onih ljudi koji su do sada obradjivali tu zemlju? Zar misliš da oni ne treba da žive?

Naravno, zašto bi ti i bilo žao.  Oni će sutra da  dodju kod tebe, oni će da ti unose kukuruz, sakupljaju bale sena i slame po njivama. Alooooooo, po do jučerašnjim svojim njivama!  Oni će da  kantaju  žito u vreće za neku malu siću jer  biće primorani. Njihove porodice moraju nekako da se  prehrane.

I stvarno smo mi Somborci tolerantan narod, stvarno volimo jedni druge, sve ćemo učiniti za svog komšiju nam dragog. Niste to znali? Dovoljno je da imate malo više para u džepu i nema nikakvih problema. Pored vaših 5 traktora, 2 kombajna,   pronaći ćete odmah po potrebi još 10, ma šta deset, 20-set ako treba. Kolona mora biti što veća. Sranje mora biti što smrdljivije. A ko vam se pridružio? Ko je sve bio u toj koloni od 20-tak traktora?

Deca! Seoska deca koju ste zaludeli kojekakvim pričama, jer jedino su ona htela ići sa vama. Ta deca nemaju zemlje, toj deci ni iz džepa ni u džep ako vi nešto uspete ovim vašim činom, njihovim  roditeljima  još manje.

A šta vi to uostalom želite i da postignete? Hoćete da i dalje koristite 1000 jutara tudje zemlje ne obazirući se na nikog.  I vi sad krećete u štrajkaći pohod na moj Sombor.

Pa zar vas nije sram?

I naša policija? Gde je, šta radi?  Ama, čika policajci, znam da vaš posao nije lak i divim vam se, ali  prestanite da merite šare na kolima nekog jadnog fiće, zaustavite kolonu traktora i zatražite vozačke i saobraćajne dozvole. Vidite ko od te dece, ponosno uzdugnute jogunaste glavice  ima pravo da sedi za tim traktorom vozeći 20-tak i više kilometara.

Oduzmite neispravne i neregistrovane traktore. Znam ja tolerišete vi to na našim njivama i to je u redu. Ljudi moraju da odrade ono što mora da se  odradi, ali da se šepure vozeći  putem 27 kilometara kroz naseljena mesta…….. zarad čega i koga?

Sebe sigurno ne. Neće oni sutra biti bogatiji, neće sutra imati ni pola jutra više svoje zemlje, samo će ranom zorom da se pojave  kod „gazde“ i da ga pitaju:

– Ima li danas posla za mene?

Nakon ovakvog teksta bilo bi red i slike da stavim. Medjutim, ne mogu, nisam želela da idem,  ne bih mogla sve to  da gledam a još manje da slikam.

Poznajem te ljude, poznajem tu decu i na neki, moj sulud način, mi ih je žao.

Ne shvataju oni kako se i koliko sa njima „gazda“ poigrava. Ne shvataju da ta zemlja ima svog vlasnika. Sve one ljude koji su je desetinama godina obradjivali i od nje živeli sa svojim porodicama. Nemaju oni druge firme, nemaju drugo ništa, jer taj njihov Kombinat bio im je sve i zato ne oduzimajte im to!

Komentari na tekst:

  1. SanjaKokica каже:

    Verkić, tvoj tekst je odličan, ono što je u njemu je žalosno 🙁 još žalosnije što koriste decu, mlade, koji još i ne razumeju šta se dešava. MOžeš li promeniti? Možeš protestvovati, možeš dati sve od sebe da učiniš ovaj svet boljim svetom nego što jeste. Hoćeš li uspeti? Držim ti palčeve al’ uz vetar se teško piški. U svakom slučaju, sve pohvale za ljubav koju si uložila u ove redove!

    • Verkic каже:

      Sanjice mnogo naporno jesti ove slonove a tek mamute. Slon još nekako, ali mamutska kljova kad ti se zabije mnogooooo bre vode treba popiti kako bi je progutao, medjutim uporna sam ja 🙂
      Duša me boli kad vidim i čujem koliko ljudi misle samo o sebi. Dotični gospodin nema šta nema i ne mogu da verujem da ga nije sram da hoće uporno godinama da koristi nešto što nije njegovo. Kako rekoh već u tekstu ne bira sredstva da to i postigne. Protiv nove licitacije je jer neće moći uzeti ponovo istu količinu zemlje i to njega muči. Bilo je sramotno što je i prvi put uspeo! Užasavaju me ovakve stvari.
      Što se tiče onih mladih ljudi koji su mu se pridružili u tom njegovom takozvanom štrajku, šta reći. Njihova želja je bila da malo negde mrdju iz svog sela pa nije bitan ni razlog ni povod, a iskreno i da se tom i takvom čoveku malo dodvore jer malo je to selo. Oni nikakve koristi neće imati od toga.
      Pitam se zašto njihovi očevi nisu išli umesto njih?

      • SanjaKokica каже:

        A ja Verkić što su ih uopšte pustili? Mada…ne možeš ti nekoga silom zaustaviti…al’ ajd…Ima takvih primera (možda ne toliko drastičnih) na sve strane, na žalost 🙁

        • Verkic каже:

          Sanjice mnogo je primera da, eto danas i blokada puta Sombor – Subotica od strane poljoprivrednika iz tri sela, od kojih je jedno ono o kojem sam pisala.
          Ova dva primera nisu za uporediti, odnosno i trebalo bi ih uporediti. Dvadesetak traktora organizovanih od strane jednog čoveka i više od 17o od strane poljoprivrednika kojima je zemlja jedini način da prežive.

  2. bolle каже:

    Uzas! Meni ti traktori ne smetaju, jer sam daleko od Sombora… Skroz u Subotici… 🙂 Ali podivljam kada cujem da se takve stvari desavaju i na drugim mestima a ne samo kod nas… Ne mogu da verujem da smo toliko kao narod nemocni, da smo toliko zatupljeni i preplaseni… Da nismo u stanju da podignemo jebeni glas, kuke i motike ako treba.. (oprosti na psovkama)…

    Ne mogu da verujem da u drzavi gde se donose novi pametni, preko potrebni zakoni svaki dan ima toliko nepravde i kriminala i da drzava nije u stanju da se izbori sa tim… ne mogu da verujem..

    Samo cekam dan da dozivim kada ce narodu opet da pukne film i da pregaze i rasteraju svu ovu marvu koja se navukla u nasu njivu i pase li pase nasu zelenu travu…

    Pozdrav…

    • Verkic каже:

      Dobro mi došao na blog Bolle!
      Imamo mi dobre Zakone i ubedjena sam da se oni u velikoj meri i sprovode a kao dokaz toga je i izlazak pomenutog čoveka na ulice, jer zna se kad se to radi, tada kad drugog načina nema.
      Isto tako sam ubedjena da ljudi iz tog sela, koji su nekad radili u Kombinatu neće ni ovoga puta mnogo zemlje uspeti izlicitirati za sebe i to iz prostog razloga što nemaju dovoljno novaca za nadmetanje. Siromašno je to selo, ali ako ništa drugo, bar će se podeliti na više ljudi. I to je već nešto! I to je mnogo pravednije!

  3. AnaM каже:

    I tolerancija mora da ima svoje granice
    POzdrav

  4. Dudaelixir каже:

    Ćutaću, jer ako odvežem jezičinu, leteće perje po tvom divnom Sobmoru!
    A mogla bih da opletem i po mom gradu.
    Usput, da li veruješ da je onaj naš divni kej, nov, sredjen, posadjeno drveće, sade se ruže, žbunje, ogradjen teren za košarku sa koševima od neke predivne providne plastike, sve iscrtano, tartan dole, reflektori se pale svako veče, igraju momci košarku,već NAČET. Za,kratko vreme, stoka je polupala četiri puta koš (jedan ili oba, ne znam), iskidala tartan stazu na jednom delu keja! Da li možeš to da zamisliš? A mašta ti je, veruj mi, vrlo oskudna ako pokušaš da zamisliš ŠTA BIH IM JA URADILA KADA BIH IH, KOJIM SLUČAJEM UHVATILA NA DELU! gRRRRRRR

    • Verkic каже:

      Ne mogu potpuno negirati da u Somboru nema vandana i fuligana željnih da pokidju, unište, izvale, počupaju,
      medjutim sa ponosim mogu reći da ih je zadnjih godina sve manje i manje.
      Mnogo faktora na to utiče. Aktivnije mesne zajednice, razne edukacije počev od predškolskih ustanova pa nadalje samih do gradjana, sve veći broj igrališta za decu koja postaju omiljena okupljališta čitavih porodica,
      kompletno uredjivanje Sombora u celini što verovatno polako budi svest kod ljudi i za očuvanje istog,
      telefoni na koje se u svako doba može prijaviti bilo kakvo uništavanje imovine našeg grada odnosno imovine stanovnika našeg grada.
      Samo na taj način, kad svako od nas od posadjenog cvetica, do klupa u parkovima, ili klackalice i ljuljaške na dečijim igralištima gleda kao da je to njegovo vlasništo znaćemo i očuvati to svoje vlasništvo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge