Nervozni policajac trenira strogoću

policajac

Pre dosta godina, jednog od onih dugih vrelih letnjih dana, obrela sam se u gradu u koji sam poslovno često odlazila. Kola sam parkirala ispred hotela gde bih redovno odsedala a gradom me je obično vozio prijatelj svojim kolima.

– Veži se, molim te!

– Gde me nadje, znaš koliko mrzim tu užasnu štrangu oko sebe. Guši, steže, davi a i ne koriste je  još svi,  neće policija….

– Šta neće, nemoj ti neće, ne znaš ti moje muke. Uhvati me jedan plavac na zub a vrag će da ga zna zbog čega. Niti znam, niti  smem da ga  pitam, niti mi on šta govori.  Naplaćao sam se do sada kazni,  da sam, veruj mi, mogao od tih para bazen u kući da napravim. Ne preterujem, nemoj tako da me gledaš.

– Dobro dobro, nemoj ti na me da se bečiš, evo, utureno!

Šta ću, poslušah ja svog prijatelja i taman na vreme. Ne prođosmo ni dve ulice kad iskoči pred nas policajac. Dovoljno polako smo vozili da sam tačno primetila sa koliko je strasti začinjene nekim čudnim podrugljivim smeškom  pokazao onim znakon stopa  da se zaustavimo. E to je sigurno on, pomislih.

– Rekoh li ti ja. Evo ga, ne mogu da ga izbegnem nikako pa to ti je. Preplatio se na mene. Prati  me u stopu, sve zna, kad krenem, kad sednem u kola i kojim ulicama idem. Obavešten čovek nema šta, kapu moram da mu skinem.

– Vidim ja, vrag odneo šalu, sve priče mog prijatelja izgleda  istinite, prestanem da se smejem, sedim ozbiljne face i znatiženo isčekujem rezultat ovog susreta.

– Vašu saobraćajnu i vozačku, nabusito izvogori  policajac bez prethodnog po meni obaveznog uljudnog pozdrava.

Drž ovo, drž ono, imate li ovo, ono, žmigavac, levi desni, svetla, duga, kratka, prva pomoć ….. nabroja on svega čega se seti valda u onom momentu i na kraju naplati mu kaznu, ne sećam se tačno zbog čega, ali moj prijatelj je po ko zna koji put morao da izvadi novčanik iz džepa.

Ne prodje ni puna dva dana nakon toga, izašli smo uveče u jedan restoran u samom centru toga grada, medjutim, kako  to obično i biva, nije nam bila dovoljna odlična večera, rešimo da promenimo objekat u kojem smo bili i odemo malo i na dobru muziku. Ovoga puta sa nama je bila i supruga mog prijatelja.

– Enisa, vozi ti, molim te, znaš da se onaj, ne reče  ni ime ni zvanje svog progonitelja, šunja ovuda, pokušavajući da me skroz   „opljačka“ i upropasti.

– Enisa se nasmeja,  svesna da joj je suprug popio koju čašicu više, seda na mesto vozača. Dodjosmo mi nekako bez presretanja,  do skoro samog cilja,   kad, dve raširene noge, prodoran zvuk pištaljke,  baterija i stop ispred nas. Zaustavi se Enisa, parkirajući uredno desno sa upaljenim desnim žmigavcem.

Ne lezi vraže, ono što se desilo i danas mi mami ne samo osmeh, već smeh od kojeg ne mogu da se zaustavim.

Junak naše priče, videći svoju, iz ko zna kojeg razloga stalnu  žrtvu da sedi na suvozačevom mestu, obilazi kola i prilazi desnim vratima vozila sa svom onom pištaljkom još uvek u ustima.

– Izadjite iz kola. Saobraćajnu i vozačku molim.

– Ne dam!

– Da li ste nešto pili?

– Ne ti si!

– Hoćete li da duvate ili da vas vodimo da vadite krv.

Kolega ovog našeg predstavnika Zakona gleda nemo u nas. Ćuti, šta će čovek.

– Ama čoveče, nisam vozio ja, vozi moja žena zar ne vidiš?

– Čuješ ti mene, hoćeš da duvaš il’ da te privodimo.

– Ma neću da duvam u tu tvoju jebenu spravu i tačka,  pa ti sad vidi šta ćeš! Možeš da pištiš, da skačeš, da arlaučeš koliko hoćeš,  od volje ti.

Prodje tu dobrih pet minuta natezanja dok konačno našem policajcu,  ne bi jasno gde ga je mržnja odvela i šta radi sve vreme.

– Sedi u kola i nastavi dalje, uspeo je samo da izgovori.

– Si videla, draga ženo, koje piće i provodi, koje ljubavnice. Sada ti je jasno gde su naše pare.

Komentari na tekst:

  1. zelena каже:

    Ovo vic? 🙄
    Poslednji objavljen tekst od zelena je Tresnje srama

  2. Šovlja каже:

    Bože me sačuvaj! Kod nas se ide iz jedne krajnosti u drugu.
    Umesto da se okome na neke bahate vozače (kojih ima na sve strane), oni ovako… Užas.

    Inače, onaj ko je pod uticajem alkohola, po zakonu, ne sme da sedi ni na mestu suvozača, već nazad. Ovo kažem čisto informativno, da znate (ako već ne znate). Sumnjam da je ovaj policajac to znao, on bi ga maltretirao sve i da je peške išao. 🙁
    Poslednji objavljen tekst od Šovlja je Bezimene radosti

    • Verkic каже:

      Davno ovo beše 🙂 .
      Ja ipak mislim da znam razlog takvog ponašanja, samo ne smem da tvrdim. Ovog mog prijatelja je bio glas velikog ljubavnika pa …… sve ostalo nagadjam, bili su tu, priblišno istih godina 🙂 .

  3. shunjalica каже:

    Sita se ismeja… 🙂
    ipak pare indirektno odlaze na ljubavnice… 🙂
    dok on zavodi red po kućama, njega zavode na ulici…. 😀

    • Verkic каже:

      Ja se još uvek i posle više od 10 godina smejem čim se setim crvenog lica tog policajca kako obilazi kola i kako ….. ma to je samo trebalo videti 🙂 🙂 🙂 .

  4. AnaM каже:

    Samo da znaš kakve je boje bio policajac kad me je zaustavio, a ja imala samo povlasticu GSB i nijedan dokument… a kad je pisao prijavu i pitao broj kola, okrenula sam se da vidim:))

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge