Nezaboravna 3 dana!

svi-na-spavanje

Posle dugoooooo  godina,   ponovo sam se obrela u našoj  prestonici, u gradu u kojem sam provodila mnoge lepe i nezaboravne dane. Hoće li i ovi takvi da budu, pitala sam se toga jutra?

Nakon završetka snimanja emisije na koju sam bila pozvana, krenuh, nećete verovati, u Padinsku skelu. Da dobro ste pročitali u Padinsku skelu.

Prelazim mostić, jedna prodavnica, druga, e tu, tu izlazim iz kola. Vozač me belo gleda:

– Si ti sigurna da si na pravom mestu?

– Da jesam, uzbudjeno odgovaram, a srce mi skače u najludjem ritmu tam tam bubnjeva.

Nakon više od godinu dana svakodnevnog online  druženja konačno ćemo da se upoznamo.   Podeblja  knjiga,  mogla bi da se  napiše iz istorijata našeg skype razgovora.

I sada, konačno ću da je vidim, zagrlim, konačno će jedno online prijateljstvo  postati offline, konačno ću da je pogledam u oči. Hoćemo li i  nakon tog pogleda, ovako  dobro da se razumemo,  da li ćemo gledajući  jedna u drugu ostati neme, da li ćemo još uvek……. ili …….

Izlazim iz kola, grčevito stiskajući mobilni.

– Stigla sam, stojim ispred prodavnice!

– Silazim!

Minut, dva, nas deli od susreta.

Zgrade oko mene …… u trenu,  nešto me primorava da se okrenem i spazih……. da to je ona, ugledah konačno, jedna osoba se približava….. smejemo se.

Zagrljaj, stisak, jak kao da ne želimo jedna drugu nikad više da pustimo,  kao da u tom jednom zagrljaju želimo za sva vremena da  potvrdimo  sve do sada izgovoreno . Smejemo se i  grlimo nemo dok su nam oči pune suza.

– Da to si ti,

– I to si ti, konačno.

– Pa zar smo baš morale ovde kod kontejnera….

– Sve se dešava s razlogom.

Da li je taj kontejner predstavljao sve ono ružno i sve teškoće kroz koje smo obe prolazile  u svojim  životima,  da li je naš susret, zagrljaj pored njega  trebao još više da istakne naše   divno, jedinstveno  i dragoceno prijateljstvo koje imamo?

Krećemo zagrljene, pričajući kao navijene. Penjemo se uz stepenice, eh,  more, prvi sprat, drugi, treći, jao meni, draga moja kud više, ubiše me ove stepenice, jadam se ja.

Vrata se otvaraju………..  smeh i cika odjekuje stanom.

Moje najmladje dete!

 

Ana, mila, za tebe jedna pesmica!

Sećaš je se? Kako smo je samo svi zajedno pevali! Ljubi te tvoja „baba“!

 

Moje malo starije dete!

Marko, sećaš se šta sam ti pevala i kako smo cupkali zajedno? I za tebe, veliki poljubac od tvoje „babe“ i pesmica koju smo ko zna koliko puta pevali.

 

Moje treće i najstarije dete.

Srećko moj dragi, najmanje tvojih slika imam. Čak i ovde nisi sama, ali nije važno, nosim ja tebe u srcu!

Tri dana su brzo proletela. I nakon par nedelja čujem vaš razdragan smeh, osećam vaše zagrljaje, vidim vaše mile okice, čujem vaš veseo glas kako me zovete:  – baba.

Za sve bake  koje ne znaju kako bi se i čega igrale sa decom,  dovoljno je samo malo ljubavi, malo vunice i dobre volje. Čas posla  možete svi lepo da se zabavite.

Zaspati nije bilo baš jednostavno. Malo bi žmirili, malo skakali, pa se malo pretvarali da spavamo i tako do u neko doba 🙂

Ovu flašicu sam čak i ja jedno jutro dobila samo nije imao ko da me slika 🙂 🙂 🙂

Mnogi od vas su do sada prepoznali ovu divnu dečicu.  Zar je onda potrebno reći da sam provela nezaboravna 3 dana kod moje i naše Charolije?

I konačno svi na okupu!

Četiri meni veoma drage osobe, peta iza ledja, a ispred svih,  njihov verni Edi.

Moja prijateljica je neko koga prosto obožavam. Buntovna, veliki avanturista, oštra kao kritičar ali i veoma mila, draga i pravedna. Moja prijateljica zna svu moju prošlost ne kritikujući i osudjujući je pri tome. Moja prijateljica  me prihvata baš onakvu kakva sam ne pokušavajući da me menja i prilagodjava sebi i nekoj svojoj viziji prijatelja. Moja prijateljica  je mnogo puta do sada rekla:

– Ja verujem u tebe!

Svaka naša ispisana reč imala je svoje puno značenje, svaki   pogled sada dodirivao je naša srca. Njena radost za mene je značila još veću radost, moja tuga podeljena sa njom manje je bolela. Nas dve smo naučile da uzimamo ali znamo  mnogo i da damo. Nama jednostavno niko i ništa ne može jer naše prijateljstvo nas štiti i tada kad nismo jedna kraj druge. Ono je   veoma moćno jer smo u njemu čista i otvorena srca.

 

Šta više reći? Kako iskazati sva ta osećanja, sve ono divno u nama što nas veže, što nam ispunjava i srce i dušu?

Upoznali smo se preko neta, dopisivali svakodnevno, čitali blogove, komentarisali, pomagali, ispovedali, smejali se i grdili, bile jedna uz drugu u najgorim trenucima.  Često je bila dovoljna i samo jedna napisana reč kako bi znali, osetili, kako bi………

Da sam o Ivani pisala ranije umela bih mnogo toga reći. Sada više ne umem. Ni jedna reč nije više adekvatna, ni jedna ne bi dovoljno dobro oslikala i prenela vam ono „nešto“ izmedju nas.

Komentari na tekst:

  1. Charolija каже:

    Verkić tri dana… u svakom slučaju nezaboravna. Hvala ti na poseti i da znaš da si uvek dobrodošla. Puno pozdrava od svih nas i ljubimo te puno puno… 🙂
    Poslednji objavljen tekst od Charolija je Ne dozvolite da vas pljačkaju Internet “stručnjaci”

  2. Deda каже:

    Net spaja! Predivan dokaz!!!

    • Verkic каже:

      Ja lično sam zaista imala ogromnu sreći. Predivne ljude sam upoznala i ne bih vas dala …… ma šta da ti pričam, sve znaš!

  3. zelena каже:

    Pa majku mu zar nemate ni jednu zjadnicku sliku kokosi nijedne? 😀
    Sta da kazem, znala sam da ce tako biti, jednostavno je tako to tako to 😀
    P.S. Mene bi ostavili u komsiluku tu u Padinjaku od tolike dece i psa, majke mi 😀
    Poslednji objavljen tekst od zelena je Golb

    • Verkic каже:

      Nemamo Zelenko, sada je i meni žao, ali veruj mi ni razmišljali o tome nismo 🙂

      Mi tebe da ostavimo, šta ti pada na pamet. Nas dve kokoši usta nismo zatvarale a zamisli da si nam se pridružila 🙂 Troje dece, Charolija, njena mama, njena svekrva, ti, ja i Edi. Ja mislim da bi Ivana lepo otvorila vrata i ……. ma ne smem ni da pomislim 🙂 .

      Nego, ne reče ja, ne znam dal smem 🙂 , ili….. ako pak ne spomenem, možda me neko od naših prijatelja i zadavi 🙂 , Bože nikad ne znam kad će mi ko isčupati uši, pogotovo dotična osoba, ali zadnjeg dana smo imali ( Ivana imala 🙂 , eto spetljah se sva, s razlogom veruj mi, ispričaću ti jednog dana 🙂 ) još jednog dragog nam gosta. Jeste samo na nešto malo više od sat vremena ali mlogo nam bre drago beše.

  4. Charolija каже:

    Zelena zato druženje sa tobom planiram isključivo bez ove ostale „napasti“..mislim na decu, kera i papagaje. Moja mama može uvek u naše društvo, a svekrvu mogu da ti pozajmim ako baš imaš želju da te prebacim ovde kod sebe u komšiluk u Padinsku. Možeš da biraš, da l’ ludara ili zatvor, zavisi na kom nivou bi se susrele. 😀 😀 😀 Verku sam za malo odmah prebacila u „žutu kuću“, pa ti vidi što imam 49 kila. 😀

    A gost koji je došao na sat vremena…čak celih 30 godina nije bio u Padinskoj Skeli, a tog dana morao dva puta da dolazi. 😀 Zaboravio čovek torbicu sa dokumentima. E sad da li je to namerno uradio, da bi me video još jednom, ovako lepu i neodoljivu :mrgreen: ili je u žurbi da što pre pobegne stvarno zaboravio, ne zna se dok se ne javi. 😀
    Poslednji objavljen tekst od Charolija je Nesvesna dijeta

  5. Nena каже:

    Verkić da nisam pristojna sada bih te oterala u t.. l… i tebe i nju! Kako si me samo rasplakala kada bih znala. Imala sam prilike da upoznam našu dragu Charoliju i to onda kada mi je bilo najteže. Ne znam šta bih dodala u ovom trenutku, sada, a ima još mnogo toga što bih mogla da kažem o njoj.
    Ona je jednostavno divna, posebna i prijatelj kakvog teško možeš naći i sa lupom da ga tražiš. Željno iščekujem naš drugi susret ali lepši, drugačiji… sada kada sam mnogo toga naučila od nje i zahvaljujući njenim savetima postala drugačija.
    Drago mi je što ste se upoznale, mnogo mi je drago! Obe ste divne i verujem da će te ostati dugo, dugo prijateljice.
    Čim sam pročitala nekoliko rečenica i ugledala prvu sliku počela sam da plačem, jedva pročitah sve do kraja… Znam da sam udavila, izvini Verkić ali obuzeše me emocije… a sad moram još malo da plačem a vas dve ćete me razumeti, naročito ona koja zna zašto sada plačem! Ljubim te Čar!!! Ljubim vas obe!!!
    Poslednji objavljen tekst od Nena je Veštice

    • Verkic каже:

      Mnogo puta do sada su mi prijatelji govorili: – idi bre kakvo online prijateljstvo, nikad to ne može biti pravo.
      Nas dve, Ivana i ja, smo se mnogo puta do sada uverili da ljudi greše kad ovako misle i ova moja tvrdnja uopšte nije ni malo preterana. Ono što smo prošle zajedno, udaljene jedna od druge, mnogi neće da prodju ni živeći jednih pored drugih u istoj kući.
      Tebe sam videla na kratko, nismo imale dovoljno vremena da se upoznamo. Za sada to radimo putem naših blogova i svega onoga što se izmedju redova može saznati čitajući jedan tekst. Iskreno se nadam da ćemo pronaći način da se nas tri sretnemo i još mnogo bolje upoznamo.
      Ljubimo i mi tebe!

  6. Nena каже:

    Hoćemo nego šta! Nas dve se jesmo videle na kratko ali smo i za to kratko vreme uspele da ispričamo jedna drugoj i šta volimo, čime se bavimo, kakvi su nam trenutno životu koje živimo… Ono što sam ja za tih par sati uspela da vidim u tebi je iskrenost, vedrina, neiskvarenost i ono što me je oduševilo – ni na trenutak nisi glumila veličinu i folirala se. Takveljude ne podnosim i ukolko skontam da pripadaju toj grupi, dovoljno mi je 15 minuta sa njima za ceo život.
    Ja tebe zavolela (bila je to ljubav na prvi pogled :))… Sa nestrpljenjem očekujem naš sledeći susret!!!
    Poslednji objavljen tekst od Nena je Veštice

    • Verkic каже:

      Draga moja prijateljice hvala ti na izuzetnim komplimentima, a sve ostalo što želim da ti kažem reći ću ti kad se vidimo 🙂 . Teško je ovako online iskazati ljubav i poštovanje, teško je objasniti koliko je neko velik čovek a ti to jesi i to ne zbog ovih tvojih reči, da neko ne bi slučajno pomislio. To se videlo za ono kratko vreme i iskreno se nadam da ćemo imati mnogo prilika da se družimo i još bolje upoznamo.

  7. Sky walker каже:

    🙂 предивно нема шта 🙂
    Poslednji objavljen tekst od Sky walker je I LOVE RW – ЈА ВОЛИМ ГРУПЊАК –

  8. Charolija каже:

    Uh bre Neno, nisam videla tvoj komentar do sada. Rasplaka i ti mene. O tom našem susretu nismo pričale ovako javno, do onda kad me napadoše na blogu. Jako mi je drago da sam mogla makar malko tada da ti pomognem, ali izgleda da smo dobro slušale jedna drugu i to je jednim delom ruzultiralo svim ostalim dešavanjima. Nismo imale tri dana, ali i par sati nam je bilo dovoljno. Sigurna sam da će naš sledeći susret biti mnogo lepši i veseliji. 7. maja neću moći da dođem u Bor, udaje mi se sestra, ali celo leto je pred nama, pa ćemo već nešto smisliti. Ljubim te.
    Poslednji objavljen tekst od Charolija je Starke od milion dolara –

  9. Danijela каже:

    Nije bitno da li je online ili offline…kada su ljudi „pravi“ ne postoje ni prepreke ni granice. Baš mi je drago zbog vas, vidi se da ste svi uživali 🙂
    Poslednji objavljen tekst od Danijela je Uradi sam – Kostim bubamare

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge