Ono duboko, unutra, kao biser što sija…..

Blog post Najava eKnjige na blogu Pajić Bojana me je moram reći vratio  malo u realnost. Pre par meseci krenuh ne znajući kako  putovati. Šta poneti i kako se ponašati. Krenuh na put misleći da je dovoljna iskrenost a da će sve drugo samo od sebe doći. Pokušavala sam učiti, čitajući, saznavajući. Kupila sam sve na šta naidjoh pokušavajući odvajati bitno od nebitnog.

Dodjoh do mementa da su mi ormani pretrpani, da mi je sve na neki način potrebno, jer jednog dana, ko zna, a u stvari koristim samo par uvek istih stvari i time tapkam u mestu.

U skladu sa nazivom svog bloga pisala sam o svemu i svačemu, pisala sam o životu i zaista pažljiv čitač može prateći  mnogobrojne  blog postove videti kako je na relativno lak način uspeti, uzdići se, ali kako se na još lakši način  pada, postaje anoniman, ostaje u prošlosti jer svi brodovi projure kraj tebe a ti ostaješ na začelju uljuljkujući se u talase koji odgovaraju samo tebi.

Znala sam veoma dobro da svojim blogom  promovišem sebe. Medjutim,  tek pročitavši gore spomenuti članak počela sam razmišljati na možda pravi način. Probaću obrazložiti navodeći citat iz članka: “ Gotovo da ne postoji korisnik Interneta koji na pretraživaču nije ukucao svoje ime i prezime da vidi kakvi su rezultati.  Ako vaše ime nije prvi rezultat ili medju prvim rezultatima, morate poraditi na tome. Pravi brend ćete postati kada se za vaše ime pojavi nekoliko stotima ili hiljada rezultata i veza. Ali treba biti realan. Ovaj proces se ne dešava preko noći, ni jedan poznati svetski brend nije nastao preko noći već je za to potrebno vreme. Na samom početku morate sebi postaviti ciljeve, za koju oblast, koju geografsku lokaciju i sl. se želite izdvojiti.“

Nakon ovoga,  prvo moram reći da do danas zaista nisam ukucavala svoje ime u pretraživač. Glupo ili ne, zaista  nisam. Pročitavši ovo otkucah ime našeg blogera. Dobih: oko 201.000 rezultata. Zatim ukucah svoje i iznenadih se  a i  po malo uplaših: oko  55.800 rezultata.  Za par meseci, svojim radom, pisanjem, komentarima, pojavljivanjem na twitteru i FB  rezultat je očigledan. Medjutim, da li su te veze i sve to što sam pronašla gledajući ovaj podatak baš to što sam želela. Moram priznati i da i ne. Iskreno nisam zadovoljna.

Bojan kaže: …..“morate postaviti sebi ciljeve, za koju oblast, koju geografsku lokaciju i sl. se želite izdvojiti…. “ i slažem se u potpunosti. Cilj mi je bio jasan. Promovisati sebe, pokazati da jedna,  neću reći mala jer sam obećala,  nego jedna obična ženica može i u ovim mojim godinama prilagoditi se vremenu u kojem živi, da može još mnogo toga naučiti, biti kreativna, da svojom promocijom može postići ugled, da i jednu takvu ženicu ljudi mogu prihvatiti i ceniti njene kvalitete. Da,  donekle sam to pokazala i uspela u tom nekom svom prvom cilju. Kad gledam dalje, drugih efekata nema.

Reći ćete: – kratak period. I u pravu ste, medjutim ne mogu reći i da nisam grešila, da nisam znala biti inpulsivna, brzopleta.

Ovaj blog je dosta posećen, prvenstveno jer sam svojim načinom pisanja stekla poverenje svojih čitalaca. Duboko sam ubedjena da ste svi do sada već stvorili svoju sliku o meni. Da znate da umem da slušam, mada  znam biti i buntovna, da znam biti kreativna i maštovita, da umem po nešto i odraditi, da sam veliki optimista iako me život nije mazio, da sam neko kome je stalo do svojih prijatelja i poznanika, do ljudi uopšte i u suštini je to to.

Ako sam ovo nabrojano htela postići mogu reći da sam uspela u tome. Da li sam ja time pružila neku vrednost Vama. Pa ….. dalo  bi se o tome popričati……..veoma diskutabilno je, bar za mene. Koja je to vrednost? Ako razmišljamo o prenosu  životnih iskustava,  da toga ima, medjutim to nije bio jedini moj cilj. Znači negde sam pogrešila.

Učestvujem u diskusijama priznajem, ali da se zapitam koliko su kvalitetne. Često nisu. Ne zato što ja ne umem razmišljati, podeliti poneki savet, voditi iskren dijalog nego ipak nisam sve ovo shvatala možda  dovoljno  ozbiljno.

I zato

Bojane HVALA TI mnogo jer naterao si me   na analizu do sada postignutog, na razmišljanje da li sam želela ovo što sam postigla ili sam ipak htela nešto mnogo više a krenula u pogrešnom pravcu. S nestrpljenjem očekujem tvoju najavljenju e-knjigu.

Sve ovo napisano može delovati Vama dragi moji čitaoci,  kao svojevrsno pravdanje,  tamo ko zna čega. Ovaj post ima jedino za cilj ponovo po ko zna koji put preneti  lično iskustvo ma koliko ono bilo lepo,  ružno, loše, bolno…….

Svojim tekstovima iznosim svoj lični stav po mnogim pitanjima.  Za druge on može biti pogrešan, medjutim to sam ja, to je Verkić, džepna venera onakva kakva jeste nesavršena ali jaka i spremna na promene, na večiti rad na sebi,   spremna saslušati druge, ali i kao mačka boriti se za svoje mišljenje i svoj stav.

Ova džepna venera želi uživati u pisanju i dalje bar ovoliko koliko je do sada, ali isto tako želim da uživati i Vi, moji  verni čitaoci, ali ako ćemo to raditi, hajde da radimo na pravi način (poznata Vam je ova rečenica – citirala sam je sa  bloga IT kutak) Ja pravi način pronalazim u sebi jer samo ono što je u meni,  unutra, duboko i kao biser sija, a uspem preneti i Vama je za mene pravi način.

Komentari na tekst:

  1. […] This post was mentioned on Twitter by Poslednji Skaut. Poslednji Skaut said: RT @verkic: Novi blog post "Ono duboko, unutra, kao biser što sija….." http://bit.ly/a9k2MP #verkic […]

  2. Bojan Pajić каже:

    Verkic, drago mi je sto te je moj clanak inspirisao i pokrenuo na razmisljanje. Hvala ti sto uspevas da ispratis sva desavanja u blogosferi, i preneses ih na svoj blog, koji je uvek pozitivan, i redovno azuriran interesantnim tekstovima. Blog ti je neka vrsta Readera, tako da se sa njega mogu pokupiti neke interesantne lokacije.
    Pozdravljam te i samo tako nastavi! A sto se tice eknjige bice pocetkom sledece nedelje:)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge