Optimista!

Kaže drvenku i meni DedaBordanas –  „zelim vam da sto pre ozdravite. Optimizam i malo vise sna…zajebite kompove.. aj… :)))“

Zapitah se odmah nakon toga:  – da li sam ja optimista?  Bože, pa naravno!

U  životu  sam uvek bila optimista,  to me je i održalo. Optimizam  me je i nagnao da se upustim u bajku u kojoj sam sada. Bajke su nam pričale majke, bilo nam je prelepo, bajke su nas učile da raspoznajemo dobro i zlo, s njima sam započela život. S njima ću i da završim.

Pisanje za mene otvara mogućnosti  koje mi nikad  u toj  meri nisu do sada nisu bile pružene.  I zato kažem, ono drugo  -ono- „zajebite kompove.. aj… :)))“ e to, stvarno  ne mogu. I evo nastaje tako, još jedan tekst. Ako može gadgeterija da bloguje 24 časa, zašto ja bolesna ne bi mogla da napišem par rečenica?

Mnogi moji prijatelji su me pitali zašto radiš sve to? Imaš li ti bilo kakve  koristi od toga?

Zbog njih, ovo sad i pišem. Razumni ljudi se prilagodjavaju svetu, ali ne sad ono „videla žaba gde se konj potkiva pa i ona digla ……“ Ne ne tako, nego jednostavno mora da se prondaje  u sebi  nešto što možete  da razvijete i koristite sve do savršenstva. Ja ne želim samo da razmišljam o svemu što me okružuje,  želim  da razumem  i da iskoristim jer na taj način imam i više izbora, s čim  poboljšavam i kvalitet sopstvenog života.

Želim da postanem  uspešna u onom što radim, uspešna u celokupnom svom životu. Da bih to uspela moram u današnje vreme biti čarobnjak,  Moram da  iskoristim ljudska zapažanja, jer samo tako se stvara čarolija.  Ono najbolje u meni mora da dodje do izražaja.

Neću nikad više u životu da se pitam – „zašto“ imam neki problem, „kako“ me nešto ograničava i „ko“ je kriv za to. Uvek kada sam se to zapitala, a mnogi ljude takva pitanja sebi postavljaju, ili vam ih postavlja neko drugi, osećala sam se gore i nigde me to nije dovelo. Tražila sam samo opravdanja tada i ništa više. Tako mozak staje.

Zapitajte se uvek  samo  „kako“!!!! To je jedino pitanje koje dovodi do rešenja svih problema. Mene ono  vodi napred. Umetnost je zaista postaviti cilj ispred sebe. Mnogi od nas to ne znaju. Sve drugo što mi treba je fleksibilnost, oštrina zapažanja i tada dolazi do rezultata. I zar onda ja nisam na dobrom putu. Dve od tri  bitne stvari za uspeh imam.

Na sva pitanja prijatelji moji, odgovaram  veoma jednostavno.  Probajte i vi, možda ćete dok pišete da  postanete  bolji, možda ćete da  pronadjete onu harmoniju u sebi koja je svima nama toliko potrebna u životu. Ja sam je našla.  Jedno je samo bitno. Budite jedinstveni.  Pišite ono što želite, ono što osećate, ono čega se sećate. Sećanja znaju biti predivna uverite se i sami. Pišite poeziju ako vam ona više leži.  Prošetajte po srebrnastom paperju i sigurna sam da ćete da dobijete inspiraciju.

Ako želite da zaradite, to  je već druga priča. Tada morate da  imate pravi proizvod, a ne žvaku. Znajte ako padne drvo u šumi i  nije se čulo – pa nema brate drveta. Posao  mora da se izgradi tako da budete prepoznatljiv, poznat, tražen,  potrebn. Tada možete da imate i korist od  onoga što radite. Da bi to radili kako treba,  postavite ono pitanje „kako“ i dalje sve ide….Moć misli je velika. Budite pozitivni,  jer vaše misli odredjuju šta ćete privući sebi.

Komentari na tekst:

  1. Pedya каже:

    Da… život nije fizika, gde se pozitivno i pozitivno odbijaju. Više je hemija. „Nailazi mi na dopadanje“ hemija ovog posta… 😉

  2. Social comments and analytics for this post…

    This post was mentioned on Twitter by Vera Mladjan: Novi blog post „Optimizam“ http://dzepnavenera.blog.com/2009/11/29/optimizam/#more-112

  3. jelenaartpoezija каже:

    Hvala : )

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge