Pitali su me – ja odgovaram: „OVO JE ŽIVOT!!!!!“

Noćas u komentaru na moj prethodni blog post itkutak kaže : „Živi se… Mada, ‘ajde da otvorimo diskusiju o tome: Šta je život? Danas pak,  shaputalica u svom  takodje novom blog unosui piše: „Uživam u svemu, samo mnogo rasterećenije. Uživam u svemu dok traje. Prijateljstvu, ljubavi, dobroti…kao i u milion drugih stvari na koje ljudi oko mene imaju mali ili gotovo nikakav uticaj.“ ili recimo Mahlat koja kaže: „Sve, ali baš sve, u životu se može i sme raditi isto i u dvadeset i u šezdeset pa ako si nešto propustio – nadoknadi kad si već živ.“

Sve ovo me je podstaklo da vam  na jedan poseban način pokažem šta  je za mene  život i kako ga treba živeti. Ovo što ćete videti je samo njegov mali delić, ali  najvažniji, najlepši, nešto što  nema cenu.

Možemo biti bogati, siromašni, živeti u palati ili kućerku, imati porshe ili  još uvek starog fiću ili  pak  samo cipele i patike, ići na more, kupati se u kadi ili u lavoru,  svejedno je. Sve to nije ništa ako ne uživamo u svojoj porodici, jedni u drugima, ako nam nije lepo, ne smejemo se, ne radujemo.

Kiša nas je zarobila  u kući, medjutim tu su stare dobre bajke, basne, prelepe priče. Makniti se od kompjutera, kojekakvih igrica na njemu i vratitei se svemu u čemu ste  uživali dok ste bili mali.

Moji unuci još uvek,  iako sad već i nisu tako mali,  uživaju dok im čitam. Danas smo se prvo podsetili Doroti i čarobnjaka iz Oza. Imamo mi i kaseta, da ne pomislite ….. često ih i gledamo,  ali vole oni da slušaju  još uvek  svoju baku dok im čita.  Jednoga dana, sigurna sam pamtiće ovakve trenutke, pamtiće  glas koji im je……..

 Nakon knjigice, moja Nikolina je poželela da bude  Doroti, dok se Mladen teška srca odlučio za Limenka. Malo smo improvizovali. Naša maca je bila Toto a cipelice, ma trebalo je samo lupiti jednu o drugu…. Limenko 🙂 Probali smo da ga  napravimo  četvrtastim, mada teško beše…..trudili smo  se……. kanticu nikako nije hteo. Nisam ja „zahrdjenko“ vikao je. Ludo li je bilo.

Bilo je tu svega posle.

Pepeljuga i njen princ.

Za ovu ispod trebaće vam sigurno pomoć 🙂

Don Kihot, zar nisam pravi?  🙂

Pevali smo čak i djiha, djiha, četir noge, sve četiri krute…….mada ove i nisu bile baš krute, mnogo se nešto  propinjale 🙂 Ostalo nismo slikali, ovi trenuci su ipak samo za nas, ali verujem da ste i sa ovih par slika shvatili šta sam htela da kažem.

.

Nas troje smo danas bili sami u kući. Izludirali smo se do besvesti, napravili totalan nered u kući i sada oni na učenje, ja na spremanje, jer kad dodje mama ima sve da nas strpa u top. Cirkuski artisti  ipak ne bi da budemo. Život može da bude bajka samo nam malo mašte i strpljenja nedostaje.

Komentari na tekst:

  1. milicacalija каже:

    Draga Vera, hvala na ovom inspirativnom tekstu!
    Podsetio me je na igre sa mojom pokojnom bakom, sigurna sam da će i njih dvoje zauvek pamtiti ovo… nego, zašto li bake uvek dozvoljavaju ono što majke brane? 😉

    • verkic каже:

      Milice, zna njihova majka biti sto puta „gora“ od mene. Ovim izrazom naravno ne mislim ništa loše, naprotiv, ali mi znamo stvarno napraviti ogroman nered. 🙂

  2. drveniadvokat каже:

    Predivno . . . sigurna sam da ste svi uzivali, koliko deca, toliko i ti i zelim vam jos mnogo ovakvih trenutaka 🙂

  3. marouk каже:

    😀 Potseti me na dan kad je moj dragi ušao u kuću, deca jurcaju po dnevnoj sobi, mene nigde..pita: gde je mama? a mala će: pala je kroz prozor… prvo šok..onda ja virim iza fotelje a on će..vas troje ukupno imate deset godina jel da? (Joka ima 7…khm khm) Svi umiru od smeha a onda se i on zatrči i skoči preko mene…“da iskočim i ja dok je dole dušek..“
    Odvalio mi je bubreg 😀

    Tada se ne sećamo ni gde živimo, ni koliko para imamo ili nemamo, ni koliko stvari treba završiti..to su trenuci čiste sreće! A stvarno sam te zamišljala kao baku koja poštenski „kvari“ svoje unuke 😉
    neka neka…zato te i obožavaju

    • verkic каже:

      Ipak, moram priznati da su sada redji takvi trenuci. Brige čoveka zaokupe hteo ne hteo. Ali moramo se boriti protiv toga, ne smeju nam biti opravdanje. Jedan život imamo, ne možemo vratiti ništa u nazad i ne smemo dozvoliti da se posle kajemo za propuste za koje smo sami krivi.

  4. […] This post was mentioned on Twitter by Djordje Staniševski, Vera Mladjan. Vera Mladjan said: Novi blog post "Pitali su me – ja odgovaram: „OVO JE ŽIVOT!!!!!“" http://bit.ly/cUn7Zo #verkic […]

  5. AnaM каже:

    Divno je imati porodicu, plakati nekom na ramenu,
    smejati se nestašlucima i radovati uspesima…
    Bezbrižnost doma, ništa, baš ništa na kugli zemaljskoj ne može zameniti…
    Ti si srećna žena, a roditelji decu vaspitavaju, bake su tu da ih razmaze i kvare:))

    • verkic каже:

      I da mame viču na njih 🙂 Šalim se naravno, mada sam mnogo puta od njihove mame sakrila neki nestašluk ili im dozvolila da urade nešto za što sam bila sigurna da im ona ne bi dozvolila. Znam da to ne valja, ali pa baka…….opravdanje imam…. baka sam 🙂

  6. zelenavrata каже:

    Mislim da imas drugu mladost, vidim po svojoj majci koja kada je sa unucima podetinji i ona 😀

  7. SanjaKokica каже:

    Ponekada pomislim da je deci zaista lepše sa bakama i dekama. Ja moje preko nedelje stignem samo ispitati o školi, gledati knjige…ispitivati o ocenama i tu i tamo uraditi nešto zajedno sa njima 🙁
    Vidi se da ste uživali i svaka čast na osećaju za prave vrednosti 🙂

    • verkic каже:

      Kokice vreme brzo prolazi…… i ja sa svojom kćerkom nisam imala toliko vremena zato sad uživam. Valda to tako mora biti 🙂

  8. Dudaelixir каже:

    Verujem ti da i zbog njih vredi ziveti! Divni su klinci i igra sa njima dagnava sve probleme i muke! Bas si srecnica!

    • verkic каже:

      Hvala Dudo, uživam dok mogu, ko zna kad će nešto prekinuti….zato je svaki tren bitan i važan i treba ga iskoristiti maksimalno.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge