Pojedite svog slona!

Ne znam koliko se ko seća, ali  na ovom blogu su prošle godine gostovali mnogi blogeri. Iz dana u dan su se nizali predivni tekstovi.

Želja mi je tada bila, da svi gostujući blogeri,  bez bilo kakvih uputstava i  ograničenja pišu tekstove iz kojih bi mi o njima sazvali nešto novo, nešto što do tada nismo znali.

Medjutim, velika većina tih tekstova bila je upućena meni lično. Bila sam oduševljena, polaskana, da se ne lažemo, često bih plakala čitajući poslat mi tekst. Shvatila sam da postoje  ljudi koji me cene i poštuju i time sam se veoma ponosila.

Svi ti ljudi su moji verni čitaoci bez kojih ovaj blog nebi imao nikakav značaj. Ja sam toga potpuno svesna, no, da li svi razmišljamo na isti način? Da li smo svi spremni bar u nekim momentima, iskreno da pišemo o drugima? Da promovišemo druge?

Danas ne želim da budem skromna! Tu svoju osobinu od koje ne mogu lako da pobegnem ću da probam, bar ovog puta,  da sakrijem duboko u sebi. Danas želim da budem ponosna, da se hvalim ali i da zahvaljujem.

Nakon što sam videla da je moj blog nominovan za nagradu  za poseban doprinos promociji bloga 2011 bila sam ….. teško je to jednom rečju opisati.

Skalaka sam, vikala, trčkarala, ma soba je bila mala za mene. Moj rad, uloženo vreme, sva moja ljubav prema blogovima, prema pisanoj reči,  moja želja da ljudi saznaju, prepoznaju sve mogućnosti, svu vrednost i  značaj bloga i blogovanja je bar na neki način prepoznata.

Šta mi je ko u ovom periodu od kad postoji blog govorio, šta sam i sama u nekim momentima pomislila,  u ovom trenutku je potpuno beznačajno. Jedini, jedini značaj svega u životu, svega onoga što radimo ili ćemo da radimo je „ISTRAJNOST“.

Na neki svoj način ja sam u tome  uspela! Zahvaljujem se svima, jer da nije vas ni ovaj blog ne bi bio ovakav!

Na njemu vam ,  kroz lično  iskustvo, kroz sve ono što sam sama doživela u životu pružam mogućnost  da izvučete pouku, da,  ili ne pravite iste greške, ili da saznate u kom pravcu bi eventualno trebali da idete.

Drugo je da probudim želju u vama da čitate, čitate,  čitate i da i sami počnete da pišete.

Kako,  na koji način, o čemu i zbog čega,  to sami morate da odredite. Zato sam toliko pisala o drugim blogovima. Do mnogih  možete jednostavno i lako da dođete.

No, da se mi vratimo na razlog ovog posta.

Nagrada!

Želim da se zahvalim svima koji su glasali za moj blog, ali isto tako,  jer rekla sam da ovog puta neću  da budem skromna,  želim i  da vas podsetim na jedan post,  meni izuzetno dragog blogera, pardon, blogerke 🙂 u kojem je ona  na svoj način pisala o tom mom radu, o mojoj večitoj promociji drugih blogova.

„Pojedite“  svog slona

Moje prvo blogo-gostovanje. Nije da me nisu i ranije zvali, nije da ne umem da se ponašam u gostima, ih…umem ja i fina da budem, ali uglavnom volim kada se u gostima osećam kao kod kuće, tako da nikada nisam znala o čemu bih to pisala na nekom drugom, tuđem blogu.

E kod Verke je nekako drugačije. Ovde svako od nas treba da se oseća kao kod kuće, jer nas je toliko puta pomenula, linkovala, zahvalila, pohvalila, da neki zalutali prolaznik slobodno može da se zapita: “Ma čiji je ovo blog u stvari?”

Ako bih poštovala politiku ovog bloga, onda bih počela da vas hvalim do iznemoglosti i da linkujem do ujutru. :lol: Eee…s obzirom da ja ne poštujem pravila i da se osećam kao kod kuće, ovoga puta nema toga. Mada po meni niste ni zaslužili i ako sam sigurna da Verka sve to radi od srca i sa velikom pažnjom.

Jeste li se ikada zapitali, koliko je vremena, truda i rada uložila u ovaj blog, a vi dođete preletite pogledom preko njenog posta, vidite “linkovala me, nije me linkovala” i…i ništa odete dalje. Razumem vas, jer od samog početka sam joj govorila da je sve to sujeta i da ćete doći samo iz neke nazovi obaveze, da je sve to samo jedna velika greška i pogrešan korak. Ne znam možda sam i pogrešila u svojoj proceni, ali po svoj prilici sam bila u pravu.

Ih što nemam neku vlast nad ovim blogom, pa da vas obavestim da nema više ni “Prati Petkova”, ni hvalospeva, ni ničega drugog sem životnih, iskrenih priča jedne žene od koje ima šta i da se čuje i da se nauči. Nego nemam, pa s obzirom na obzir, da moj obzir ne dolazi u obzir, tvoj obzir ne dolazi u obzir, pa iz tog obzira imam samo jedno pitanje i za Verku, a i za sve ostale koji ovo budu čitali: “Znate li kako možete da pojedete slona?”

U Srbiji možda ima 5 slonova i nije da su nam na svakodnevnom meniju :lol: , ali ako govorimo o slonovskim gabaritima u odnosu na jedno pile, koje uglavnom svako može uz malo muke da smaže, pojesti slona je prosto nemoguće. Da li je? Nije nemoguće.

Slona može svako da pojede. Svako ko poželi može da se počasti celim slonom, važno je samo želeti. Zalogaj po zalogaj, pa će čak i tako jedan nemogući poduhvat postati moguć. Potrebno je samo vreme, strpljenje i velika volja i želja. Nemogući poduhvati ne postoje.

Kao i sa slonom tako čovek može i sve drugo da postigne. Korak po korak, “zalogaj po zalogaj”. Može vam se ponekad učiniti da više ne možete, da ste zagrizli preveliki zalogaj, bude vam muka i najradije biste se ispovraćali, ali ako udahnete malo vazduha, popijete malo vode da sperete ostatke, skupite malo snage, već odmah nakon toga možete da nastavite, ali samo pod jednim uslovom. Ako nijednog trenutka ne odustanete i ne pomislite da je nemoguće, budite sigurni da ćete uspeti “pojesti slona” ili bilo šta drugo.

Kao što sam sigurna da svako može pojesti slona, tako sam sigurna da i ti
Verka možeš sve da postigneš što poželiš, kao i svako drugi. Svako od nas može od silne želje i da sagori, da zagrize kosku ili kljovu, ali ako samo malo čovek bolje pogleda, put ka cilju će se već pojaviti na nekoj drugoj strani. Neka to bude i sa zadnje strane, otpozadi. :lol: E, pa jebi ga, čovek svakakva govna pojede u životu, smandrlja nekako ovo i ono, ali samo cilj je važan. Kada je cilj jasan i konkretan ništa drugo nije problem.

Nadam se da će poenta ovog posta biti shvaćena kako sam želela. Svog slona “grickam” lagano, ali svaki put, svakim zalogajem sve bliža sam cilju, što i svima vama želim. “Pojedite” svog slona.

Charolija

Danas nisam na BlogOpenu zbog čega mi je  zaista žao. Sa svim tim dragim ljudima, od kojih sam mnoge i lično upoznala biću srcem i dušom.  Preko  live streaminga prisustvovaću svim dešavanjima.

Zamišljaću da sam pored @dadica, @GagaGrne@Bubullina, @tatjanadanilo , @Vesic , @marija28 ,  @AuroraNS , @ZabaMala , @SandraKravitz ,  @skljuc , @zubarica ,  @DobrilaM , @prokka ,@pedya, @eniac , @dadica , @milosdjajic@GagaDjermanovic   i mnogim mnogim drugim velikim internet entuzijastima.  Ne zamerite, nisam dalje nabrajala, zaplakala bih a to ne želim.

Svim prisutnima na BlogOpenu 2011 godine želim uspešan rad i divno divno druženje! 

I da, ne  zaboravimo, svako, ali baš svako može da „pojede svog slona“! Nije lako, ali ništa u životu nije nemoguće! Nikad to nesmeno da zaboravimo! Zato, nastavimo dalje još većom snagom i voljom! Granice ne postoje! One su samo u našim glavama!

Za kraj ovog teksta, (na kraju se uvek čuva ono najlepše i najdragocenije) želim da uputim veliku zahvalnost mojoj dragoj, dragoj Dragani i da još jednom, svim onim skepticima i onim ….. (ali neću o njima) pokažem koliko su blogeri divni prijatelji. Koliko znaju da misle o drugima. Naime, danas me je Dragana kontaktirala i saznavši da neću moći da dođem na BlogOpen ponudila svoju pomoć.

Ne umem u ovom trenutku da vam prenesem koliko mi je značio njen gest. Ruke mi se  i sada dok pišem ovaj tekst  još uvek tresu, srce lupa kao ludo, suze mi ……  to su blogeri, takvo je njihovo srce!

Dragana, volim te mnogo!

Komentari na tekst:

  1. zelena каже:

    Cestitke Verkic, mada sam glasala samo tri puta za tvoj blog 😆
    Zasluzila si ovu nagradu i aj ne placi tamo!*
    Poslednji objavljen tekst od zelena je Tragovi za brisanje

    • Verkic каже:

      Ih Zelenko neko će da pomisli da je namešteno 🙁 .
      Hvala ti mnogo, znam da me voliš i ti znaš da ja tebe mnogo volim i svi nek znaju da smo mi blogeri takvi, veoma cenimo i volimo jedni druge! 🙂

  2. Gaga каже:

    Ja na kraju nisam shvatila, da li ipak možda dolaziš sutra ili ne? Ja ću nadam se nekako pristići sutra, ako nahvatamo moj mužiš i ja sve autobuse koje treba da nahvatamo. Mnogo bih volela, al imnogo da te vidim i upoznam.
    I naravno, čestitke na osvojenoj nagradi! U to ime, ljubac veliki!
    Poslednji objavljen tekst od Gaga je Čorba od pasulja

    • Verkic каже:

      Draga moja prijateljice, nažalost neću moći da dođem i veoma sam tužna zbog toga.
      Volela bih i ja tebe lično da upoznam, ali biće prilika sigurna sam.
      Sretno na putu sutra!!! Uzvraćam ljubac :*

  3. Gaga каже:

    Naravno da će biti prilika. Mi ćemo se potruditi u vezi toga sigurno. 🙂
    Poslednji objavljen tekst od Gaga je Čorba od pasulja

  4. Dadica каже:

    Sedim na BlogOpenu, čitam ovo i plačem! Zaista si divna!
    Hvala Ti!

    Ps. Kasnije cu ostaviti malo duzi komentar, udarile emocije sada :*
    Poslednji objavljen tekst od Dadica je WebFest.me kao inspiracija

  5. Dragoslav IZ каже:

    Verkić svaka čast
    zaslužila svi svakom svojom rečju i trudom
    uvek sam verovao u tebe.

    Samo napred u nove pobede.

    Sklopila si kockice 🙂

  6. Sandra Kravitz каже:

    draga verkić, ti si divna žena i retko dobar čovek – pa naravno da je to moralo biti prepoznato!
    ljubim te puno i čestitam još jednom! <3
    Poslednji objavljen tekst od Sandra Kravitz je Komentar o filharmoniji

  7. Cestitke!
    Poslednji objavljen tekst od Power Balance narukvice je Power Balance test

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge