Ponosim se što sam „mala ženica“!
Na ovom svom blogu od samog početka se obraćam pretežno „malim ženicama“. Sada se pitam ZAŠTO? Zar moram i sama da budem kao mnogi tamo ……. zašto sam automatski prihvatila taj IZRAZ u zadnje vreme nametnut iz ko zna kojih razloga, kad ga do nedavno nikad nisam izgovorila niti koristila.
Odjednom se pojavio „mali čovek“ „mala žena“ „mali ljudi“. Da me je neko ranije, pre petnaestak godina pitao šta se pod tim pojmom „mali“ podrazumeva ja bih, al’ kao iz topa odgovorila da su to svi oni ljudi koji nisu vredni spominjanja….. koji su već po samoj prirodi svoje ličnosti bezobrazni, podmukli, dvolični …… ma ne bi ni pričala o njima.
Medjutim, jedno veliko MEDJUTIM, danas ti izrazi ne znače više to. Sada su to ljudi sa velikim LJ i to oni najbolji medju nama. Ljudi koji se bore za svoj opstanak, ljudi koji imaju ogromno srce, dušu, koji su najbolji prijatelji, ljudi koje je vredno poznavati, o kojima treba pisati. Ljudi koji će radeći nešto uvek reći MI a nikad JA.
Šta se to promenilo u vrednostima? Šta nas je nagnalo da vreme kad se manje psovalo, kad smo malo više birali reči kojima smo se obraćali ljudima, kad smo imali dušu, kad nam je najveća uvreda bila da za nekoga kažemo: – ma pusti ga nije vredan naše pažnje, on je „mali čovek“, kad nismo govorili: – on je budala, poltron, uvlakač, licemer nego „mali čovek“ , zamenimo za ovo današnje.
Sada, u ovom našem vremenu ta reč znači dobrica, mučenik, borac, čovek iz naroda, jedan od nas. Sada sam to ja, ti, tvoj komšija, tvoj prijatelj, moj prijatelj. Sada nas je mnogo.
Svi oni koji nisu imali bogate roditelje, svi oni koji nisu kradjom došli do neke imovine, svi oni koji se nisu prodali, svi oni koji kažu šta misle, koji se ne uvlače jer nemaju se čega bojati. Ma i nemaju ništa, što bi se bojali. Oduzeto im je. Oduzeto im je čak i dostojanstvo življenja. Oduzet im je ne samo posao nego i pravo na zapošljavanje. Nije podoban kažu.
A ko to kaže? Kaže šačica ljudi koja je sebi dozvolila i dala za pravo da odlučuje kako ćemo da živimo, gde ćemo da živimo, šta ćemo da jedemo, i gde smemo da se pojavljujemo. Da li smo mi „mali ljudi“ postali crnci koji ćemo dobiti posebne autobuse rezervisane samo za nas, posebne ulaze, restorane, poseban deo ulice kojom ćemo moći da se krećemo?
SAMO ZA ….. !!!!!
Mali ljudi budite ponosni! vaša veličina je ogromna, vaš duh je nepobediv. Budite ponosni na ono što ste, iako nemate ništa. Budite ponosni na vašu decu jer će postati veliki ljudi. „Male ženice“ budite ponosni na muža kad vam donese kilogram hleba jer je debelo morao da se pomuči kako bi ga priuštio i doneo vam, ti „mali čoveče“ budi ponosan na svoju ženu jer je umeće skuvani ručak kad je frižider prazan. Budite ponosni na vaše roditelje jer dali su vam najbolje od sebe.
Upisujem se bezuslovno u knjigu obožavaoca. Redni broj 1 – može?
Ovaj tekst treba uvrstiti u lektiru.
Naravno, dobro došao! 🙂
Mali ljudi su veliki Ljudi 🙂 Dobro si ovo sve rekla…
Iskreno, počeo me taj izraz već nervirati. 🙂
🙂 Upravo tako, …….. vrijeme je za male ljude da postanu veliki.
Hvala Nešo druže moj, samo, mi to ne postajemo, to smo uvek i bili. 🙂
Evo i Kokice medju male ljude, tj. ženice. Odličan tekst i ima mnogo istine u tome što kažeš 🙂
Hvala ti Kokice! Ne damo više da nas svrstavaju i obeležavaju ni na jedan način!
Da, slažem se s tobom! No, ima malih i „malih“ ljudi. Onaj „moj“ Mali Čovek, nema baš puno veze sa malim i „malim“. Uostalom oko desetog posta biće jasnije, premda se već i sada vide smernice. Kao što rekoh, slažem se s tobom, medjutim ako čovek, pojedinac podcenjuje samoga sebe, ili ono obrnuto – precenjuje… Svako treba da zna svoju vrednost, a kako će uspeti da se uklopi u ono što se trenutno kod nas dogadja jeste tema za roman u nastavcima. Pozzzz!
E da i to ne jedan kako i sam kažeš. Pokušavam ga na neki način pisati.
Verujem da će se tvoj „mali čovek“ i moja „mala ženica“ u mnogo čemu dopunjavati.
Odbijam da budem „mala ženica“. Zalažem se da svi mali postanu VELIKI. 😉
Odbijam i ja Charolija, ali kako sam već rekla mnogo puta, bojim se da se moramo boriti s vetrenjačama. Da li smo svi rodjeni za Don Kihota i da li ćemo ceo život izgubiti samo na borbu kako bi se uklopili u ovaj svet koji nas okružuje?
“Ja jesam mali čovek sa radija, ali nisam onaj koji se pali i gasi na dugme.” – rekao je Duško Radović Ivanu Stamboliću kad je ugasio, pa ponovo pustio da se emituje njegova emisija na Studiju B. To je bilo 1983 godine. Svi znamo da Duško nipošto nije bio mali čovek. Mislim da je isti slučaj i sa mnogim „malim ljudima“, pa i sa većinom od nas…
Pozdrav „mala ženice“ od „malog čoveka“ iz kraja. 🙂
Hvala ti „mali čoveče“ iz kraja! Mi „mali“ smo duša ovog naroda i zato je ovaj narod velik. Ponosimo se tim!
mi vec imamo svoje autobuse. zapravo, samo se mali ljudi voze autobusima. hocemo li ostati mali ljudi i radovati se ruchku koji je skuvan ni od chega i biti ponosni na svoju malenkost ili cemo dopustiti da nam izraste kichma? ne moramo biti veliki. dovoljno je da budemo ljudi.
Potpuno si u pravu. Dovoljno je da budemo ljudi. Bez obzira što sam u svakodnevnoj situaciji da vidim kako su mnogi od nas zaboravili šta znači biti čovek pre svega, uverana sam da još uvek ima mnogo pravi ljudi.
Verkić, ljudi su isti. A mali su samo oni koji se saginju pred drugima.
Ti nisi od te sorte, a siguran sam da nikada i nećeš biti.
🙂
Hvala ti mnogo na prelepom mišljenju o meni. Ne zaista nisam i neću, ali to me je i mnogo puta koštalo……. 🙂
Tzv. veliki ljudi trebaju se početi bojati toga što mali ljudi shvaćaju da su u većini i da zapravo imaju moć.
Znaju oni to, ali u manjim sredinama se ljudi još uvek boje. Da samo znaš kojih glupih priča sam se naslušala. : „…..joj ćuti, ma šta mi možemo, oni su tu i biće, a zlopamtila su, bolje ti je…….“ Strašno kako ljudi i dalje svi do jednog misle, pa bolje ćutati, jer ne možemo ništa promeniti.
A tzv. veliki ljudi to sve debelo još uvek koriste dok s’ podsmehom gledaju…….. 🙁
A ja mislila da sam porasla, a ostala sam mala curica 😀
He,he, drago mi je da smo se upoznali ja sam mala voćkica, i još uvek ne želim da porastem 😉
Dobro mi došla Mala Breskvice 🙂