Proleće je a ja želim živeti u Srbiji!

radost1

Prođe deset dana od kako sam se zaposlila, a nikako da uhvatim vremena da saberem utiske i da napišem sve ono nešto lepo (nepopravljivi sam optimista a sada i  izuzetno srećan optimista) što mi se izdešavalo.

Nije lako živeti u Srbiji, ali,  ja sam uvek  želela da  živim baš tu, u toj našoj zemlji, bez obzira kako se ona zvala, a što jeste, jeste, menjala je imena 🙂 .

Volela sam i volim da  putujem ali sam uvek bila sretna kad bih se vratila svojoj kući, medju svoje ljude i to baš ovakve kakvi jesu. Nisu jednostavni ali ja ih volim!

Svi oni koji me poznaju,  znaju da sam do sada,  a  moram reći i da ću i narednih par meseci,  teško živela i teško ću da  živim. Da me neko pita kako sam izlazila na kraj svih ovih godina,  ne bih umela reći.  Sama se sebi divim, verujete mi na reč, ali takva je većina ljudi ove naše zemlje. Snalažljivi smo i sve možemo da izdržimo!

Radila sam sve što bih pronašla i  što su mi ponudili. Nije mi bilo svejedno niti lako, bila sam i kivna, ali, bez obzira na sve, uvek mi je na licu bio  osmeh i  nikad nisam prestajala da verujem i da budem nepopravljivi optimista i tada kad nisam imala parče hleba, i tada kad sam sedela drhteći u hladnoj prostoriji.

Zašto sve ovo pišem  a želela sam samo da napišem  tekst o svom zaposlenju dobijenom posle desetak godina čekanja na njega?

Projekat 365 lepih dana s jedne strane i  novinarski (novinarka- Jovana Gligorijević) napadi na ljude koje ja volim i cenim s druge strane („grupa blogera, aktivnih korisnika Tvitera iz Srbije, privatnih i poslovnih korisnika društvenih mreža, profesionalaca u oblasti komunikacije, PR menadžera, mladih političara i, uopšte, ljudi koji pretenduju na to da budu društveno angažovani i misleći deo javnosti“ –  kako ova novinarka kaže)  me je naveo na ovo.  Jednostavno ne mogu da oćutim iako sam umorna da jedva oči držim otvorene.

Zašto ja volim svoju zemlju, zašto sam sretna baš tu gde živim i šta je to dobro u našoj zemlji?

Prvo što mi padne na pamet kad pomislim na svoju zemlju je Aleksa Šantić i:

….. Sunce tuđeg neba
Neće vas grijat ko što ovo grije;
Grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije……

……. Ovdje vam svako bratski ruku steže —

U tuđem svijetu za vas pelen cvjeta;
Za ove krše sve vas, sve vas veže:
Ime i jezik, bratstvo, i krv sveta.

Ostajte ovdje!.. Sunce tuđeg neba
Neće vas grijat ko što ovo grije, —
Grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije…

I TO JESTE TAKO!

Mislite li Vi,  draga Jovana,  da ja nisam imala razloga da  kukam i plačem, da psujem i da ne umem da kritikujem?

Možda ne umem najbolje da pišem ali zato mi je svaka napisana reč „izašla“ pravo iz srca, zato sam sve napisano pišem s bujicom emocija koju često bezuspešno pokušavam da sakrijem.

Verujte mi, i kad nemam ništa i kad  ne mogu ništa da promenim, kad prolazim trčeći pored prodavnica okrećući glavu a  željna da kupim svašta nešto,  kad u velikom luku obilazim pekare oko  kojih  se širi prijatan miris svežih peciva,  kad su mi govorili čekaj, biće nešto, budi strpljiva,  kad mi suze krenu od nagomilanih računa i kad čitam blogove i gledam slike predivnih jela a meni krče creva,  meni je predivno,  jer sam tu, baš tu gde jesam!

Sretna sam jer imam kćerku koju sam ja othranila i vaspitala a ne tete po vrtićima i plaćene žene dovedene iz drugih zemalja da se brinu o njima dok ja „trčim“  za parama. Sretna sam što imam unučad koja se dive svojoj baki koja piše, igra se u photoshopu, koja zna šta je CSS, koja dobija na stotine e-mejl-ova u toku dana.

Ko ne bi voleo sve ono što nema, ko ne bi voleo da živi u izobilju,  da ga ne boli glava kad dobije račune?

Ali naše sunce,  šljapkanje po našim baricama, našu kafu, džem, slaninu, naš hleb i burek, naš kajmak i rakiju,  naša predivna druženja, naš smeh (samo mi umemo tako od srca da se smejemo),  naše ljude,  nikad ne bih menjala ni za jedno bogatstvo i  blagostanje u bilo kojoj drugoj zemlji.

Za mene je novac nužno zlo. Svi se na svoj način borimo da dodjemo do njega, medjutim,  vrednosti koje ja cenim su nešto sasvim drugo a ne ti obični papirići .

Najlakše je u životu kritikovati, vikati i psovati, grditi ovu ili onu stranku, Vladu, predsednika, kukati na poreze, na …… koripciju, kriminal, otimačinu i krađu, najlakše je biti ljut na sve i svakoga.  No, bez obzira što mnogo toga ne štima, što bi se mnogo toga moglo i  moralo da menja, ja, moram jasno i glasno da kažem:

– NE VOLIM PESIMISTE i bežim od njih. Sa njima mi nije prijatno, oni nisu moje društvo!

Ne, nemojte krivo da me shvatite. Nisam ja noj, ne držim glavu u pesku, niti se pokrivam jastukom,  već još uvek starim,  od pre dvadesetak godina kupljenim ćebetom. Ja se jednostavno borim na svoj način. Moje pozitivno razmišljanje me je i održalo sve ove godine. Samo na taj način sam uspela da izdržim sve nedaće, sve nepravde, sve izazove koje je život stavio pred mene. Samo na taj način, takvim  razmišljanjem i ponašanjem sam uvek mogla da okupim i da steknem mnoge prijatelje  i sretna sam zbog toga.

Redovni posetioci ovog sajta znaju da ja s vremena na vreme „nestanem“ i da na neki način od mene nema ni traga ni glasa, medjutim, ipak, ja sam tu, čitam blog postove, pratim twitter, skoknem na FB. Nikad, ali zaista nikad nisam dozvolila sebi da ne budem deo svih tih divnih ljudi koje sam upoznala na netu.

Dobar deo njih,  na moju veliku sreću i zadovoljstvo,  sam upoznala  i  offline. Nikad, ali zaista nikad se nisam razočarala u sve te ljude. Nikad nisam doživela nešto neprijatno od njih, nikad me niko nije povredio pa čak ni uvredio ni jednom jedinom rečju. Niko od tih ljudi nije izmišljen, njihovi profili govore o njima baš ono što oni i jesu.

Često možemo čuti tvrdnje   da su blogeri posebni ljudi.

I JESU. Potvrđujem! Blogeri su posebni ljudi!

Ljudi u koje čovek može  da se pouzda,  koji će u svakom momentu da priskoče u pomoć a o tome neće pričati. Ljudi koji su tu za vas 24 časa. Ljudi koje ja s velikim ponosom  nazivam  svojim prijateljima, ljudi koji imaju ogromno srce, veliki optimisti koji će prvi da pritrče, prvi da krenu u akcije, veliki kreativci, ma ljudi koje bi svaki novinar želeo da upozna. Ljudi sa kojima bi im bila čast da budu u društvu.

Te ljude, ja nikad ne bih mogla da izneverim, te ljude ja čitam i pratim i tada kad nemam vremena i o njima ću uvek da pišem i da ih podržim.  Ti ljudi su moji prijatelji koje ja mnogo volim  i zato:

– Ne dirajte mi moje blogere,  ne dirajte mi moje tviteraše i ne dirajte mi naše blogove!

I za kraj:

– Proleće je a ja želim živeti u Srbiji!!!!!!!

Ko zna,  razumeće, a vi koji gledate na nas kao na neke marsovce, mogu vam samo reći:

– Prvo nas upoznajte, saznajte i pokušajte da  shvatite na koji način i kako razmišljamo, kako delamo i šta sve radimo,  pa tek tada sudite i pišite o nama!

I da, elitista sam što Zmua kaže jer nisam i neću sebi nikad da dozvolim,  iako imam godina koliko imam,  da budem zatucana sredovečna žena koja samo zna da kuka i  koja ne ume da se snadje, koja je zadovljna s onim što ima i uvek ću da se borim za više ali samo i isključivo sa velikim osmehom na licu i sa uvek lepim rečima za svakog.

Elitista sam i jer želim i dalje da učim, iznova i iznova jer samo menjajući sebe mogu menjati i Vas, samo moj osmeh i osmeh meni sličnih može da vrati i Vaš osmeh na lice!

Toliko,  a ono o poslu……. ima vremena,  pisaću uskoro 🙂

Komentari na tekst:

  1. ТоМЦаа каже:

    Лепо је видети Вас поново, уз сву позитивну енергију коју носите и неуморно ширите на људе око себе.

    Само то сам хтео да кажем, овај случај сам прокоментарисао код Змуе и не бих даље о томе.

    Велики поздрав! 🙂
    Poslednji objavljen tekst od ТоМЦаа je Перипатетичка школа- osnujitinesto

  2. Dragan каже:

    Znači dobila si posao preko stranke, pa sada imaš „obavezu“ da „širiš optimizam“. Ne bi me čudilo da i Tadić dođe u goste na tvoj blog.
    Sram te bilo naše dece…

    • Verkic каже:

      Poštovani Dragane, ovo nije vaš prvi komentar ovakve vrste. Sa vama se ne želim raspravljati a još manje pravdati! Niste čovek koji to zaslužuje, medjutim, komentar sam objavila s jednom jedinom željom da ljudi vide kakvi nas sve ljudi okružuju.

      Ja se ne stidim svoje partije, ali na ovom blogu od preko 300-ne objavljenih tekstova svega je par u kojem se spominje politika.

      Ponosna sam na ono što jesam, na ono što radim, na svo svoje angažovanje, ne dozvoljavam da sedim skrštenih ruku i kukam, radim kao volonter od jutra do mrklog mraka. Ako ste vi čovek koji se na isti način bori da preživi a ujedno i aktivno učestvuje u svom živutu ne dopuštajući da on prolazi mimo vas, tada vam skidam kapu, pa makar i na ovakav zlobni komentar. Ako ste pak samo jedan jadan isfrustriran čovek volela bih da pročitate bar malo mojim drugih tekstova možda vam pomognu da lakše prebolite sve ono što vam se dešava.

    • Ivan Buncic каже:

      Podrška za Verkić..

      Negativci neka plaču u ćošku, najlakše je hejtovati, najlakše je biti nezadovoljan, najlakše je plakati za sopstvenom sudbinom.. rad je stvorio čoveka .. i označava se sa A.. prvim slovom svih azbuka, alfabeta, abeceda.. ko to ne shvata uvek će biti nesrećan..

      Samo napred Verkić!!

      • Verkic каже:

        Hvala Ivane, ja ipak mislim da je to samo jedan jako nesretan čovek koji ne znam kako da se izbori sa svojim problemima pa čisti pred tuđim kućama.

  3. zubarica каже:

    Draga Vera,
    Bog i vi znate šta ste prošli. Ja ne vidim nijedan razlog da se iko pravda, objašnjava, pripoveda… Vi posebno.
    Obrišite što vas nervira, pogledajte napred kako vi već umete, i – doviđons.
    Vi znate, a drugi nek’ misle kako hoće.
    Poslednji objavljen tekst od zubarica je Čiji je duži

    • Verkic каже:

      Ipak nisam obrisala iako sam zbog postojanja ovakvih ljudi zaista žalosna. Nije lako živeti a razmišljati na način na koji on razmišlja.

  4. zubarica каже:

    Dragane,
    a kako ste vi dobili posao? I koji?

    De, da čujemo u kojoj ste partiji? Nemojte se stideti, svoji smo :).
    Poslednji objavljen tekst od zubarica je Čiji je duži

  5. Šapke каже:

    Nemaš ti draga kome šta da se pravdaš, a ljudi koji se sakriju i ne napišu ni link niti jedan podatak o sebi, svojim komentarima govore najviše o svom karakteru…i treba ih objavljivati, da se vidi čega sve ima pod kapom nebeskom…
    Poslednji objavljen tekst od Šapke je K’o nekad u osam

  6. Deda каже:

    A sto ne priznas coveku da poznajes Borisa licno? Barem to nije tesko. Nek Dragan zna, pa da se manje stidimo svoje ili neke druge dece, kako vec kaze…

    I pored toga jos ste i rodjaci…Kazi coveku, kazi!!!
    I ja postujem sve svoje…

    • Verkic каже:

      E Deda, da, dobro si me podsetio, pa naravno da poznajem svog PREDSEDNIKA i rukovala sam se s’ njim i znaš, dade mi dotični Dragan dobar predlog :). Uputiću ja poziv našem Predsedniku, pa ako prihvati…… ihaj poseta ima da skočiiiiiiiiii …… gde že mi biti kraj tada

  7. zubarica каже:

    @Deda,
    treba mi najzad otvoreno da priznamo da je za napraviti i održavati blog potrebno najmanje 1.000 eur u startu, da ne govorimo o brzim vezama i ostalom… 😀
    Poslednji objavljen tekst od zubarica je Čiji je duži

  8. Alexa каже:

    A ko nam je Dragance i kojoj to partiji pripada…? 😉

    http://smisaodrustvenelobotomije.blogspot.com/2011/05/srbija-vs-fudbal-30.html
    Poslednji objavljen tekst od Alexa je Srbija vs fudbal 3-0

  9. zubarica каже:

    Izvinjavam se što spamujem, zaboravih da kažem da će Boris danas da otvori sajam u Novom Sadu, sprečen je da uzme učešće u raspravi.
    Poslednji objavljen tekst od zubarica je Čiji je duži

  10. Milan каже:

    Pa da, neki nemaju posao vec i po 3-4 godine, neki dobijaju preko politickih stranaka i pune svoje dzepove na taj nacin, a onda pricaju kako vole da zive u Srbiji. Kako ja da volim da zivim u Srbiji, kad ni sa diplomom ne mogu da pronadjem stalan posao?! I ja sam protiv laznog sirenja optimizma, a VI blogeri se drzite jedni drugih i samo, i samo, i samo, na taj nacin dolazite do nekih, nazovimo uspeha na internetu. Mislim da to ne pije vodu i sve manje pije vodu, a to i sami primecujete. Dolaze neki novi klinci, koji rade samostalno, koji se trude da izmene nesto, bar na internetu u ovoj Srbiji.
    Svi vi imate neke veze sa politikom, od torbice, plagosusa, pa eto i do Vas Vera. Nemam nista protiv, na svima nama je da se snadjemo kako umemo i znamo, ali nemojte siriti taj optimizam, jer za drugo je to, ljubomora i mrznja!!!
    Zar ja treba da lajkujem ovaj post, a nemam posao 3 godine, i sta ja kao takav treba da pomislim, sto o Vama sto o Srbiji, sto o blogerima, koji sire takva sra**.

    A vidim da neki predlazu da se komentari brisu! he .. bas lepo, ono sto ti ne odgovara, ono sto zaboli kad je istina, obrisati, a pisati svoje i terati svoje, bez obzira da li neke ljude to boli. Tako, necete stici previse daleko ..

    Pozdrav, zelim sve najbolje!

    • Verkic каже:

      Dragi Milane, ja na posao čekam desetak godina, tako da se niste obratili na pravu adresu i ovaj komentar ne pije vodu. Da ste pročitali moje ranije tekstove znali bi to!

      I molim vas, ne dirajte i ne spominjite druge blogere. Ovo je moj blog i ako želite nekoga pljuvati tu sam ja gazda i njemu se obraćajte a moje prijatelje neću dozvoliti da iko spominje u mojoj „kući“ !!!!!

    • zubarica каже:

      Milane,
      žao mi je i strašno kad čujem ovakvo razmišljanje.
      Isto kao i Vera, molim vas da adresirate slobodno lično, ja ću vam rado odgovoriti, ako se mene tiče.
      Ja vam od srca, kao svom detetu, želim – ne samo da dobijete posao, nego da „dobijete“ drugačiji stav. Samim tim i život… Jer – u pitanju je, zapravo, to. Jedno sledi drugo…

      Sve najbolje.
      Poslednji objavljen tekst od zubarica je Čiji je duži

    • Šapke каже:

      A je l’ ti misliš da nama svima cvetaju ruže? Da smo zaposleni i primamo ultra velike plate?
      I ja sam gubila posao i nalazila ga ponovo, nikakva politika mi nije pomogla tu…
      Pa šta treba da radimo, a? Šta ti predlažeš? Da se poubijamo zato što nam je teško?
      Ili je možda bolje da pokušamo da sebi i bližnjima ulepšamo dane, makar malo, bio čim?
      Razmisli…ko god da si, pošto vidim da poznaješ blogosferu a nikakav link nisi stavio…što je kukavički…ti nas znaš, mi tebe ne.
      Ali neka…
      Poslednji objavljen tekst od Šapke je K’o nekad u osam

    • Dragan каже:

      Ne želim da se mešam mnogo u ovo, Vi ste Vera samo jedan od kojih pišu za sajt 365, ali zaista ova akcija žutih samo iritira već napaćene stanovnike ove Srbije. Ali ide se na to na mnogi nisu ni pismeni, a kamoli da imaju blog, pa je ovo baš ciljna grupa za širenje optimizma.
      Navešću citat iz časopisa Vreme; „ovaj projekat realizuju profesionalci u oblasti komunikacije, PR menadžeri, mladi političari i drugi koji pretenduju na to da budu društveno angažovani i misleći deo javnosti“, a ja dodajem pod patronatom jedne partije. Ako ne želimo to jednoumlje, tada smo isfrustrirani.
      Izvinite na svemu, neću komentarisati više, ali vidite da vaše mišljenje nije i jedino. A izgleda imate i opoziciju 🙂

      http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=511877#k5247854

      • Verkic каже:

        Poštovani Dragane ponovo niste obavešteni. Ako želite braniti stav časopisa „Vreme“ trebali ste to malo argumentovanije uraditi. Ja nisam jedna od onih koja je pisala za sajt 365, čak nisam ni pozvana da to uradim, ali ih podržavam!

        Drugo, ja sam poznata po tome da nikom nikad nisam uputila ružnu reč, ružan komentar, da u svakom pronadjem nešto lepo i da sam uvek, uvek veliki optimista. Meni je optimizam zaista način života i kako sam i na blog postu napisala da nije tako ne znam kako bih izdržala sve kroz šta sam prošla. Mnogi ljudi su svedoci toga.

        Ne znam zaista šta bih rekla za osobu koja je mogla da napiše: „Sram te bilo naše dece…“ Ne znam zbog čega treba da me bude sram? Šta sam to kome ružno uradil?

        Ovaj blog govori o mom životu, o svim usponima i padovima u njemu, govori o drugim blogerima, o tviterašima, o našim aktivnostima i zaista bi bilo lepo da ako vam se bilo šta na njemu ne svidja lepo kliknete na crveni krstić i odete čitati ono što odgovarama vama kao osobi.

        Uzgred da znate, danas evo još uvek nisam ništa jela, u toku dana mi je pozlilo, ali ja se ne dam, nisam želela u bolnicu, čak sam „takva“ otišla i u muzej za 18 časova. Nadam se da ću uspeti i da se vratim u 22. Jednostavno sam neko ko uživa u životu i neko ko uspeva pored svih nedaća da organizuje svoj život onako kako njemu odgovara.

        Toliko od mene. Želim vam sve najbolje!

      • zubarica каже:

        Dragane,
        verovatno znate da sam i ja jedan od 365.
        Vi moguće ne želite da se mešate, ali tu ima problema.
        Čim ste online – vi ste „javno“.
        Kao i svi mi koji smo ovde.

        Ne znam odakle vam misao da akcija 365 dana „ide na to da mnogi nisu ni pismeni, a kamoli da imaju blog“ itd.
        Ne znam odakle vam ista ideja – kao i novinarki Vremena, da u realizaciji svega učestvuju (isključivo, „jednoumno“) ljudi koji su opisani u citatu koji ste naveli.

        Isto kao i sa Milanom – vi nas sve, bez ikakvog poznavanja pojedinaca, staviste u isti koš.
        Zašto?

        To nije jednoumlje?
        Poslednji objavljen tekst od zubarica je Čiji je duži

  11. shunjalica каже:

    Verkić,
    ne daj da ti kojekakve Jovane i Dragani kvare sreću. Mi treba da poguramo još malo ovo proleće, ko zna možda jednom i oni shvate da ih greje naše Sunce. 🙂

  12. Deda каже:

    …posla ima za sve koji hoce da rade.
    Za ove druge, kukanbje i plakanje nad diplomom je jedan od nacina da se ubedace i deprimiraju.
    Steta, vecina ljudi sa neta je prvo nosila gajbice pa tek posle prvog milionceta je krenula sa blogovanjem, twitovanjem i sticanjem uticaja…
    Ajd sad polako na arbajt, vidimo se tunajt!

    • Verkic каже:

      Naravno Deda i ja sam ga radila, ali niko ne želi da čisti i sprema, to im je ispod časti, a tek da rade u javnim komunalnim preduzećima….. pa Bože to nije za njih …… ali zato pljuvanje jeste 🙁

  13. zelena каже:

    Da se prekrstim i levom i desnom!
    Verkic, znamo, znas ko si i uzivaj, jebo budale!
    Poslednji objavljen tekst od zelena je Crni Radovan

  14. Borsky каже:

    Draga Verkić,

    apsolutno sam ubeđen da tvoje današnje raspoloženje ne treba da kvari par komentara. Nema potrebe. Neko ko ne sme da se potpiše a ima široki spektar znanja je opasan koliko i strujni udar negde u sred pustinje.

    Osobu poput tebe je zaposlio svakako neko ko je video tvoju vrednost, sposobnosti i visoku koncentraciju dobrih osobina. Možda bi to isto uradila neka druga stranka u drugim okolnostima. Uosatlom sve zaposlene u Srbiji je zaposlila NEKA stranka.

    Pozdrav

    p.s. Treba biti izuzetno hrabar pa dikutovati ovima tonom, optuživati i pljuvati nekoga u rođenom dvorištu. Poštovanje različitog političkog opredeljenja je apsolutno podrazumevajuća kategorija među blogerima, i na twitteru.
    Poslednji objavljen tekst od Borsky je East Weekend Fest 2011 – VIDEO

    • Verkic каже:

      Dragi prijatelju, nije problem u zapošljavanju, smeta mi ono: “Sram te bilo naše dece…” . Ne razumem i ne mogu da shvatim kako se neko usuđuje nekome koga ne pozna tako nešto ……. Hvala ti na lepom mišljenju o meni!

  15. Nena каже:

    Još jednom želim da ti čestitam na novom zaposlenju. To što ti posle deset godina imaš posao dovoljno govori o tome koliko si „veza trežila“. Sramota šta se ovde piše!
    Nemam posao i šta sada, treba da mrzim tebe što si posao tako „brzo“ dobila!? To što ti, ja i mnogi drugi ne želimo da napustimo Srbiju ne znači da nam cvetaju ruže u njoj ali znači da ne možemo bez nje!
    Raduj se, uživaj, budi ponosna… zaslužila si. Što se tiče zlih ljudi i jezika uvek ih je bilo i biće ih. Jbg takav nam mentalitet.
    Poslednji objavljen tekst od Nena je Sveti Vasilije Ostroški – Čudotvorac

    • Verkic каже:

      Nenice, znala sam, zaista sam znala da ćeš se javiti :* , hvala ti na tome. Hvala na divnom prijateljstvu i podršci iako smo „stranački protivnici“!!!! Bože, šta mi učini ovaj gosn Dragan, prolupah ja danas, nas dve, ma gde bile, nikad nemožemo biti protivnici! Ljubim te!

  16. ivanizmi каже:

    O Bože da ne poveruješ!

    Verkić, uopšte nemoj da se obazireš na ovakve gluposti. Nikoga se ne tiče kako i zašto si ti dobila posao ukoliko ti radiš isti kako treba, i totalno je besmisleno raspravljati o tome.

    O tome da nekome smeta optimizam, o tome neću ni da pričam.

    Ja sam po prirodi “realni pesimista“ ali opet se ne bih usudila nikome da uskratim isti.

    Za bilo koju stranku me boli dupe, ali isto tako me boli dupe ko kojoj stranci pripada sve dok je čovek – čovek.

    A našu internet zajednicu posebno volim zbog toga – zbog tolike različitosti, a toliko razumevanje.

    I samo ti piči, ne obaziri se na budale.

    Veliki pozdrav
    Poslednji objavljen tekst od ivanizmi je Em sam ljubazna- em me hvale !

  17. Dudaelixir каже:

    Vlasnik si svog BLOGA i imaš pravo da brišeš sve ono što ti se ne dopada. Ma, ONI NISU ZASLUŽILI DA BUDU OVDE.

    Sram da ih bude, jer, odakle nekom pravo da bude bezobrazan u tudjoj kući. Verkić, metlu u ruke i čisti, izbacuj djubra napolje! 😉

  18. Dragana Amarilis каже:

    Draga moja prijateljice,

    Ne mogu da verujem šta sam sve pročitala. Nadam se od srca da se nisi mnogo sekirala, verovatno jesi, nemoj molim te, i zbog svih nas okupljenih oko tebe, tvoje energije i ljubavi.
    Šta da ti kažem, imala sam i ja, doduše samo jednom, takav slučaj u stilu – ko si bre ti da među tolikim profesorima, koji rade po školama, soliš pamet i to javno…. i tako to. Pustila sam sve te komentare, stoje i danas, neka ih. Tako da sam sigurna da ti nije prijatno. Ali, kakve to veze ima sa tobom i svima nama koji te volimo. Možda mi jesmo neka elita – iako ja nemam nikakve veze sa „inkriminisanim“ sajtom, a volela bih da imam, podržavam ga apsolutno – elita koja priznaje samo pozitivnu energiju, optimizam i ljubav.
    Ne daj se a mi te ne damo!
    Love :-9

    • Verkic каже:

      Draga Dragana, tvoji komentari mi uvek izmame suze na oči. Kako rekoh danas i Zelenoj, divno i neprocenjivo je imati ovakve prijatelje poput vas.
      I JA VAS SVE VOLIM MNOGO i verujem da se većina ljudi koji su me i lično upoznali uverili u to!
      Veliki iskren zagrljaj!

  19. Milko каже:

    Prije svega, takođe želim da ti čestitam na zaposlenju Verkić, hvala dragom Bogu da ti je krenulo nabolje 😉

    Dalje, neeeemoj da dopustiš da ti pozli zbog tamo nekih komentara na blogu…nebitno je to 😉

    Što rekoše Ivana i Zelena, jedna od dobrih stvari kod ovog blogovanja jeste što tu komuniciraju najrazličitiji ljudi, sa drugačijim idejama, stavovima, političkim opredjeljenjem…svi smo mi svjesni da sam ja najviše u pravu, ali svi to prihvatamo i niko ne pravi bilo kakav poseban problem :mrgreen: 😆

    Šalu na stranu, pa ako je nešto pozitivno to je da možemo da komuniciramo a da se ne poubijamo ako mislimo različito. Uostalom, uvijek mi je bilo licemjerno da neko nešto hoće da iskritikuje, a ne želi da se predstavi. Prijatelju, ako si uvjeren u ispravnost svojih stavova-napiši ih i potpiši. Sve se može reći i bez vrijeđanja. A potom, neka snaga argumenata odluči ko je u pravu.

    Ne daj se Verkić 😉

    • Verkic каже:

      Hvala Milko, znam da si iskren i da ti je zaista drago.
      Što se tiče snage argumenata 🙂 Milko ti si čitao moje tekstove, znaš da sam uvek bila i kad mi je bilo najteže optimista, znaš koliko cenim sve vas, pa eto, da nije tako, zar bih istrajavala više od godine dana da pišem #pratipetak tekstove. Nek neko to pokuša pa nek mi kaže da li se to može raditi ako nemaš ljubavi, ako nisi veliki zaljubljenik u pisanu reč, ako ne voliš blogove, ako nisi izuzetno veliki optimista….. Uvek sam to bila a ne po „direktivi“ i takvi prozivi su jednom rečju odvratni a nikako argumentovani!

  20. Lošmi каже:

    Ne kaže se „želim živeti“ već „želim da živim“.

  21. Санела каже:

    Па шта ви мислите?? Мислите ли стварно да ми овде у иностранству беремо паре са дрвета?? Онда немате појма о животу. Ваша ситуација у Србији није таква каква јесте само зато што се она зове „Србија“, него је таква зато што сте је Ви сами хтели незнајући уопште како је живети у демократији, слободном друштву и капитализму. Извините ако сам написала нешто неисправно. Имам 20 година и живим од своје друге године у Италији и сама покушавам да побољшам свој матерњи језик. Баш ме и не чуди да имате толике сарадње са Италијанима јер сте у овом доба врло слични њима. Ја сама сад желим да одем из ове „глупе“ Италије јер осим природне лепоте(које смо имали и ми некада можда и више од италијана), нема посао ако немаш неког ко би те провукао негдне, било где. Па и неко место које нема никакве везе са оним што си учио, ето само да би могао да зарадиш неку пару и да помогнеш тако својим родитељима који су млади без икаквe подршкe и са једне и са друге стране(моји деда и баба), незнајући исто тако шта их чека, одлучили да оду што даље. Били су млади и изгубили су због њихових родитеља многе другове и особе које су познавали. Познавали су свој град и његове радње и људе а сада се осећају и они после толике године као странци у сопственој држави. Ја се осећам са неке стране ипак привилегована јер могу да видим и оценим самостално шта једни мисле о нама и где греше а где су у праву и шта Ви мислите о њима и где грешите а где сте у праву. Баш зато што могу то да разликујем и одлучим, желим вам рећи да не оставите никада своју државу за неку другу. Она је ваша иако мислите да је туђе боље, иако мислите да вам је крив онај кога сте Ви сами одабрали. Требате да се борите како знате и умете јер сте то и хтели…Хтели сте да се борите са једне стране а са друге хтели бисте да никада не вратите прошлост…Па шта уствари хоћете??? Само немојте молим Вас пљути..Било да је то прошлост или садашњост…То је оно што највише мрзим и код Срба и код Италијана. Ако баш не можете наћи никакав посао без … онда немојте да будете лењи и дођите овде у иностранству и бићете третирани као највећи слуга и најглупљи човек на овом свету баш зато што сте Срби.. Све најлепше свима Вама и запосленима и незапосленима и још нешто да вам кажем…Немојте да желите ући у Европску Унију..Кајећете се…знам…и пљути.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge