"Ptica trkačica"

Pišem ja ovaj moj blog s velikom ljubavlju. Pišem onako kako mi „dodje“ i kad mi dodje.  Velike se emocije kriju u svakom ispisanom retku.  Obično nastaje sve u momentu, bez preteranog razmišljanja ili smišljanja. Ne prevrćem se noću kako bih mislima tražila temu o kojoj bih pisala i previše drugih briga imam. Tako napisan, brzopleto (valda i napravljena na brzinu),   da ne bi slučajno previše bio tamo čuvan samo kao nacrt članka, (može se uhvatiti paučina na njega, ne dao Bog) kliknem na ono objavi kao da me sve trube ovog sveta  pozivaju na juriš , i……..

Onda tek ponovo počnem čitati napisano…… i….. jao meni i kuku. Vidim ja milion grešaka……. razmišljam:  – e glupava gusko kako to napisa, pa ovde fali bar,  brat bratu dve tri normalne rečenice……. e tu baš izmedju ova dva pasusa. Ali….. gotovo sad, objavljeno, ne bi bilo u redu…. ili bi…..? Vrag će ga znati…… Nigde nisam pročitala o tome nešto. I što je najgore, svaki put sebi kažem:  – ne nećeš to više tako uraditi, dobro ćeš pročitati, odvagnuti, razmisliti pa tek onda. Ali ne……naravno! I sledeći put ista stvar. Takva sam ti pa to ti je!!!

Pokušavam neko svoje iskustvo preneti na najbolji način……. ma na neki svoj način,  a kod mene……  mnogo toga i na pretek.

Da kažem da imam previše godina, nebi baš odgovaralo istini, ali zato slobodno mogu reći da sam u životu uvek morala sve odraditi na teži način.

Zato ako sam ja grešila, ne morate Vi, ako sam ja lutala ne morate Vi, ako sam ja padala ne morate Vi. Želim svoja  iskustva podeliti  s’ Vama.

Šta treba raditi, ili ne raditi?!!!!!!

Bilo gde da morate ići, bilo koja vrata da morate otvoriti kako bi nešto uradili i odradili, bilo koja služba da je u pitanju zavirite prvo iza vrata drage moje „male ženice“. Postoji li šansa da izbegnete žene i da Vam dragi Bog da  mogućnost obratiti se muškom delu zaposlenom u administraciji obratite se njima!  Zaobilazite ženski rod u debelom luku!

Odradiće one svoj posao,  ali…….. nažalost sa oglavnicima na glavi (mislim da se to tako kaže). Strogo, kruto bez pružene Vam mogućnosti nekih dodatnih pitanja, ili …….. dodatne pomoći i uputstva. Odradiće oni  i jedino ono,  za šta su plaćene,  po pravilima koja joj nameće služba, mada često uz dodatak i nekih svojih ličnih za koje smatraju  da su veoma kompetentne donositi ih. Ma one su s’ one strane pulta.

Možete Vi biti ponizni, možete nabaciti ljubazan osmeh, možete reći šta god hoćete, one kad jednom nešto odluče,  to Vam je to i gotovo.  Nema tu brale moj previše polemisanja, mogućnosti ili ……..  Zašto bi se one zamarala slušanjem vas i tako već imaju posla preko glave.

E sad, muškom delu populacije ove naše drage nam države,  pak opet  preporučujem,  da obavezno,  kod istih tih ženica odu. Prema njima  će biti veoma predusretljive, čak šta više ako treba i ustaće sa svoje stoličice, protegnuti noge i dohvatiti baš onaj jedan registrator koji je izuzetno potreban  baš u tom momentu, a nalazi se tamo negde malo višlje na poličici iza nje.

U životu sam svašta bila, al’ muško na sreću il’ nesreću nisam (nisam baš ubedjena šta bi bilo bolje). Što se tiča ovog zadnjeg iznetog  ne govorim iz ličnog iskustva, ali zato ova „mala ženica“ ima supruga koji zna gde se treba obratiti. Nikad ne pogreši verujte mi na reč. Nikad još nije došao kući neobavljena posla.

Zapetlja ga on i upetlja i to sve u šesnaest, medjutim sve to naše slatke referentice odrade sa smeškom na licu. Samo što mu ne kažu:  – Ma dodjite Vi ponovo nije problem,  overićemo mi to i sutra ako treba.

Ovoga puta to Vam je to. Da li ćete me poslušati ili ne na Vama je. Al’ verujte nekad je jednostavno bolje verovati nego proveravati.

Komentari na tekst:

  1. sanjar u prolazu каже:

    slažem se apsolutno! iskusih to takodje na teži način, dok mi prijatelj ne reče da nisam normalan jer idem na šaltere bez Milke tj čokolade. I stvarno nešto što se bilo upetljalo što mojim neznanjem što njihovom nemarnošću pokušavah da rešim barem jedno 5-6 puta bez uspeha. Sedmi put poslušam prijatelja i kod iste persone koja me stalno vraćala kao mica šalteruša, nabacih osmeh, gurnuh milku ispod šaltera i ljubazno je zamolih da reši problem. CEla 2!!! minuta joj je trebalo eeeeej bre nisam mogao verovati. Od tada samo smešak i milka kad idem po neku papirologiju.
    (Za one koji ne znaju ko je mica šalteruša ..)
    http://www.youtube.com/watch?v=56Y6p8VMVTQ
    http://www.youtube.com/watch?v=jDAnX_GOt3I

  2. […] This post was mentioned on Twitter by Nemanja Terek, Vera Mladjan and The Kiosk, Jelena Ljubisic. Jelena Ljubisic said: RT @verkic: Novi blog post "Ptica trkačica" http://bit.ly/7jbzNm […]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge