U životu je tako malo potrebno….
Da li ste do sada imali priliku da vam se u nizu jedna za drugom dešavaju samo lepe stvari?
Ako jeste shvatićete kako se osećam. Okruženi ljubavlju i poštovanjem, poverenjem koje vam se ukazuje, želite postati još bolji, još uspešniji. Oko vas počinje se širiti energija koja svojim pozitivnim zračenjem utiče na sve u vašoj blizini čak i na ono malo komšijsko kuče koje vam se vrzma oko nogu veselo mašući repom.
Odjednom sunce u ovim već pomalo hladnim danima lepše sija. Poželite trčati kao malo dete raširenih ruku dok zlatno lišće pod vašim nogama leti na sve strane. Zadihani ležete u travu, tu sada već pomalo mokru i hladnu, vi to ne osećate i pričate priče koje će vetar oko vas šumeći prenositi s lista na list sve dalje i dalje dok ne stigne i u naudaljenije krajeve prenoseći vašu bezgraničnu sreću.
„Šu………….. šu“, čujete li?
Vaše lice je ozareno osmehom jer pružate i dajete ono što vam je s puno poverenja i vere u vas dao neko drugi. Postajete i nesvesno iskreniji i otvoreniji jer shvaćate da je još lepše deliti svoju sreću nego je ljubomorno čuvati samo za sebe.
Svaki posao Vam odjednom ide od ruke. Ni jedna prepreka nije više prevelika a da je vi ne možete savladati. Ustajete rano, izlazite napolje i sa prepuno poverenja u sve ljude oko vas, vedri i nasmejani pričate sa bakicom koja polako, držeći u ruci štap kreće u svoju svakidašnju nabavku. Pričate sa radnikom koji zastaje čisteći ulicu sagnuvši glavu. Vaše blage reči deluju na njega i on pogledavši u vas daruje vam predivam osmeh zahvalnosti.
Nastavljate dalje jer dan je pred vama. Nije više uopšte bitno koliko traje. Možete……….i……….. ovako bih mogla do u nedogled.
Shatate li kako se osećam? Shvatate li koliko je malo u životu potrebno da biste bili sretni, da biste mogli prebroditi sve, da možete nastaviti tamo gde ste zastali?
To „malo“ su meni dobri ljudi dali!
Ali…………o tome ćemo nakon BlogOpena.
0 
0 
37
Ovo sam maznuo jednom negde pa preveo pa sacuvao… dobro dodje kao komentar ovde… Nije moje ali ga volim i ako se niko ne javi za starateljstvo, trajno usvajam…
* * *
Kada sam imao 7 godina roditelji su mi govorili da je najbitnije u životu biti srećan. Kada sam otišao u školu rekli su mi da napišem šta želim da budem u životu. Ja sam napisao na papiru „Srećan“. Oni su mi rekli da nisam razumeo zadatak. Ja sam im rekao da oni nisu razumeli život…
* * *
Istina, potpuna istina! Hvala ti što si ovo podelio sa nama!
Дивно! 🙂
Hvala Ivanice, zaista se predivno osećam! 🙂
Nego, jesi li ti spremna za taj BlogOpen 2010?! :)))
😉
Dejo naravno, ne mogu dočekati iskreno da ti kažem 🙂
Sreća ume da bude relativan pojam.
Neko je nesrećan što mu je jahta ukotvljena na nepristupačnom mestu (nikako da okrene tu mercedes) a neko se zadovoljno smeje leptiru na cvetu.
Neko se raduje životu, a neko u svemu nadje manu…
Hoću ja i jahtu ali ipak sam sretna što uživam i u malom lepršavom leptiriću 🙂 , u svakom danu koji je predamnom, svakoj lepoj reči koja mi je upućena….!
pu, pu, pu, da ne ureknem, nek` ostane tako Verkic! 🙂
Ma nego šta, nego da će ostati 🙂
znam taj osecaj, to ushicenje… drago mi je da se desava… 🙂
Evo upravo jutros sam pocela da citam vas blog…svidja mi se ,i nastavicu 🙂
Veliki pozdrav od Kaće 🙂
Hvala ti mnogo Kaća i dobro mi došla na blog 🙂