Vaša srca su kucala za mene!

srca

Do sada sam pokušavala  svoja iskustva preneti što sam bolje umela  pišući ovaj blog. Koliko je to kome moglo pomoći ne znam, ali nadam se da je bar neko mogao makar delić nečega izvući iz svega toga,  a ako ništa drugo, dovoljno je da se…….    priupita, zapita  ponekad…… Iz tog razloga i  pišem o svemu što mi se dešavalo u životu.Nije lako pronaći reči koje će vam na što kraći a realniji način opisati sve kroz šta sam prošla zadnja dva dana a opet da ne bude nešto što će kod vas izazvati sažaljenje ili  ……. dok čitate.

Pa da probam, ukratko 🙂 ako je to uopšte moguće. Već 15 godina imam visok pritisak i to dobrooooo visok. S tim sam se nekako saživela, postalo mi je normalno i dok su mi ranije lekari govorili da se ne igram s’ zdravljem ja sam uvek odgovarala da je moj organizam jak i da sve mogu da  podnesem. Nisam se obazirala ni na rečenice kao: – ćup ide na vodu dok se ne razbije.

Za tih 15 godina bila sam samo jednom kod interniste koji  mi je prepisao lekove koje koristim i  danas ( dijica nemoj ovo čitati molim te 🙂 ), i dva puta sam završila na internom uvek odbijajući da ostanem ležati s’  izgovorom biće meni dobro. Izmedju ostalog i par puta su me bukvalno odneli, odvezli, kako god hoćete  u hitnu pomoć gde bi mi naravno pružili onu prvu neophodnu pomoć i upućivali na lekara opšte prakse i internistu.

Postoje dve vrste ljudi, oni koji nikako ne idu kod lekara i oni koji idu svaka dva dana. Naravno, vidite i sami,  ja spadam u onu prvu kategoriju.

Dalju priču donekle znate, dan i dve noći šetkam izmedju  hitne pomoći, lekara opšte prakse i interniste. Šta se sve dešavalo……pa ne bi bilo nimalo lepo opisivati, ali evo u  samo  par reči.

Bilo je tu užasnog krvarenja iz nosa (na svu sreću), te vrtoglavice, lupanja srca, do čak lupanja i ponekog odgovora lekaru u nemogućnosti izgleda pravilnog rasudjivanja, do smejanja i ismevanja na račun dežurnog doktora koji bi ulazio u sobu pitajući svakih petnaestak minuta da li mi je bolje stavljajući mi ruku na čelo.

Možda sam obukla krivu majicu. Možda je trebala biti ovakva:

Pa dobro možda kod mene ruka i nije baš mesto gde se meri pritisak, a verovatno je on čovek i mnogo pronicljiv te zna da ja sve što radim radim iz srca te je  pomislio da mi se i srce „preselilo“ u glavu 🙂 Bože lupam, ali….. pa tako je bilo.

Na internom su mi dali  što su mi dali, primila me doktorica, odnosno pregledala, nakon par sati otpustio me drugi doktor i ja se obrela ponovo kući.

Napisala #pratipetak ( znaju ljudi zašto su me otpustili 🙂 ), nakon čega sam osetila užasnu glavobolju,  izmerila ponovo pritisak koji je nažalost opet otišao u nebesa. Kod kuće više nisam imala ništa od lekova, a na moje pitanje pre otpusta šta ako….lekar je odgovorio NEĆE SIGURNO. E to njegovo neće sigurno, baš  i nije sigurno.

Uzela sam tada jedino što sam još imala, a to je običan bensedin, razmišljajući, to će me malo opustiti, možda zaspim te tako ga spustim (naravno ovde mislim na pritisak 🙂 . Nisam zaspala, dočekala sam jutro, ali na žalost moj lekar radi popodne. Poslala sam supruga umesto mene 🙂 , ne mogu baš da hodam, idem kao pijana. Izgleda sve to još od neki dan kad su me moji drugari online opijali 🙂  I šta će jadničak otišao umesto mene.

Moj doktor, Zlatko Holdik, jedan divan čovek pre svega,  nije mogao verovati da me je internista držao samo u dnevnom boravku i da su me otpustili sa većim pritiskom nego sam imala kad sam došla. Vikao je, grdio, govorio gde sam baš naišla na dotočnu doktoricu koja me je pregledala, a koja je izmedju ostalog  napisla da nema nikakvih šumova komentarišući mom mužu: Vaša žena je fenomen, izlečena je i to običnim presololom i lasiksom. Ovo mora da udje u knjige 🙂 Na kraju je „naredio“ suprugu  da ako izdržim nekako do ponedeljka obavezno dodjem ponovo odmah ujutro kod njega i da će on….. ma ne znam šta će, ali definitivno po njemu treba nešto uraditi. No videćemo.

Kako vidite ja sam izgleda u svemu jedinstvena, čak i običan presolol mene može da  izleči.

Sva ova priča je za nauk svima. Ne mojte nikad i ni zbog čega zapustiti svoje zdravlje, nemojte misliti da možete sve, da će vam organizam uvek biti jak, nemojte misliti da se neke stvari dešavaju samo drugima. I nažalost moram još nešto reći, ponesite lekarima bar flašu pića. Videla sam na svoje oči  čoveka koji je došao sasvim normalno, pričao bez zastajkivanja, bez zamaranja, kome su izvadili krv gde je  navodno bilo sve u redu (nisam videla) ali sam čula lekara kako mu govori, medjutim koji je doneo  u kesi „nešto“ gde je virilo grlo neke flaše. To grlo je izgleda bilo dovoljno veliki adut, verovatno je svima nama potreban, da ga  lekar  zadrži na posmatranju.  Ne moramo više biti bolesni, dovoljno je doneti…..i sve se može. Strašno, ali nažalost istinito.

Jesam ja jaka, medjutim ipak moram da priznam da sam se malo i zamorila. Zato, čuvajte se ljudi jer ako u današnje vreme morate dospeti….. teško vama. Još jednom svim mojim twitter prijateljima, odnosno neeee, svim mojim prijateljima, hvala mnogo za lepe želje, brigu. Vi niste više samo moji twitter prijatelji vi ste pravi prijatelji i jedino sam sa vama mogla pričati i pre i posle bolnice, jedino ste mi vi pružili onu tako potrebnu snagu u tom momentu. Jedino sam mogla sa vama……

Možda će nekom ovo biti čudno, ali to je Vera, po ko svati shvatiće  ko ne neka misli šta hoće.

Ja sam zaista jaka, mogu sve i ubedjena sam i dalje da je tako.

Naša srca zajedno su kucala za Vanju, sada su Vaša srca kucala za mene i zato još jedno veliko HVALA od vaše džepne Venere.

Komentari na tekst:

    • verkic каже:

      Jesam priznajem, al jebiga istina, nisi ni svesna koliko ste mi celo vreme bili svi u glavi, kad bih sve samo znala iskazati….. 🙂

  1. Džejn каже:

    E, sada pamet u glavu za sledeći put. 😉

    • verkic каже:

      Da evo pijem redovno danas lekove, ali nije gotovo u ponedeljak ćemo videti. Samo neću više. Obećavam svečano, bez lekova više neću biti 😉

  2. afroditta каже:

    Verkic, nemoj da se vise zezas !
    Obecavas ?

  3. Deda каже:

    Najgore kad se ucimo na svojim greskama, ali kad se jos igramo sa sopstvenim zdravljem, to je prejaka fora…
    Verujem da ces biti pazljivija prema sebi. Zelim ti puno zdravlja!

    • verkic каже:

      Hvala ti Deda na lepim željama. Zaboravila ja na ono pametan se uči na …. a budala na svojim greškama 🙂 , ali ne zaboravljam više!

  4. Ristić Miodrag каже:

    Surovo ili ne – nikom nismo važniji nego sami sebi. Čuvaj se.

    • verkic каже:

      Upravu si, samo mogli bismo i drugačije to reći: – ko ne voli sebe ne može ni druge 🙂 Hvala ti, dobru sam pouku izvukla 🙂

  5. Charolija каже:

    Verkić sve sam ti već rekla. Čuvaj se i ne zezaj se. Ko nije za sebe nije ni za druge. Moraš da voliš tu Veru više nego što te mi volimo. 😉

    • verkic каже:

      🙂 🙂 Ja znam da je Vas puno koji me volite 😉 tako da ne znam kako bi to bilo izvodljivo baš. Šalim se. Slušam Vas SVEEEEEE. Biću dobra, poslušna i idem popiti sada prvo lek, pa idem dalje raditi, a za sat najdalje idem spavati. Ljubim te!

  6. zelenavrata каже:

    Necu te grditi i psovati, znas i sama, ali nemoj vise tako ubuduce, molim te!
    Znam zasto ti ovo pisem…

  7. als011 каже:

    Uh, bre. :mrgreen: 😥
    A pričali smo baš o ovome pre 15-tak dana.

  8. sopran87 каже:

    Ne, ja ovo potpuno razumem. Ne podrzavam, ali razumem. Ja sam potpuno isti. Dok se ne onesvestim od gledanja u pc i ne pocnu da me peku oci, te stavljam naocare za sunce (stvarno sam to radio par puta), necu prestati. Nema umerenosti, nema kontrole. „Samo jos malo, samo jos danas, samo jos ovaj put, etc.“ te je i dovelo do ovoga, ali ti si zivo bice kao i svi mi, i znas kakve su procedure po lekarima, pogotovo kod nas. Zbog toga nisi ni odlazila, nisi htela da razmisljas o tome, ali od toga se ne moze pobeci, organizam krene da se sveti kad-tad. Ali zalim da ti bude bolje, i verujem da hoce! Pozdrav

    • verkic каже:

      Najveći mi je problem čekanje. Ne mogu da sedim s’ onim besposlenim bakama koji dolaze da bi se s nekim ispričale. To me izludjuje te mi bude još gore, ali zaista ne smem sebi više dozvoliti da dodjem u ovo stanje. Da sam pila redovno lekove, verovatno do ovoga ne bi ni došlo. Rad ne ubija, ubija ne rad 🙂

  9. Miodrag каже:

    Vera , Vera!
    Zbog čega, zašto?
    Inat vodi u propast, zdravlje je ipak najveće bogarstvo…
    Svi su na tvojoj strani.
    Budi malo i ti…

    Jedan čovek.

    • verkic каже:

      Ne znam na kakav inat misliš. Ovo se desilo samo zbog ne odlaženja kod lekara da se organizam malo pobunio. Ali sve će biti OK sigurna sam.
      Kako sam već jednom rekla rad ne ubija nego ne rad, ali ubija ako ne uzimaš lekove koje moraš, misleći da je organizam i previše jak i da sve može izdržati. 🙂
      Treba malo vremena da se organizam vrati u normalu. Hvala na javljaju i pozdrav. Uspešnu radnu nedelju ti želim. 🙂

  10. malabreskva каже:

    Da, ne znamo da cenimo svoje zdravlje dok ga ne pocnemo gubiti… Sve to znam, i ja sam taj tip koji ne ide kod lekara dok ne padne… Ima nas i takvih. A stvarno treba posvetiti paznju sebi. Nadam se da si shvatila i da ces se popraviti. Cuvaj srculence. Lepa ti je majica 🙂

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge