Ne mogu da shvatim! (poslovno ponašanje)

Koliko smo poslovni, odgovorni, ekspeditivni, koncentrisani, tolerantni, ljubazni, predusretljivi, učtivi? Koliko smo svesni da svojim ponašanjem u stvari izražavamo odnos prema poslu,  prema preduzeću, ustanovi u kojoj radimo, prema korisnicima usluga i strankama kao i da tim svojim ponašanjem  šaljemo određene poruke?

Prikupljajući sva potrebna dokumenta za upis na fakultet, mnoga vrata sam morala da otvorim i bila često veoma neprijatno iznenađena. Nigde ni slovo P od poslovnosti, nigde osmeh, uljudan i kulturan pozdrav, sem u Istorijskom arhivu Sombor. Samo jedan kratak telefonski razgovor bio je dovoljan da njihov službenik odradi sve što je bilo potrebno. Nakon nešto više od sat vremena, ljubazno su me nazvali i saoštili da mogu da dođem po tražena dokumenta. Svaka čast. To se zove poslovnost i ekspeditivnost! To je pravo poslovno ponašanje!

Poslovno ponašanje izražavamo načinom ophođenja, ali svojim ponašanjem ne izražavamo samo svoju ličnost. I to moramo uvek da imamo na umu, jer po nama i našem ponašanju ljudi zaključuju i o našem preduzeću ili ustanovi pa i o celom poslovnom sistemu.

U ovom tekstu ću se dotaći samo nekih od opšte prihvaćenih pravila ponašanja koja nam svima upadaju u oči i zbog kojih budemo nezadovoljni, čak i kada relativno brzo dođemo do tražene usluge, a to su: izgled, pozdrav i oslovljavanje.

Ne može svako da bude poslovni sekretar jednog preduzeća, ustanove, službenik u javnim službama. Tačka.  Osoba  koja je zadužena za kontakt sa ljudima ne može da bude razmažena lutka koja se prenemaže, stenje i kuka na svoj obimni posao, a pri tome bespotrebno premešta jedan te isti papir,  dobro pazeći na svaki nokat, ljujajući prekrštene noge i prevrćući upadljivo našminkanim očima, dok ljudi ispred šaltera padaju u nesvest od čekanja (govorim o ženama, jer su one najčešće zaposlene na takvim radnim mestima).

Izgled

Volim lepo da se obučem. Prija mi to, osećam se sigurnijom. Ali koliko je nas koji zaboravljamo da nismo na plaži ili u diskoteci? Kratke haljine, suknje jarkih boja, cirkoni, dekoltei  na sve strane. Sve na izvolte, od gore do dole. Ma koliko mi želeli da izgledamo lepo, ili čak mislili da izgledamo lepo (što je češći slučaj), moramo da budemo svesni da i odeća utiče na ponašanje ljudi prema nama. Kako ja mogu da shvatim ozbiljno nekog u skroz kratkoj suknji, sa dekolteom do pupka? Kako će muškarci da se ponašaju prema takvim osobama? A posle im krivo, pa se sve nešto žale:

– Ju, vidi kako se ponaša(ju) prema meni.

Na poslu moramo da budemo: uredni, čisti, elegantni, a ipak jednostavni i umereni. Ne smemo da koristimo parfeme od kojih će ljudi da padaju u nesvest, niti cipele sa štiklama u kojima se zaljuljamo nakon ustajanja. Jednostavna, dopadljiva narukvica, lančić, prsten ili dva, fin kožni kaiš je uvek lepo videti, međutim, istini za volju znamo da preteramo. Nakon praporaca koje čujem svakim pomeranjem ruke sagovornice,  počnem da se okrećem očekujući Deda Mraza, irvasa i saonice  da uđu na vrata.

Pozdrav

 Ne očekujem da mi službenica  iza šaltera pruža ruku, ali ne mogu ni da shvatim da joj je toliko teško da uputi  jedan kratak ljubazan (učtiv)  pozdrav, da digne pogled i kaže: 

– Dobar dan, izvolite … ,   kako mogu da vam pomognem…  ,  direktor nije trenutno u preduzeću, ostavite molim vas svoje podatke, obavestiću ga o vašem dolasku i on će vas pozvati čim se vrati u kancelariju…,  nije problem gospođo, ispuniću vam ja uplatnicu… vidim da veoma žutite  te niste primetili da na vratima piše broj tekućeg računa, budite malo strpljivi,  odmah ću da vam napišem na… niste poneli naočare, ništa, dešava se to, evo odmah ću ja …

Oslovljavanje

  Ne mogu da shvatim da mi se neko,  ko me vidi prvi put,  obraća sa TI, da mi govori:

– Daj mi to,  šta ti treba,  sačekaj,  dođi sutra, idi na drugi šalter…

Ne mogu da shvatim da nam je teško da budemo strpljivi, tolerantni i ljubazni, a pre svega učtivi.  Ne mogu da shvatim da onaj ispred mene bolje zna šta meni treba, pa ne mora ni da me sasluša, već me prekida u pola rečenice, pri čemu samo razmišlja kako da me se reši, a da ne mora ništa da uradi.

U kontaktu sa ljudima pre svega i osnovno je da strpljivo saslušamo sagovornika i da nakon toga jednostavno uradimo samo ono za šta smo i plaćeni, a to je da profesionalno odradimo svoj posao, poštujuću pravila poslovnog ponašanja i time rešimo problem sa kojim je neko došao pred nas.  Na taj način ćemo da izbegnemo moguće sukobe i nezadovoljstvo klijenata. Vi ćete da budete sretni i zadovoljni,  jer radite i dobijate platu, ljudi će o vama imati lepo mišljenje, ja ću da budem sretna jer sam odradila što mi je bilo potrebno, vaš direktor zadovoljan,  jer ima dobre poslovne saradnike na koje može da se osloni, a vaše preduzeće, ustanova će da ima ugled.

Dodatak

Primer dobrog poslovnog ponašanja:

Dok sam pisala tekst koji je pred vama, ponovo,  ne razmišljajući kliknem na UPDATES na blogu. Radilo se o nekom plaguns. Nedugo nakon toga pojavi se problem  na sajtu.

Svi vlasnici blogova veoma ljubomorno čuvaju i strepe nad svojim blogom i naravno, šta ću, nego brže bolje na twitter:

Brzina, efikasnost, poslovnost, čak i osmeh na moju glupost.

Mnogo toga bih u ovom momentu napisala, ali svaka reč bi bila mala u odnosu na ogromnu sigurnost i poverenje koje ja imam u ljude iz  AdrijaHost-a. Na njihovom sajtu piše:

Najbolji
poslovni hosting u regionu!

Vi popijte kafu, mi brinemo o svemu
i radimo to bolje od drugih.
Probajte pa ćete videti.

Ja sam se u ovo uverila već nekoliko puta!  AdriaHost je zaista najbolji hosting u regionu!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge