Si ti dobila na lotu, kad si toliko srećna?

Pre neki dan mi došla komšinica na kafu. Gleda me i pita:

– Si ti dobila na lotu,  kad si toliko srećna?

Bila sam u dilemi šta da joj odgovorim.  Znam njeno mišljenje, potpuno suprotno od mog i kako onda da joj objasnim  razlog svog radovanja. Godinama me sluša:  …..  kad se ja zaposlim …. pa kad se zaposli moja Tanja …. , pa kad Marko nađe stalan posao …… kad ovo, kad ono….

Svi smo mi postali nestrpljivi. Sve bi odma i sada. U naše glave teško ulazi to vremensko razdolje u kome nešto treba da čekamo, pogotovo kad ono ne može tačno da se definiše.  Dosta nam je svega. Ratova, plakanja, nadanja, isčekivanja, verovanja, borbe, stajanja u redovima. Hteli bi da radimo i živimo život dostojan čoveka.

U zadnje vreme, svi pričamo o izboru i odlukama. Na koju stranu, kojim putem, zbog čega baš tamo,  za i protiv. Stalno nešto vagamo i negodujemo. Stalno i bi i ne bi.  Zaboravljamo da jednom donetu odluku i put kojim smo krenuli moramo da sledimo.   Svako naknadno vaganje,  svako za ili protiv,  više je besmisleno. Obično gubljenje vremena.

Dobijanjem statusa kandidata, naša zemlja je nepovratno na evropskom putu. Ovo je činjenica, koja mnogima, čini mi se, nije još posve ušla u glavu. Mi nismo samo zakoračili u proces pristupanja EU, nego smo nepovratno,  na evropskom putu.  Sretna sam zbog toga, jer bez obzira na svoje godine, ja imam nameru još bar desetak godina da živim. Sretna sam zbog svojih unučadi, jer će jednoga dana moći da uživaju u svemu onome što je meni do sada bilo uskraćeno. Moji snovi će da postanu njihova stvarnost.

Da se vratimo mi  komšinici  i objašnjenju koje je čekala od mene.

– Sećaš se Vesna, onog dana kad sam ti se hvalila da sam počela da pišem  na svom blogu. Govorila si mi:

– Šta ti imaš od toga?

– Sećaš li se šta sam ti odgovorila?

– Mnogo će vremena da prođe dok me ljudi ne zapaze, dok ne počnu da me čitaju, dok me ne upoznaju. Sećaš se da sam ti govorila da prvo moram  da izgradim  svoj imidž na netu, da me ljudi upoznaju, da steknem poverenje, a ti si se smejala.

– Bila sam uporna, radila sam najbolje što sam mogla, trudila sam se, nikad nisam odustala i ljudi su to primerili. Sada, nakon više godina mogu da kažem da sam i ja jedan od stanovnika velike internet zemlje. Jeste to vreme sporo prolazilo, jeste da su me mnogi upućivali, da su mnogi govorili da moram da promenim ovo i ono kako bi me više čitali. Svojim stalnim učenjem, upornim radom, mnogo toga sam i promenila. Sada mogu da očekujem i  šansu, a na meni je, kad se pojavi,  da je iskoristim na pravi način.

Tako je i sa našom zemljom. Imidž naše zemlje se menja. Nabolje! Znaš Vesna, na drugačiji način posmatraju sada našu zemlju. A mi smo bogata zemlja. U našoj zemlju ljudi žele da rade, da stvaraju. Sve te velike, bogate zemlje koje se već nalaze u EU nisu glupe. Prepoznaće to. Počeće u većem broju da dolaze kod nas, poželeće da otvore fabrike. Sa novim fabrikama otvoriće i nova radna mesta. Zato se radujem!  Zbog toga sam sretna!

– Znam, znam šta hoćeš da mi kažeš, nemoj da me prekidaš.  Znam, ali ništa preko noći ne može da se uradi. Mnogo godina može još da prođe, ali sve zavisi od nas samih. Investitori žele sigurnost za svoja ulaganja. Mnogi Zakoni moraju da se promene, dopune. I ne samo Zakoni i mi sami moramo da se promenimo. Svi zajedno moramo da budemo mnogo odgovorniji i da verujemo da smo mi narod koji možemo da uradimo sve ono što je ispred nas i što se očekuje od nas,  a zarad nas samih.  Ne zbog drugih, već zbog nas samih.

Reforme u Srbiji su započele odavno. Borba protiv korupcije,  kontrola javnih vlasti i javnih finansija, borba protiv monopola, efikasno pravosuđe, poštovanje Zakona, reforma obrazovanja, zdravstva …… sve  su to reforme od kojih ne smemo da odustanemo i koje moraju da se ubrzaju.

Zbog sve toga, sama kao i mnogi drugi,  često pričam o izborima. Pričam o putu kojim želim da idem, pričam koliko je važno da svojim glasom izaberem najboljeg. Taj najbolji mora da bude jak, mora da ima jasan cilj pred sobom od kojeg neće odustati. Znam da i ti to želiš, ali da ne mislimo na istog čoveka. Znam koliko puta si mi govorila da ima stvari koje su morale da se urade, a nisu.

– Vesna moja, svi mi grešimo. Ljudi smo.  Ipak,  ja znam da nije svejedno koga ćemo da izaberemo. Ja znam da ako zaista želimo ekonomski jaku zemlju, ako želimo rast životnog standarda, da i  svi mi moram da budemo jači, uspešniji. Zar nije tako?

– No, pustimo sada to. Prosto moram još nešto da ti kažem.

– Ti si još mlada. Dobro, ne gledaj me tako, ipak si mlađa od mene. I ti moraš, na svoj način naravno,  da doprineseš kako bi svima nama bilo jednog dana još bolje. Moraš da stisneš petlju. Godinama govoriš kako ćeš jednog dana da otvoriš svoju malu krojačku radionicu. Nema vremena više za čekanje. Samo hrabri i odgovorni danas mogu da uspeju. Ali, znaj, moraćeš ponovo i da učiš. I učićeš celog života,  stalno  dopunjavajući svoje znanje kako bi mogla da ideš u korak sa vremenom. Jednoga dana, tvoje dete će moći da ide bez problema u inostranstvo, da vidi kako ljudi tamo žive, moći će mnogo lakše nego danas da  studira u nekoj drugoj zemlji, da se zaposli.

– I sada mi ti još samo kaži kako moram i engleski da progovorim?

– Sada me već ljutiš. Ti znaš da je Evropska unija  jedna velika zajednica sa 27 država.  Ti si Mađarica, tvoj suprug je Srbin,  jedna snaja, ili kako se to kaže, bratova supruga,  je Slovenka. Svi ste vi različiti, a opet tako jedinstveni. Tako je i u EU.   U njoj ima 23 zvanična jezika i onog momenta kad i naša zemlja postane  članica i srpski jezik će da bude jedan od zvaničnih jezika. Mi ćemo i dalje  da negujemo svoju tradiciju, jezik, svoju kulturu i to neće nikad da se promeni.

– A sada, draga  moja komšinice, da popijemo mi ovu kafu, već nam se ohladila. Ovo što sam ti ispričala je samo jedan mali delić onoga zbog čega se ja radujem. Nastavićemo priču neki drugi dan. Samo znaj, neću te ostaviti na miru, mnogo toga još imam da ti ispričam.

Komentari na tekst:

  1. Borsky каже:

    Verkic, umetnost je i moć, kad i neistomisljeniku zatvoris usta ili ga ostaviš širom razjspljenih čeljusti, zbunjenog… onako u prolazu.
    Kapa dole. Svaka ti je na mestu, a detalji sa kojima se ne bih složio su ipak čista „kozmetika“ …
    Poslednji objavljen tekst od Borsky je Žaba i potkovica vs. jare i pare

  2. Charolija каже:

    Kakogod, ipak je bolje da si dobila na lotou. 😀
    Poslednji objavljen tekst od Charolija je Ispiranje mozga, a onda centrifuga… gruvaj samo

    • Verkic каже:

      Uz svoj rad, prijatelje koji su oko mene i podrške i ljubavi porodice, ni loto mi ne treba. Sreća nije u novcu, sreća je nešto drugo. Novac je samo papir bez kojeg se nažalost ne može.

  3. Miša каже:

    Saznanje da je upornost nagrađena je ne merljivo i ne može se porediti sa zgoditkom na lotou.

  4. Zli podstanar каже:

    Šteta što je loto glavna asocijacija kad je neko posebno sretan.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge