Stidim se!!!

Jutros u devet čitam tekst:

„Porodica Jurica ponovo u agoniji  Naša zvezda se ne sme ugasiti!“ .

Istog momenta sam počela prosto da „urlam“ na tviteru. Osećaj besa i stida mešao se sa osećajem nemoći i ogromne tuge.

Stidim se, jer sam niko, jer sam tako mala. Stidim se,  jer kao građanin ove zemlje ne mogu da uradim ništa. Stidim se, jer mnogi od nas čute. Stidim se,  jer smo u moru jada i tuge koje susrećemo svakodnevno,  postali neosetljivi i spremni samo na svoje lične zamahe kako nas more ne bi udavilo. Stidim se, jer ni nakon 12 sati prozivke i molbe  na tviteru se niko  nije javio, niko od odgovornih nije ponudio rešenje (bar ja to ne znam).

Glas Zvezdanine majke i danas mi je u ušima. Hrabrost i optimizam koju je ona pokazivala je nešto što sam prvi put u životu u toj meri čula i videla. Ništa do sada nije moglo da je pokoleba ni  slomi. Njena vera i snaga je bila zadivljujuća.  Danas, nakon samo par nedelja čitam:

„Znam da ste uz mene, ali ovog puta se jako bojim. „

Bojim se i ja, jer živim u zemlji u kojoj se mnogo priča, a malo zaista i radi. Bojim se, jer ne znam šta novi dan može da donese. Bojim se, jer je malo ljudi na koje zaista možemo da računamo.

Trsimo se,  borimo i pričamo o nekoj vajnoj  uticajnosti.  Svako za sebe, pojedinačno. Zašto se na isti način ne borimo za  snagu i uticaj svih tviteraša?  Jedan glas, drugi, peti, dvadeset i peti, sto peti, hiljadu i peti. Mnogo nas je. Zamislite samo tu jedinstvenu snagu!

Zar je teško da se mi koji pišemo o svim mogućim nepravdama, korupcijama, lošim Zakonima, lošim primenama Zakona, koji smo u stanju da vičemo i prozivamo ovoga i onoga,  ne  udružimo u ovakvoj jednoj izuzetno teškoj situaciji,  kako bi zajedničkim snagama nešto konkretno i učinili.  Stvarno učinili.

Pišem ovaj tekst, a mrzim samu sebe zbog toga.  Osećam se ružno. Nisam novinar i ne jurim za vestima, tiražima, za posetama, a ovaj tekst mi liči na to. Ipak, kao majka,  ne mogu da čutim.  Nemam pravo da ćutim.

Vidim Zvezdanu nasmejanu. Vidim njene male nogice kako mašu, vidim je u majčinom zagrljaju.

Danas Zvezdana ne može da guta. Ima ugrađenu sondu preko koje je hrane.

– Intervencija je prošla jako loše. Ispostavilo se da su Zvezdanini organi pomereni nagore. Lekari su jedva pronašli želudac. Razmatrali su opciju da joj probuše rebro da bi doveli sondu do tog organa, ali su ipak uspeli da pronađu milimetarski prostor da sonda prođe. Zvezdana je teško podnela totalnu anesteziju. Toliko je dehidrirala da nisu uspeli da joj izvade krv, vene su joj popucale, ruke su joj skroz modre. Izmučena je… – Valerijin jedva čujan glas puca dok nailazi jecaj.

Nekoliko dana nakon intervencije i rana je počela da se gnoji i da curi. U petak će Zvezdana zbog toga možda ponovo morati na bolničko lečenje. Ona ista hrabra Valerija, žena-zmaj, koja je s osmehom „pojela” svaki dosadašnji Zvezdanin problem ne dozvolivši sopstvenim emocijama da je savladaju i umanje njenu snagu tokom borbe za dete, prvi put je izgovorila: – Znam da ste uz mene, ali ovog puta se jako bojim.

Imam li neko rešenje koje bi mogla da predložim? Nemam! Jedino što možemo da uradimo je da uz podršku svih medija zahtevamo  pomoć za malu Zvezdanu. Ne vidim drugo rešenje!

Poražavajuće je i sramotno  da:

Jedna operacija pola u  GAK „Narodni front” i košta oko pet hiljada evra.  Do juna ove godine u planu je da 10 naših ljudi bude operisano, kao i 12 stranaca.

Koliko sam saznala,  pacijenti iz Srbije pokrivaju samo troškove potrošnog materijala. Da li je potrebno bilo šta  više da pričamo. Ne znam kada je napisan gore linkovan tekst. Ne vidim datum, ali podatak je,  bar za mene,  nešto čega se stidim.

Najstariji pacijent koji je kod nas promenio pol imao je gotovo 50 godina.  Kako ovo da shvatim. Država ima sluha za čoveka koji će još da živi (neka mi oprosti) 10, 20 godina,   za čoveka koji  će u svojim  godinama ne znam šta da radi sad kad je promenio pol. Biće psihički uravnotežen, seksualno aktivan, šta li?

U Srbiji je promena pola deo prava iz obaveznog zdravstbenog osiguranja što je predviđeno Izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju koje su usvojene 28 jula 2011. godine.  Ta odredba je trebala da  stupi  na snagu 01. januara 2012. godine. 200 osoba čeka na takvu operaciju.

Meni je ovo strašno! Čak mi je i ružno ovako poređenje, ali sam na neki način prisiljena. Prisilili su me oni koji su ovaj Zakon izglasali, a koji ne daju istu šansu za srećan život deci sa izuzetno retkim bolestima.

Do sada sam uputila  javni poziv profesoru Vuksanoviću i ministru Stankoviću – #KrenimoOdZvezdane , pitala da li nas je uopšte briga, gledala ljude na delu, radovala se izuzetno brzoj i efikasnoj tviter akciji i verovala da  Zvezdani  do pojavljivanja  leka  protiv Batena,  neće biti potreban novi tretnam matičnim ćelijama, međutim ……

Zvezdani je sada potrebna ljubav svih nas, ali i pomoć nadležnih službi.

Bez obzira na sve ja ipak verujem u ovu državu i njene institucije. Želim i hoću da verujem!

Novac za pomoć maloj Zvezdani može da se uplati na dinarski žiro račun Slobodana Jurice 160-5610200018878-72, otvoren u Banci „Inteza”.

Kontakt s majkom devojčice Valerijom Juricom može da se uspostavi putem telefona 060/6888-898 ili imejla zvezdanajurica@hotmail.com

Komentari na tekst:

  1. Charolija каже:

    U ovoj i ovakvoj zemlji je lakše da odem da mi otfikare grudi i ugrade đoku da mu budem vlasnik, nego da mi poprave zub. Ja se ne stidim, besna sam.
    Poslednji objavljen tekst od Charolija je Uputstvo: Kako da ne prsnete?

  2. crnaperla каже:

    Ajde da pozovemo ljude,i izadjemo pred ministarstvo, napravimo retweet live i skrenemo pažnju, zahtevamo pomoć, sad i odmah, pa usvojili su novi zakon o retkim bolestima,ali opet su pojedinci izostavljeni i to oni za koje ne postoji lek, što donekle razumem,ali šta je sa onima za koje će lek postojati ,ali tek u avgustu,a njima se do tada ne pruža šansa da prežive..? a to opet znači da nam taj jbni diskriminatorni zakon ne pruža svima iste mogućnosti za podjednake šanse za izlečenje i život..za peticije nemamo vremena. Ako mi neko kaže da je glupo, besmisleno, gubljenje vremena i već vidjeno-a bez koristi,molim unapred drugi, bolji predlog…
    Ako sam bila konfuzna, sorry. Ko razume-shvatiće 🙂
    Poslednji objavljen tekst od crnaperla je Sos za Zvezdanin život

  3. Branko Baćović каже:

    Lepo je moj ortak rekao da u Americi nije kapitalizam nego animalizam.
    Dok im služiš i plaćaš je sve OK, kada to prestaneš… nema te nigde…

    Da li je animalizam zakucao i na naša vrata?
    Poslednji objavljen tekst od Branko Baćović je DA LI JE FUDBAL BOLJI OD SEKSA? (+ zvuk)

  4. […] koji u slučaju njihovog aktiviranja može da menja svoju stvarnost na bolje (npr. organizacija oko pomoći maloj Zvezdani, ili npr. akcija […]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge