Nada, ludos, potreba … Znanje i stručnost, ili „Bob’s your uncle“?

upornost

Zadnjih sedam, osam, deset, više i ne znam  tačno koliko godina se borim,  ne samo sa ekonomskom situacijom, već i sa ogromnom željom da obavljam posao koji će da me ispuni zadovoljstvom, srećom i ponosom.

Biće!!!

Godinama sam  strpljivo čekala i gajila lažne nade.  Slepo sam verovala  ljudima i njihovim obećanjima.  „Biće“.  Godinama sam slušala tu jednu te istu reč. „Biće“.  Mnogi prijatelji i poznanici su se zaposlili. Neko na mesec dva, neko na godinu, neko za stalno. Radovala sam se zbog njih,  i ujedno očekivala da se u skladu sa mojim  znanjem i stručnošću „pronađe“ nešto i za mene.  „Pronađe“ 🙂 . Kao da je posao  novčić na putu,  koji može tek tako da se pronađe.

Nije u redu dosađivati!?

Ne želim da me bilo ko pogrešno razume. Nisam sve te godine samo sedela i čekala skrštenih ruku, ali nisam ni uporno kucala na sva vrata na koja sam trebala. Bilo me je stid. Kako ljudima da dosađujem? Nije u redu. Pa znaju oni i sami da ja nemam posao. Nisam ja jedina. Mnogo ih je u istoj,  ili čak i goroj situaciji.

Očekivala sam da će neko da vidi, prepozna, da shvati da mogu još uvek  dobro i odgovorno da radim.

Shvatili su!

Shvatili su. Nije da nisu, ali, naravno,  ne dobija se posao baš tako lako, pa čak ni posle 7 godina. Nažalost,  od bolne činjenice se teško beži. U današnje vreme, pogotovo u manjim mestima i nije mnogo bitno znanje i stručnost. Tako kažu. Znate kako to već ide. Onom je baba  (čitaj tata) … onom stric…,  onaj nam treba  jer … ona je mlada pa … Mnogi su se, pogoto moji vršnjaci, već pomirili sa takvim stanjem, ali ja se ne mirim.

Sedeti, ili … ?

Znam da ne mogu da promenim navike većine. Uhvatiti se u koštac sa  nepotizmom, korupcijom i mitom  je borba protiv vetrenjača.  Neko bi rekao, unapred izgubljena borba. Ali,  da ja vas nešto pitam.  Da li treba da sedim skrštenih ruku? Ne!

Sančo Pansa XXI veka

Možda jesam svojevrsni Sančo Pansa,  koji je često, baš kao i onaj Servantesov gunđao,  iskazujući  svoje lično nezadovoljstvo. Ali  Sančo Pansa XXI veka,   je smislio drugačiju borbu. I drugačije oružje.

Moje oružje će da bude znanje!

Svaki kolokvijum je za mene jedna dobijena bitka. Svaki ispit je jedna srušena vetrenjača. Ima ih mnogo, ali upornost pobeđuje.

e-vala-zapamtices

Da je lako, nije  🙂

uciti-i-samo-uciti

Kad se umorim u kuhinji za stolom, nastavljam u sobi

nema-spavanja

Okružena sam knjigama, skriptama, papirima,  ali i kompjuterom kao dopunom.

pomoc-kompjutera

Britanci imaju jednu frazu: „Bob’s your uncle“ (onaj ko je čitao o nepotizmu zna o čemu govorim). Ovaj  Don Kihot veruje,  da znanje i stručnost  ipak pobeđuje!

 

Komentari na tekst:

  1. zelenavrata каже:

    Go, go Verkuć go!
    Poslednji objavljen tekst od zelenavrata je Godišnji horoskop za 2013. godinu.

    • Verkic каже:

      Nije lako, priznajem, ali moji drugari i ja se svojski trudimo! Još kad mi moj Zelenko ovako da vetar u leđa, ma čik samo, probaj da zastaneš Vera, ako smeš 🙂

  2. Dragana Amarilis каже:

    Naravno da nije lako, ali je divna ta tvoja otvorenost i spremnost da podeliš sa svima svoje borbe.
    Tu smo ako zatreba. pstalo je vec rekla Zelena.

    • Verkic каже:

      Pored želje koju imam da zaista nešto naučim, divan je osećaj kada na fakultetu vidim mlade ljude koji sa mnom pričaju kao da sam i sama juče završila srednju školu. Svi do jednog su više nego dragi i to mi daju dodatnu snagu i volju.
      Hvala na ponuđenoj pomoći, ko zna možda ti „dojurim“ u sledećem semestru 🙂

  3. Brandz каже:

    Odlično je vidjeti kako ljudi unatoč teškom načinu života ne odustaju od borbe za svoje bolje sutra. Moje čestitke 😉
    Poslednji objavljen tekst od Brandz je Organizacija tematskog eventa

    • Verkic каже:

      Mi danas živimo u vremenu kada nismo sigurni ni današnji dan kako ćemo da završimo, a pogotovo ne znamo šta će da bude za par godina. Međutim, jedino na šta sami možemo i moramo da utičemo je ulaganje u sebe. Znanje je jedino bogatstvo koje nam niko ne može oduzeti i uz malo truda možemo stalno da ga uvećavamo.
      Moje kolege i ja se danas borimo za bolje sutra. Mnogo čega se odričemo, ali svesni da je to jedini put kojim treba da idemo!

  4. Jelena Milosevic каже:

    Samo napred Verkic
    ja se jos uvek svadjam i sa knjigama i kompjuterom i lutaju mi misli ali ipak teram dalje, Tako i ti !

    • Verkic каже:

      Kad bih počela da nabrajam sa čime i kime se sve svađam kraja ne bi bilo 🙂 Međutim, onda sebi kažem dosta. Sada redom, jedno po jedno. I eto, uspela sam od 4 tri ispita da položim 3. Da je bilo lako nije, ali zato me nije bilo ni na tviteru, ni fb, nisam pisala ni na blogu. Malo samo zavirim unutar društvenih mreža i bež u kuhinju gde su mi na stolu, umesto tanjira, stalno knjige i sveske 🙂

  5. Saša каже:

    Ja se svađam najviše sam sa sobom, a sve zbog toga što nikako da zaživi pravo i pravda, ostavljeni smo na milost i nemilost raznih medijskih i političkih odrednica, koje nam kontroliraju ponašanje, a to isto ponašanje koje nam nameću je uzrok svađanja sa samim sobom 😉 Pozdrav od srca!

  6. Ivana Milic каже:

    Svaka cast Verkić! Vi ste velika inspiracija, samo napred!

    • Verkic каже:

      Ivana, mnogo je ljudi koji mogu da nam budu velika inspiracija i koji su nam na neki način zvezda vodilja pri odlukama koje donosimo. Ja samo pokušavam da se borim na način za koji mislim da je ispravan. Svako od nas može bolje i više.
      Hvala vam na podršći i lepim rečima!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge