Tačka bez povratka!

posledice globalnog zagrevanja

U aprilu prošle godine napisala sam dva posta:  Za naš grad bez otpadaDekica zna kako treba.   Ova dva teksta mogu da budu  svojevrstan uvod u ovaj koji će da usledi.

Ovog vikenda  sam imala zadovoljstvo da  budem učesnik  veoma zanimljivog seminara koji se održao u Somboru. U dva dana koliko je  trajao obrađeno je više tema izmedju kojih i: Koncept održivog razvoja, Globalno zagrevanje i klimatske promene i Alternativni izvori energije.

Ma koliko ovo bile teme o kojima mi, obični građani  „dosta znamo“,  mnogim podacima sam bila zatečena.

Koliko smo  svesni vremena u kojem živimo? Koliko razmišljamo o budućem, onom za 100,  200 godina?  Da li  našim unucima, praunucima zaista ostavljamo mogućnost da žive? Da li mi sada nešto možemo,  odnosno, bolje rečeno, da li  moramo da učinimo? Da li će naša deca zbog našeg ne činjenja imati mogućnost  za promene?

Sva ova pitanja, ovako napisala mogu da deluju konfuzno, ali tek nakon seminara shvatih da ovo nisu ni malo jednostavna pitanja. Nije lako na njih dati odgovor,  pogotovo ako nismo svesni vremena u kojem živimo. Tek kad shvatimo sve ono što ću pokušati ukratko da napišem, shvatićemo i suštinu i značaj ovako napisanih  pitanja.

Šta mislite o globalnom zagrevanju?

Naša planeta je na prekretnici, toga moramo da budemo svesni.

O ovoj temi se malo piše, malo govori u odnosu na veličinu problema. Prosečan građanin u svakodnevnoj borbi za svoju egzistenciju nema ni volje ni snage da razmišlja o bilo čemu drugom, ali da li smemo  da zanemarimo činjenice koje nam mnogo govore? Smemo li da zatvaramo oči govoreći da se to nas ne tiče?

Mi želimo da se razvijamo kako bi zadovoljili sadašnje naše potrebe, ali nikako ne smemo da ugrozimo mogućnost i budućim generacijama da zadovolje svoje  potrebe.  Našoj deci   smo dužni da ostavimo bar toliku mogućnost kakvu mi imamo.

Koliko smo svesni činjenice da su prirodni i materijalni resursi na našoj planeti ograničeni? Ne, krivo sam se izrazila,  mislim da smo toga ipak svesni, nego,  koliko želimo o tome da razmišljamo?

Mnogo toga bih da kažem pokušavajući da napišem što kraći post, znajući  da ne volite mnogo da čitate, ali nije lako. Treba biti jasan, a i ova tema zaslužuje mnogo veći prostor nego što je jedan post.

Globalno zagrevanje

Najjednostavnije, globalno zagrevanje je povećanje Zemljine temperature usled ghg u atmosferi.

Da li razmišljamo o ovome? Da li znamo i da li smo svesni posledica globalnog zagrevanja?

Posledice globalnog zagrevanja

Led na severnoj hemisferi se postepeno topi, porast nivoa  mora, poplave, uragani, suše, smanjenje količine statke  vode, širenje tropskih bolesti i na druge (severnije) krajeve, nedostatak hrane.

Da li ste čuli za klimatske izbeglice? Sve ovo nas očekuje.

No, to nije sve. Porast temperature utiče i na biljni i životinjski svet.

Pogledajte slike Kilimandžara 1912. 1970.  i 2000. godine  koje će vam dovoljno reći.

Dramatične su ovo prognoze!  I jesu! Možemo li ih sprečiti?

Možemo!

Moramo da zaustavimo zagrevanje planete!

U poslednjih 100 godina temperatura atmosfere porasla je za 0,45 do 0.60 0C. Prema procenama,  srednja globalna temperatura atmosfere bi se do 2100. godine povećala za 1,6 do 6,4 oC.

Da ne idem dalje u detalje, dovoljno je da kažem da bi zagrevanje od 2 do 3 C  započelo topljenje na severnom polu, a da bi potpuno topljenje leda na Arktiku povećalo nivo mora za 6 metara. Porast za oko 2 stepena bi pomerio granice staništa šuma na severnoj polulopti za oko 300 km na sever. Samim tim bi nastali i poremećaji u različitim ekosistemima. Mnoge vrste bi isčezle.

Smanjenje zagrevanja planete

Da bismo smanjili  zagrevanje planete moramo da smanjimo emisiju gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Naučnici su izračunali da to smanjenje mora da bude za najmanje 80 procenata u odnosu na nivo iz 1990.,  koja je prema Kjoto protokolu uzeta kao merna godina.

Mi ne smemo preći tačku bez povratka!

Rešenje

Smanjenje emisije gasova je glavno rešenje.   Prosečnu koncentraciju  CO2,  sa današnjih  386 ppm,  koja sa ostalim gasovima sa efektom staklene bašte dostiže 462 ppm  i dalje  neprestano raste,  moramo da vratimo na preindustrijski period.

Došlo je vreme za akciju, ali u samom startu moramo da prihvatimo činjenicu da će  vlade i korporacije  na prvo mesto, ispred opstanka na Zemlji,   uvek da stavljaju kratkoročni profit i ekonomski razvoj.

Ako želimo u toj borbi s vetrenjačama da pobedimo, moramo da se suprostavimo  velikim jakim interesima korporacija koji će sve pokušati da bi sprečile promene.  Mi ne smemo biti samo potrošači. Moramo biti više od toga.

Naše društvo se temelji na stalnoj rastućoj potrošnji materijalnih resursa i energije, a kako su oni ograničeni  moramo početi da razmišljamo  o alternativama.

Generacije pre nas nisu znale za ove probleme,  dok generacije  iza nas neće moći ništa da učine ako se mi sada ne pokrenemo. Još  nije  prekasno!

Učesnici ovog seminara su izneli  neverovatne činjenice iz svog okruženja iz kojih mogu samo jedan zaključak da donesem.

Nismo svesni u kojem vremenu živimo, nismo svesni šta sve možemo da učinimo, nismo svesni da moramo da se pokrenemo, da je krajnje vreme.

Navešću samo jedan od primera prethodne tvrdnje:

– Imamo toplu vodu, izvire nam ispod nogu a ne koristimo je 🙁 .

Da li je moguće da ne razmišljamo da je geotermalna energija, čist obnovljiv izvor energije?

Ne,  ja ne želim da ovo bude naša stvarnost na koju ne možemo da utičemo!

Moramo  da uložemo u smanjenje upotrebe fosilnih goriva koju našu Zemlju gura uzbrdo i neverovatno brzo primiče tačci s koje nema povratka!

Moramo da razmišljamo o većem korišćenju  potencijala vetra, vode i drugih obnovljivih izvora energije koji ne zavise od zaliha uglja i nafte, a koji su čisti  i nepotrošivi!

Moramo da razmišljamo o pošumljavanju  i zaštiti  velikih ekosistema!

Moramo da razmišljamo o reciklaži i čistim tehnologijama!

Moramo da idemo i dalje!

Ne, nije dovoljno samo da razmišljamo, moramo da krenemo u akciju! Lako nam neće biti, ali to nije niko ni rekao. Borbe s vetrenjačama nam tek predstoje!

Pitate se verovatno, a šta mi možemo da uradimo?

Krenimo od svojih lokalnih sredina. Razmislimo koje probleme imamo i pokušajmo da damo svoj doprinos ka njihovom rešavanju!

Još jednom bih se, za kraj ovog teksta, zahvalila svim  predavačima na veoma zanimljivim prezentacijama, kao i dobro odabranoj, aktuelnoj i gorućoj temi. More podataka smo saznali, ali ovaj seminar je i imao za cilj da skrene pažnju na probleme i predstavi teorijske i praktične metode  rada u pomenutim oblastima na lokalnom nivou. Svako od nas može da da svoj skromni doprinos u rešavanju problema sa kojim smo  suočeni.

Centar modernih veština ima izuzetne predavače! SanjaDanijela,  Dragoslave, bili ste izvanredni!

Komentari na tekst:

  1. Nada Đurović каже:

    Verkić, hvala ti što si se potrudila da nam ovde prezentuješ ovu temu, aktuelnu i podsticajnu za razmišljanje.

    Mislim, međutim, da to što mi možemo, pa čak i to što činimo (mislim u celom svetu) nije dovoljno. To ti je kao sa zdravom hranom. Prva ja je jedem po sistemu „trči, trči, pa naleti zdrav obrok“, bez obzira na to što „nezdravu“ hranu ne bih smela ni da pogledam i bez obzira na to što mi povećava šanse da se ozbiljno razbolim.

    Veliki interesi su u pitanju da bi se tek tako skroz prešlo na alternativne izvore energije. Jer, na žalost, trka za profitom je još uvek, a plašim se da će biti i dalje, važnija od spasavanja planete.

    A kako lepo sama reče, nije dovoljno da razmišljamo, moramo da delamo. Pa… Hajde da sledeći dezodorans koji kupimo ne bude sa raspršivačem, već sa kuglicom. Koliko nas će to uraditi?

    Ja ću javiti šta sam uradila! 🙂
    Poslednji objavljen tekst od Nada Đurović je Comment on Mene popisali (nije š, nije) by Nada

    • Verkic каже:

      Rekoh ja Nadice da ćemo morati da se borimo s vetrenjačama, ali ništa nije nemoguće!
      Hvala tebi na komentaru i pridruživanju borbi za očuvanje naše Zemljice.
      Evo još jednog predloga kojeg svi lako možemo da se pridržavamo: odbijmo da primimo najlon kesu
      ako nam u nju spakuju robu koju kupimo!
      Malo po malo, korak po korak i zajedno mnogo ćemo da učinimo!

  2. Branko Baćović каже:

    Da,

    na primer ugasiš sijalicu kada napustiš uveče prostoriju.
    Isključiš iz struje televizor kda ga ne gledaš.
    Ne luftiraš zimi pola sata kuću nego 5-10 min.
    Skloniš zavese sa radijatora.
    Pereš na 30 stepeni.
    Koristiš gradski prevoz ili bicikl.
    Koristiš sijalice koje troše manje energije…
    itd itd
    Poslednji objavljen tekst od Branko Baćović je RUGALICE, SEKSALICE, PUŠILICE…

  3. Bokvica каже:

    Po teoriji Milutina Milankovica mi upravo sada idemo prema novom ledenom dobu 🙂

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge