Vremena se uvek nadje samo ako se to želi! (Čarda „Pčela“)

izlet

Prethodni post je nastao kao rezultat razgovora između drage prijateljice – moje Tratinčice i mene.  Nisam prolupala, nisam prsla, nemam komplekse 🙂 , kako je jedan zabrinuti gospodin napisao u svom komentaru, koji sam obrisala,  i ovo, verujte mi govorim s ponosom. Konačno sam, zamislite,  bez razmišljanja, obrisala komentar, ne dozvoljavajući sebi da se nerviram i razmišljam o njemu 🙂 . Divno, osećaj je divan! Eto draga moja Tratinčice, počela sam da se menjam,  bar malo 🙂

No, sve u svemu, ovaj post ne pišem iz gore spomenutog razloga. Zadnjih nedelja sam  veoma zauzeta i to ono baš baš,  što bi neko meni drag rekao 🙂 . Odlazim rano, dolazim kasno, nastavljam da radim i dobar deo noći i tako ću, čini mi se, pa,  još bar dve nedelje.

Medjutim, bez obzira koliko god mi svi bili zauzeti, bez obzira koliko trčimo, jurimo, veoma često samo bezrazložno  kukamo kako  za ništa nemamo vremena i kako  ništa ne stignemo a pogotovo kako nemamo vremena za druženje. Ipak, vremena se uvek  nađe samo ako se to želi!

Koliko puta ste rekli, ili  čuli zadnjih godina:

– Nema više pravih prijatelja, nema onih druženja…. nekada je to bilo drugačije…… nekada se moglo …. danas nemamo ni vremena a nema se ni novaca …… gde da idem …… ma ne ide mi se nigde kad moram …… pa se ta kuknjava,  ili otegne u nedogled sa more raznih izgovora,  ili se pak, završi brzo odmahivanjem ruku.

Rekli smo do sada da se vemena može naći. Ok, a prijatelja? Pa svako od nas ima bar par prijatelja, ako se malo potrudimo, malo više slušamo, malo na pravi način komuniciramo možemo da ih imamo  i više. I tako dva problema rešena 🙂 . Idemo dalje.

Ideja. Gde,  šta, kako, na koji način, koliko para. I ovo nije problem.

– Znaš, Marko, Pero, Marija, Ana, Svetlana, nešto sam razmišljao/la mogli bi  jedan dan da idemo negde, da napravimo nešto,  da se družimo, opustimo, uživamo!

– Super ideja! Naravno!

Tada se malo  potraži, razmisli, nazove, dogovori.

Treći problem rešen. Nastavljamo, obavezno, ne zaboravite, nastaviti se mora, nema stajanja. I najbolja ideja propadne, ako ostane samo na njoj.

– Ljudi, ja ću da kuvam. Hajde da napravimo paprikaš, može i roštilj, šta mislite?  Ko sve želi da ide, da vidimo koliko nam para treba.

Sve ovo ide brzo, lako i verujte ne mora da bude ni malo skupo. Zato nema izgovora!

Na ovaj način sam ja provela jedno predivno popodne u društvu kolega s’ posla. Verovali ili ne,  dovoljno nam je bilo svega  300 dinara po osobi. Za te pare kupili smo  ribu i meso, tako da smo pored paprikaša, naravno ribljeg 🙂 , pekli i meso. I bilo je svega dovoljno. I više nego dovoljno.

Izabrali smo mesto gde smo mogli sami da kuvamo, gde imamo sve pogodnosti oko serviranja, gde ne moramo da sklanjamo sudje, perkamo…. gde je priroda fenomenalna.

Par sati opuštanja, uživanja, par sati divnog druženja. Nadam se da ćete nakon sledećih  slika (ovoga puta nisam ja bila fotograf 🙂  naš profesor fizike to izvanredno radi a koliko sam primetila i sa velikim uživanjem)  i vi da se odlučite za nešto ovako slično.

Čarda „Pčela“ nalazi se par kilometara iza Kupusine. Za one koji ne znaju, a znam da vas je popriličan broj 🙂 Kupusina je malo selo koje se nalazi kraj Sombora.

Tok starog  Dunava. U  antičko doba je njim prolazila granica Rimskog carstva i Sarmatskog kraljevstva.

Predivna šuma, voda bogata ribom. Gornje Podunavlje je jedna od najvećih zašticenih prirodnih celina u Evropi.

Uživali smo u svakoj minuti provedenoj na ovom divnom mestu. Prvi put u životu sam se i boćala i moram da da se pohvalim da mi je išlo od ruke 🙂

Dok smo se mi zabavljali kuglama, kuvao se  paprikaš,

spremali se i čevapčići, tikvice, belo pileće meso, pravila salata.

Pored boćanja oprobali smo se i u odbojci. Ma šta da vam pričam. Bilo je izvanredno!

Naš profesor fizike se dokazao i kao izvanredan veslač.

Ništa lošije ni žene nisu bile!

U jednom momentu pojavili su se i labudovi.

Ove slike su dokaz da je samo malo volje i organizacije potrebno da se provede jedno divno popodne, da se bar na tren  zaboravi na sve probleme, da se opustimo i uživamo u predivnoj, skoro netaknutoj prirodi.  Ne zaboravite da smo okruženi izuzetnim  mestima na koja možemo da odemo i to sa veoma malo para.

Verujte, problem je samo u našoj volji, sve drugo se lako rešava!

Komentari na tekst:

  1. zelena каже:

    Prelepo Verkic, vidi se da ste uzivali. Dan proveden u prirodi je sjajan!

  2. ТоМЦаа каже:

    Баш лепо 😀 Заиста се увек може наћи времена за један дан у природи, само ако се има воље. Новац се некако скупи, лакше је кад има више људи. А доживљај је обично нешто што се дуго препричава 🙂

  3. Nena каже:

    Drago mi je što si se lepo provela, svima nama potrebno je malo opuštanja. Preopterećeni smo svakodnevnicom pa na lepe stvari nesvesno zaboravljamo.
    Verkić, molim te, prekini da objašnjavaš više svoje zaposlenje. Ljudi su zli! Šta sad, ja treba da mrzim pola grada i ljude zato što rade? Reci prosto : jeste, tako je, super mi je, dobila sam poao preko veze, srećna sam … Uživaj!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge