I…. eto to…. to htedoh reći, danas sam mnogo tužna!

Svako jutro, pre nego krenem od kuće, sednem za kompjuter, ispregledam mejlove, virnem  🙂 na twitter, pogledam komentare i pročitam po koji novi blog post, dok iza sebe čujem ravnomerno disanje svog supruga.  Ranije je on uvek ustajao prvi, skuvao bi  kafu i stavio mi na stočić. Medjutim, od kako sam ja zbog posla izigravala gradskog petla,  malo se poremetio taj naš ustaljeni ritam života.

Danas, dok pišem ove redove, iza mojih ledja je prazan krevet. Ne, nemojte se poplašiti, sve je u najboljem redu………….. ma,  odnosno,  ništa nije u redu. 🙂

Kako sam ja za svoj posao dobila 14.000 dinara, te odmah uplatila struju 4.000, vodu 2.000, kupila 70 evra da bismo platili stanarinu, prostom računicom se lako da izračunati da nam nedostaje još 30 evra. Ovo naravno  samo pod uslovom da zaboravimo da postoje i računi za grejanje,  komunalije i da se bar po nekad mora nešto i pojesti 🙂 , i da će ubrzo i  februar, da će………..

Mnogi od vas znaju, da mi je svekrva na Kosovu. Ne zato što je tamo rodjena, ne zato što je ona to želela, ali, sudbina………… voz…….. autobus……. ko će ga više znati, no ona se obrela na mestu o kojem ranije ništa nije znala.

Tada…………. bila je sretna da su svi zajedno bez obzira gde se nalazili. Godina za godinom prolazila je u  isčekivanju, u obećanjima……… Čekala je strpljivo misleći…. ma,  iskreno,  nisam baš sigurna šta je sve mislila. U medjuvremenu, jedan sin se preselio u Sombor, drugi u Novi Sad a suprug joj je pre nepune godine dana umro. Sahranjen je na nekoj za nju i njega tudjoj zemlji. Jedino što je  teši, je da tamo, tamo negde gde se on sada sigurno nalazi,  ne postoje granice, da sigurno sada šeta svojim  rodnim mestom,  prelepim  snežnim šumama, pije čistu izvorsku vodu………..

Sa njom, pak, ostala je kćerka, zet i mala unučica.

Kao i uvek, počeh  sa jednom temom……………. a otvore se mnoge druge 🙂 , život je to……..

Da se vratim ja na početak ove moje priče. U Somboru je zimi veoma teško. Posla ni za lek……… ipak,  živeti se mora. Nismo medvedi, prespavati se ne može, ne bi ni valjalo 🙂 . Život se mora živeti, ma kakav da je, svaki dan nam donosi nove izazove, nove borbe. Na nama je da se  sa svim problemima  izborimo najbolje što možemo, da iz svake borbe izadjemo kao pobednici i uz sve to da uživamo u datom nam životu najbolje što znamo.

Juče ujutro, kao i uvek, otišla sam u kancelariju. Sve brige i probleme, uredno strpane u jednu malu kutijicu, zaključam negde sve tamo do 17 časova. Kad, oko 11 časova pre podne dolazi moj suprug.

– Vera, idem danas na Kosovo!

U trenu sam shvatila razlog, u trenu sam znala sve, ali …….

– Što sada, izgovorih tužnim glasom 🙁 .

– Znaš da tamo,  možda ………… možda,  hvata se za slamku, vidim, znam  ali ćutim…… možda sada mogu nešto zaraditi………., slamka je tanka, ali kad drugo rešenje ne postoji hvataš se i za onu najtanju…….. Ima onaj koji plaća za sečenje drva, znaš……pa par dana samo ako uspem moći ćemo……, nastavlja on.

Znam, sve znam, mislim u sebi, ali teško je biti razuman, teško je naterati sebe razmišljati o potrebama kad……..

Sad će moja Charolija reći:

– Aman ženo, to je par dana samo, znaš da moj Ivan…….. pa ………..

Znam da je u pravu, znam da nas život tera da često radimo i ono što ne želimo ali ne mogu a da ne budem tužna.

Pre mnogo godina, moj suprug i ja smo postali jedno. Nas dvoje smo jaki samo kad smo zajedno! I sada………posle toliko godina naša srca  još uvek kucaju kao jedno i mi samo jedno pored drugog znamo živeti!

I………. eto to…….. to htedoh reći, danas sam mnogo tužna!

Komentari na tekst:

  1. drveni advokat каже:

    Samo nekoliko dana . . .
    A dok se ne vrati, štrikaj nam nešto!
    Poslednji objavljen tekst od drveni advokat je Sreća putuje

  2. zelena каже:

    Slusaj, jeb` se znas!
    Pomislila sam svasta a ono covek ziv, zdrav, kao i ti…vratice se..ccc…lude zene 😛
    Poslednji objavljen tekst od zelena je Veseljak-

  3. shunjalica каже:

    Verkić, ja samo da se potpišem ispod Zeleniša (da ne pCujemo 2x po istom). 😀

  4. zelena каже:

    Opleti ti Dzuli i eto Marka 😀
    Poslednji objavljen tekst od zelena je Veseljak-

  5. Charolija каже:

    Da se lepo ti pomoliš da on tamo ostane i koji dan duže, da zaradi dooobre parice, pa da posle uživate. Bude teško prva dva dana, posle se navikneš. Važno je da je Skajp u funkciji. Bez brige i ne sekiraj se. 🙂

  6. Nena каже:

    Moraš ga razumeti. Ti si uspela bila da se snađeš i obezbediš bar najosnovnije za vas dvoje. Snašli biste se vi nekako već, ali mislim da je veći problem u tome što ne može sebi da dozvoli da u trenutku ne privređuje.
    Nađi neku zanimaciju, proći će brzo tih par dana. Šta da se radi kad svi živimo na ivici egzistencije.
    Poslednji objavljen tekst od Nena je Beograd 1122011 SPECIAL EVENT WITH CIEAURA

    • Verkic каже:

      Potpuno si u pravu Nenice. Što se tiče „zanimacije“ znaš da sam po ceo dan zauzeta, ali ….. . Gde god da sam dovoljno je da se okrenem i on je tu, pomislim li samo on se pojavi. Na taj način je velika podrška svemu što radim i veruj mi dovoljan je i samo jedan pogled koji često izmenimo na brzinu da ………… No, ko zna možda sve to bude i mnogo kraće nego smo mislili 🙂 Novi je dan, ko zna šta nam lepog donosi!

  7. Nena каже:

    Veki, jeli sad malo bolje? Ajde sutra neki veseo tekst, važi? nemoj da nas sekiraš!
    Poslednji objavljen tekst od Nena je Beograd 1122011 SPECIAL EVENT WITH CIEAURA

  8. Nena каже:

    Kako beše ime mace. Pošalji mi neku sličicu treba mi da na Cickovom blogu objavim u kategoriji “ moji prijatelji „!
    Poslednji objavljen tekst od Nena je Beograd 1122011 SPECIAL EVENT WITH CIEAURA

  9. janjanind каже:

    Dragi „Verkic“, kako si se sama ili su te drugi nazvali, nisi jedina usamljena. Moja supruga je vec 22 mjeseca odsutna zbog posla i dolazi samo 4 dana koncem svakog mjeseca da uradi kuci ono sto se moze za to vrijeme. Ostalo, uz posao u firmi, gdje radim, opet sam (ne daj boze otici dva dana na bolovanje ili odmor) je na meni. Usputno sam u dogradnji i adaptaciji kuce svo to vrijeme. Nemam sobom ni macu niti kucu, jer bi ih neko trebao nahraniti dok me nema, od 08,00 do 18,00. Pa, navikne se covjek, prezivljava se nekako.
    Izdrzaces ti tih mjesec – dva dana, daj boze da ne bude duze.
    Glavu gore, ljubim te.

    • Verkic каже:

      Hvala ti mnogo. Znam da nisam jedina, da ima mnogih koji tako žive, ali ……… Tako sam živela sa prvim mužem. Često sam zbog posla bila odsutna po nedelju ili čak i mesec dana i to je bilo nekako normalno. Nisam o tome mnogo razmišljala.
      Kada sam se udala drugi put, dogovor je bio da budemo zajedno, da delimo ono što imamo i koliko imamo. Na taj način funkcionišemo evo već skoro 13 godina. I sad, veruj mi, zaista mi je teško. Nisam sama, tu su unuci, kćerka, prijatelji, odem ujutro u 9 vratim se u 17 časova. Celo to vreme sam na mestu gde ni trena nema mira, gde dolazi mnogo ljudi, gde se uvek nešto dešava, ali ………. znaš o čemu pričam. Dodjem kući, nema dragog mi osmeha, pogleda, nema ona svakodnevna obična pitanja : „kako si danas provela…….. jesi li se umorila, jel’ ……….
      No, sve se u životu izdrži pa ćemo i mi, medjutim, na ovom blogu se piše o životu… tako da sam morala…. jednostavno sam morala pisati o tome kako mi je trenutno.
      Hvala na podršci i razumevanju!
      Ljubim i ja tebe mnogo.

  10. Dudaelixir каже:

    … a imaš i nas, draga Verkić, da ti prekratimo sate tuge, zar ne!
    Pravo da ti kažem, toliko sam se odvikla od muškog roda, da mi ovo sve smešno! Nemoj pogrešno da me razumeš! Naučila sam da živim sama, bez „njega“. Nije ni to baš lako, ali, ispalo je tako! Niko me nije hteo! 😉 Malo morgen, kad bi se zezali! Izgleda da sam ja, postala, jedna samoživa kučka. Čim vidim da se nekom dopadam, odmah zidam zid izmedju i „m’rš bre“, ne treba mi niko. Dosta je bilo razočarenja. Ovako sam mirnija, sa mojim prijateljicama. Uvek imamo o čemu da pričamo, čemu da se smejemo! Ups, odlutala i ja od teme!
    Ovako ćete se više zaželeti jedno drugo! Ma, ako si izdržala ustajanje u pola četiri, lopatanje snega, bacanje kompjutera, loženje kaljevih pećki, rmpanje po kancelarijama, ovo je mač’ji kašalj! Kad ti ja kažem!
    Glavu gore, smešak i nema više tuge. Potreba je i red je da muž zaradjuje za svoju ženu! Ljubim te! 🙂

  11. Nena каже:

    Veki, a slike mace?
    Poslednji objavljen tekst od Nena je Da li smo poludeli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge