Monthly Archives: новембар 2009
Optimista!
Kaže drvenku i meni DedaBordanas – „zelim vam da sto pre ozdravite. Optimizam i malo vise sna…zajebite kompove.. aj… :)))“ Zapitah se odmah nakon toga: – da li sam ja optimista? Bože, pa naravno! U životu sam uvek bila optimista, to
#pratipetak
Petak, dan za #followfriday #pratipetak na twitteru. U glavi mi sinu ideja, dobra ili ne videćemo, ali sigurna sam da će mnogima pomoći, kako bi lakše došli do svih onih saznanja do kojih sam i ja došla, a koji nemajići
Paukova mreža?
Sastavni deo života svih nas, hteli to ili ne, pa tako i moje malenkost je nažalost i politika. Bežali mi od tog vraga ili hrlili mu glavom bez obzira, uzgred budi rečeno često veoma naivno, u jednom momentu naših života
Latice ruža
Male stvari mogu da izazovu neverovatne efekte. Budite kreativni i maštoviti. Vaš muž nikad ne sme da zna kako ćete da ga dočekate. Neka to budu mala, sitna izmenadjenja. Oduševiće se! Vi ćete uvek za njega da budete novo i
„Bezimeni“!
Samo kratki staž pisanja na blogu mi dozvoljava da tragajući za temom jednostavno sednem i bez nekog velikog plana pustim mašti na volju i dozvolim prstima da me vode umesto mislima, sve dok u jednom momentu usaglašeni ne krenu odredjenim
Ne želim biti majmun!
Sve češće se u zadnje vreme vratim u prošlost. Sa setom na licu i tugom u srcu, setim se tada svih lepih, samo meni znanih jedinstvenih momenata. Do sada sam sva ta dešavanja iz svoje prošlosti ostavila zakopana, zapečaćena. Ljubomorno
Ništa novo
Pre tačno dva meseca na aurorineavanture.com mogli smo da pročitamo :Vreme sutra u srbijici:Mrak, kao i obično. To što je bilo tačno 19-tog i nema nekog značaja, ali naslov posta uvek aktuelan i uvek primenjiv kod nas u svako vreme
Himalaji – evo me!
Mnogo vremena provodim na internetu i žedno, ispijam i upijam svaku reč koju pročitam želeći da na pravi način naučim da radim ono što volim . Biti jedinstven i na drugačiji način pisati o onome što si već čuo i
Vera-Venero
Zadovoljstvo dobijenim novim nadimkom je, očigledno, kako vidite, rezultiralo pisanjem novog posta. Kako da se opiše taj osećaj? Okružen si ljudima koji te cene. Taj osećaj, ti ljudi ostave duboke tragove u celom tvom biću. I to ne na kratko,
„Ne započinji što nećeš završiti“
Znamo da život piše romane. Ništa novo, umno ni veliko nisam rekla. Medjutim, priča iz života….priča moje….tetke…. može stvarno da se svrsta u one male ljubavne pričice koje sam nekad davno za jednu noć pročitala željno uzdišući za princem na
Moja borba!!!
Da li su bitne godine? Koliko brzo prolaze? Nekome teške, neko ih i ne oseti. Mene, moram da priznam, pomalo hvata strah. Ne od godina, da me pogrešno ne shvatite. Strah me je nepoznatog. Strah od sutrašnjice i onoga šta
Džepna Venera!
Žena sam srednjih, najboljih godina. Ludo zaljubljena u svog supruga, ponosna majka jednog deteta i još ponosnija baka dvoje unučadi. I to je to. Za početak sasvim dovoljno. Ipak, da ne propustim još jednu veoma bitnu informaciju o sebi. Veliki
