Džepna Venera blog

U našoj predivnoj Svečanoj Sali Skupštine Grada Sombora danas je održana završna tribina projekta podizanje javne svesti o upravljanju otpadom.

Kako sam ja iz Sombora i zaista volim svoj grad,  pre samog izveštaja ovog Vašeg neukog izveštača,  bih Vam  pokazala sliku koja se nalazi  u pomenutoj sali,  mada  su mnogi imali sigurno priliku videti je, ako pak ne,  verovatno  su čili za nju.

Slika preuzeta sa www.visitsombor.org/images/foto/464.jpg

Slika Ferenca Ajzenhuta „Bitka kod Sente“ koja je odigrana 11. septembra 1697. godine u Bačkoj, kod Sente.  Nalazi se u svečanoj  sali  Županije od  1898. godine. Njena dimenzija 7 x 4 metara pretpostavljate da je bila veliki problem pri samom postavljanju, tako da nije postojala ni jedna druga mogućnost unosa nego se morao srušiti čitav jedan  zid kako bi je uneli. Ovo je samo jedam mali, interesantan podatak.

Mnogo bi se moglo još pisati,  kako o samoj slici, tako i  ramu, pa nadalje o  sali,  ali to ćemo nekom drugom prilikom.

Znamo mi somborci šta je lepo, zato i želimo sve to lepo,  dato nam,  sačuvati.

No da nastavimo mi o tribini.

Ovakvim projektima postižemo  zaista mnogo a prvenstveno  unapredjujemo kvalitet života svih nas što je naglasio i sam   Gradonačelnik  Nemanja Delić.

Kako ja nisam niti novinar, niti izveštač, ovaj moj članak biće napisan na  način onako kako ste već na to navikli od mene. Izneću  bitno, ono o čemu bi po meni,   svi mi trebali mnogo više razmišljati, voditi računa,  te menjati svoje navike. Navešću i sve doobre  primere kojih je Sombor pun.

Medjutim kao somborka, ne mogu a da se ne ponosim i  ne pohvalim rečima Sande Šimić načelnice Odeljenja za prekograničnu saradnju Ministarstva finansija Republike Srbije –  CITAT koji se nalazi i na  sajtu  www.sombor.rs/ i preuzet je sa njega:    „Sombor se u našem Ministarstvu visoko kotira ne samo po broju projekata sa kojima aplicira na naše konkurse, već i po kvalitetu i podršci koju ti projekti dobijaju od lokalne samouprave. Ovo nam govori o visokom nivou kapaciteta koji ovde postoje, tako da je Sombor jedan od najaktivnijih, ako ne i najaktivniji grad u Srbiji, te kao takav predstavlja svojevrstan model za druge gradove i opštine u našoj zemlji.“

Takvi želimo  ostati i pokazaćemo  to svojim  rezultatima  i postignutim  ciljevima.  Naše ulice moraju biti male oaze čistoće i lepote. Moramo biti svesni da nije sve smeće, da mnoge stvari možemo ponovo iskoristiti, da moramo naučiti selektovati otpad kako bi se mogao preraditi te ponovo upotrebiti.

O rezultatima i postignutim ciljevima ovog projekta  na tribini je govorio Andrija Penzeš menadžer Projekta i direktor JPK “ Čistoća“ Sombor.

Mi moramo menjati naše navike i ponašanja, moramo širiti  i poboljšati informacije o potrebi i metodama zaštite životne sredine, još više  razvijati edukativne programe na temu recikliranja,  jačati  tehničke kapacitete za primarnu selekciju materijala za recikliranje.

Ciljne grupe zahvaćene ovim projektom su:

• Deca u predškolskim ustanovama
• Deca u osnovnim školama
• Studenti Pedagoškog fakulteta
• Stanovnici grada Sombora i opština Apatin, Odžaci, Kula i Bač

Kao rezultat projekta mogu navesti:  otvaranje    informativnog  centra za zaštitu životne sredine, obavljene edukacije u predškolskim ustanovama, osnovnim školama. Povećan nivo znanja 1000 učenika. Ovo nije malo, ali ni mnogo. Ovo je samo početak.

Održane su  nedelje čistoće u osnovnim školama.

Slika preuzeta sa sajta www.pawsombor.org

Zatim  javne tribine po Mesnim zajednicama, odnosno 10 javnih skupova. Sećate se jedne od njih, one u mojoj mesnoj zajednici? Pisala sam o tome već.

Evo još malo podataka. Za sada naš grad ima 104 nova kontejnera za prikupljanje papira i 67 za PET ambalažu.

Kreirane su zelene tačke u školama i na drugima mestima u području koje pokriva projekat, te izabrani  najbolji likovni radovi koji su štampani i istaknuti na vozilima JKP „Čistoće“  i već kruže našim gradom. Da li našim gradjanima treba bolja poruka od ove dečije kako i na koji način se treba štititi životna sredina?

Slika preuzeta sa sajta www.pawsombor.org

Na samoj tribini Andrija Penzeš je izneo i konkretne podatke koji su premašili predvidjene.  Tako je promenjena navika stanovništva koja  se manifestuje kroz povećanje količine sakupljenog i separatisanog reciklabilnog otpada za 36 %  dok je očekivano bilo 20 %. Publikovano i podeljeno je 17000 lifleta, 1000 brošura. Povećan je nivo informisanosti gradjana pored sveg navedenog i putem 5 novinskih članaka i 5 TV emisija. Zaista se neumorno radilo. Ali moramo biti svesni ovo je samo početak.

Na tribini smo imali priliku videti  i kako izgledaju vreće koje će biti podeljene svim domaćinstvima za prikupljanje boca i alu limenki. One će se odnositi takodje jednom nedeljno.

Da li ste do sada razmišljali koliko bi godišnje papira svako od nas mogao sakupiti?  Po nekim podacima oko 650.000 tona papira se dnevno proizvode širom sveta. Po istim tim podacima čak 500.000 tona se ne vraća u ponovni proizvodni proces, a reciklažom jedne tone recimo kancelarijskog papira spašava se 17 stabala drveta, da ne govorim dalje koliko se štedi električna energija i voda. Probajte sada malo računati!!!!!!

Ove podatke naša dečica znaju i zato marljivo skupljaju sav papir, jer oni hoće da sačuvaju naše drveće, parkove, šume.  Znaju da na taj način  doprinose i očuvanju cele naše planete. Ona se ne čuva jedan dan, ne zaboravimo to!

Slika preuzeta sa sajta www.pawsombor.org

Da li smo mi stariji zaboravili vreme kada smo  kao deca sakupljali stare novine i na taj način kupovali loptu, ili  kao mi u  mojoj školi, sećam se,  skupljali smo na taj način pare za ekskurzije za one učenike čiji roditelji nisu  mogli priuštiti  to svojoj deci, našim drugarima.

Sve ove podatke koji su izneti danas na skupu možete pronaći i na sajtu www.pawsombor.org . Naravno, mnogo više i bolje objašnjeno i napisano nego ovde kod mene.

Ispod svake slike koju nisam ja lično slikala piše odakle je preuzeta.

Vraćajući se sa tribine, nisam odolela a da Vam ne slikam  našu glavnu ulicu i  to bez jednog jedinog papirića  (ovo piše ponosna somborka).

Kao i ovu  malu,  prelepu, čistu (bez papirića, bez….)  oazu?

I za sam kraj ovog blog posta, koji je prepun slika, a nadam se da  će Vam one mnogo više reći nego   sam tekst, jedan dokaz samo još. 🙂 Gde god išla, šta god radila ne mogu a da makar na tren ne zavirim na twitter. Tako sam i danas, usput, vraćajući se kući, svratila u stranku i „privirila“  malo šta ima novog kod mojih followera.  Znatiželja, šta ćeš ……Evo dokaz.